ХАШКА КОНВЕНЦИЈА О ГРАЂАНСКОПРАВНИМ АСПЕКТИМА МЕЂУНАРОДНЕ ОТМИЦЕ ДЕЦЕ

ХАШКА КОНВЕНЦИЈА О ГРАЂАНСКОПРАВНИМ АСПЕКТИМА МЕЂУНАРОДНЕ ОТМИЦЕ ДЕЦЕ - Ситуација у Србији- РАНКА ВУЈОВИЋ Београд, 3 -4. фебруар 2011.

МЕЂУНАРОДНИ ИНСТРУМЕНТИ КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ МЕЂУДРЖАВНА САРАДЊА У ЗАШТИТИ ДЕЦЕ ОД ПРОТИВПРАВНОГ ОДВОЂЕЊА ИЛИ ЗАДРЖАВАЊА У ИНОСТРАНСТВУ - Хашка конференција - l Конвенција о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце (усвојена 1980. године, ратификација: 81 земаља) l Конвенција о заштити деце и сарадњи код међудржавног усвојења (усвојена 1993. године, ратификација: 65 земаља) l Конвенција о надлежности, меродавном праву, признању, примени и сарадњи у погледу родитељске одговорности и мера за заштиту деце (усвојена 1996. године, ступила на снагу 1. јануара 2002)

Србија је, с циљем обезбеђивања ефикасне заштите противправно одведене или задржане деце, до сада потврдила две међународне конвенције: l l Хашку конвенцију о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце (усвојена 1980, потврђена 1991, објављена у “Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 7/91), Европску конвенцију о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања (усвојена 1980, потврђена 2001, објављена у “Сл. лист СРЈ – Међународни уговори”, број 1/01).

Оба механизма почивају на следећим претпоставкама: l Противправно одвођење или задржавање детета није у најбољем интересу детета; l Централни извршни органи држава уговорница дужни су да сарађују како би се обезбедило што хитније враћање детета; l Државе уговорнице су дужне да на својој територији обезбеде спровођење циљева конвенције користећи најефикасније расположиве поступке.

Примена Хашке конвенције ограничена је на: l Враћање на статус који је постојао пре повреде права, односно противправног одвођења; l Онемогућавање постизања предности у борби за старатељство над дететом оног родитеља који је противправно поступао; l Одлука донета у вези са повратком детета не сматра се мериторном по било ком питању у вези са правом на старање.

Услови за доношење одлуке l l доказано да је редовно боравиште детета у држави различитој од оне у кој је дете одведено (члан 3. тач. 1 а); да одвођење детета представља повреду права на старатње у држави из које је одведено (члан 3. тач. 1 а); да је подносилац захтева за враћање фактички вршио право на старање над дететом у тренутку одвођења (члан 3. тач. 1 б); да дете није навршило 16. годину живота.

Да ли је у Србији потребно доношење посебног закона о спровођењу Хашке конвенције? l l Могућност непосредне примене Конвенције: према члану 16. став 2. Устава Републике Србије, потврђени међународни уговори саставни су део унутрађњег правног поретка и непосредно се примењују. Питање целисходности: да ли је целисходно посебним прописом детаљно уредити поступање државних органа у примени Конвенције, односно да ли постоје нејасноће и различита пракса у примени Конвенције и да ли би се тиме боље заштитила права детета од међународне отмице?

Проблеми у примени конвенција у Србији (1) l l Неуједначено и конфузно поступање судова l и у односу на примену материјалног права, l и у односу на примену процесног права; Несналажење у избору метода правне заштите (парнични, ванпарнични или извршни поступак? ); Непоштовање захтева хитног поступања и рокова утврђених Конвенцијом за доношење одлуке о повратку (6 недеља, члан 11); Спорост у спровођењу поступака за обезбеђење контаката детета са родитељем од кога је противправно одведено;

Проблеми у примени Хашке конвенције у Србији (2) l l l Неизвршавање или неоправдано одлагање извршавања привремених мера; Избегавање да се родитељу који је извршио повреду изрекне одговарајућа санкција; Неодговарајуће деловање у спречавању штетног утицаја родитеља који је извршио повреду (или утицаја његових сродника и помагача) на дете и његов повратак.

Отворена питања (1) l Питање овлашћења централног извршног органа у односу на друге органе и службе који учествују у поступку (полицију, суд, тужилаштво, орган старатељства); l Питање учешћа централног извршног органа у судском поступку (страначка способност);

Отворена питања (2) l l l Да ли се ради о облику пружања међународне правне помоћи или је поступак по захтеву поднетом у складу с Kонвенцијом – посебан поступак? Да ли се ради о двостраначком или једностраначком поступку? Да ли у овим поступцима одлучују специјализована већа (судије и судије поротници који имају одговарајући сертификат, односно претходно искуство у раду са децом, члан 204. Породичног закона)?

Шта је пракса показала? l l Да је неопходно уједначавање поступања свих актера у процесу заштите детета; Да је неопходно нормирање одређених питања судске процедуре (врста поступка, процесна начела, рокови за предузимање одређених процесних радњи, примена медијације, обавезе органа старатељства, привремене мере, учешће детета у поступку, дејство жалбе, искључење права на ревизију, питање трошкова поступка и др. ); l Да је неопходно прописати посебна правила извршног поступка (нпр. искључити новчано кажњавање као нецелисходно).

Радна верзија Нацрта закона l l Радни назив: Закон о грађанскоправној заштити дeце од међународне отмице и о признању и извршењу одлука о старању о деци; Полазни основ: l l l Сет нових правосудних закона чија је примена започела 1. 1. 2009. године, Нацрти закона о изменама и допунама Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним односима и Закона о међународној правној помоћи у грађанским стварима, који су припремљени; Упоредноправна решења (Немачка, Швајцарска. . . ).

У припреми радне верзије Нацрта закона пошло се и од прихваћених међународних стандарда у овој области l l Уредба 2201/2003 од 27. новембра 2003. која се односи на судску надлежност и признавање и извршавање пресуда у брачним питањима и питањима родитељске одговорности, која укида Уредбу (ЕС) број 1347/2000 и која се директно примењује у државама чланицама Европске уније од 1. марта 2005 (Брисел 2); Члан 8. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода – пракса Суда у Стразбуру.

Структура Нацрта закона l l l Уводне одредбе (предмет закона, значење појединих израза); Поступак пред Централним органом; Поступак пред судом: l l l Заједничке одредбе; Поступак по Хашкој конвенцији; Поступак по Европској конвенцији; Други (помоћни) органи и службе Прелазне и завршне одредбе.

Централни орган l l Прима замолнице; Спроводи претходни поступак (утврђује испуњеност услова за даље поступање); l Предузма све потребне радње: l l да се пронађе место где се дете налази, да се предузму све неопходне мере да би се заштитили интереси детета или молиоца (спровођењем медијације, интервенцијама ОС, ЈТ, полиције), да информише замолни орган и лице које му се обратило о предузетим мерама и њиховим резултатима, да обавести суд о потреби да без одуговлачења покрене и спроведе поступак ради повратка незаконито доведеног или задржаног детета.

СУДСКИ ПОСТУПАК - предложена решења l l l Ванпарнични поступак, посебна правила; Концентрација надлежности (виши судови у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу); Нарочита хитност поступка (6 недеља); Судија појединац (специјализација), Привремени заступник детета (адвокат – специјализација).

Покретање поступка l По службеној дужности (суд- решењем, једностраначки поступак); l По предлогу (приватна замолница, двостраначки поступак)

Нарочита хитност поступка обезбеђена кроз одредбе о: l l l l l Заказивању рочишта; Правилима позивања на рочиште; Правилима која се примењују код одбијања пријема позива и код промене адресе странке; Роковима за доставу писменог отправка решења; Року за изјављивање жалбе; Дејству жалбе; Поступању првостепеног органа по жалби (неблаговремена жалба); Року за доношење одлуке по жалби; Искључењу ревизије и понављања поступка.

Привремене мере l Одређују се (по правилу) по службеној дужности: l l обезбеђивање средстава за издржавање детета; привремено одузимање детета (угрожени живот и здравље); омогућавање одржавања личних односа, по моделу који одреди суд – до окончања поступка за повратак; друге одговарајуће мере.

Стручна расправа следи. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!