Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo MEĐUNARODNI BIZNIS Izvozne forme međunarodnog poslovanja i kontratrgovina: II deo Dr Gradimir Kožetinac Valjevo, april 2014. godine
Izvozne forme međunarodnog poslovanja i kontratrgovina (Udžbenik, Glava VII, str. 163 - 173)
2. Kontratrgovina ► Kontratrgovina predstavlja oblik međunarodnog poslovanja gde se roba plaća drugom robom ili uslugom, umesto novcem. Ovaj oblik međunarodne trgovine je nastao u formi trampe, da bi danas prerastao u mnoštvo vrlo složenih međunarodnih trgovinskih aranžmana; ► U aranžmane kontratrgovine spadaju: - Barter poslovi; - Kompenzacioni poslovi; - Recipročna trgovina; - Svič poslovi (switch poslovi); - Izvozni faktoring; - Izvozni forfeting.
Barter poslovi: - Barter je klasičan oblik trampe, odnosno razmene robe za robu bez posredstva novca; - Količina i struktura robe za razmenu definiše se posebnim ugovorima između dve strane, ali nema specifikacije cena po jedinici, niti valute obračuna; - Ugovorne strane mogu da budu preduzeća, preduzeće i država ili dve države; - Osnovni problemi kod ove vrste kontratrgovine su: (a) Robe se nikad ne razmenjuju istovremeno, tako da je jedna strana uvek u nepovoljnijem položaju, jer finansira drugu stranu dok ne dođe do kontra-isporuke; (b) Prisutan je rizik da se u razmeni dobije nepoželjna roba.
Kompenzacioni poslovi: - Kompenzacioni poslovi su vid kontratrgovine gde se proizvodi i usluge direktno razmenjuju, bez ili sa delimičnim posredovanjem novca; - Kao i kod bartera, ovom vrstom posla prevazilaze se problemi vezani za nekonvertibilnost valute ili nedostatak deviznih sredstava za plaćanje uvezene robe i usluga; - Razlika u odnosu na barter poslove je u činjenici da se roba koja se razmenjuje fakturiše u dogovorenoj valuti.
- Prema tehnici kompenzacionog posla, postoje: (a) Globalni kompenzacioni poslovi - ugovorom se određuje samo obim i vrednost kompenzacije; (b) Okvirni kompenzacioni poslovi – ugovorom se pored samog iznosa kompenzacije, određuju i izvozno-uvozne liste; (c) Potpuni kompenzacioni poslovi – u ovom slučaju postoje robne liste, nosici posla i princip ujednačavanja robnih protivvrednosti; (d) Delimični kompenzacioni poslovi – u ovom slučaju nema punog ujednačavanja robnih protivvrednosti, već se dozvoljava delimično pokriće robe novcem; - Ako se posmatra broj učesnika u poslu, postoje: (a) Bilateralni kompenzacioni poslovi (dva poslovna subjekta iz dve različite zemlje); (b) Prošireni kompenzacioni poslovi (veći broj poslovnih subjekata iz dve različite zemlje); (c) Tringularni kompenzacioni poslovi (razmena robe između partnera iz tri različite zemlje).
Baj-bek (Buy-back) aranžmani – specifična forma kontratrgovine koja se često poistovećuje sa kompenzacionim poslovima: - Baj-bek (Buy-back) aranžman je oblik vezane trgovine gde izvoznik prodaje uvozniku fabriku i opremu za proizvodnju, uz obavezu uvoznika-kupca da će delimično ili potpuno izvršiti plaćanje uvezene opreme i postrojenja isporukom finalnih proizvoda proizvedenih u tim postrojenjima; - Dakle, u pitanju je postepeno (ili delimično) plaćanje isporuka mašina, opreme, tehnologije ili čitavih postrojenja, kontra-isporukama proizvoda iz novoizgrađenih industrijskih kapaciteta.
Recipročna trgovina: - Aranžmani recipročne trgovine predstavljaju specifičnu formu kontratrgovine; - Recipročna trgovina predstavlja transakciju kroz koju prodavac preuzima obavezu da će preko povratnog posla ili sam kupiti proizvode svog partnera iz zemlje uvoznice (ili obezbediti kupca za proizvode svog partnera iz zemlje uvoznice), pri čemu će se vrednost povratnog posla slagati u dogovorenom procentu sa vrednošću inicijalnog izvoznog posla;
- Izvoznik, kroz recipročnu trgovinsku transakciju, demonstrira svoju spremnost na dugoročno unapređivanje komercijalnih odnosa, prihvatajući da deo zarađenog novca po osnovu izvoza svojih proizvoda, utroši na kupovinu proizvoda od strane svoga partnera ili nekog od subjekata koji se nalazi u njegovom lancu stvaranja vrednosti; - Offset aranžmani predstavljaju specifičnu formu recipročne trgovine, koja se uglavnom vezuje za prodaju proizvoda visoke vrednosti, investicione i vojne opreme: (a) Osnovni posao se obično zaključuje na državnom nivou; (b) Potom se kroz duži vremenski period zaključuje veći broj povratnih ugovora kojima se realizuje izvoz iz zemlje u koju je konkretna oprema uvezena.
Svič (switch) poslovi: - Predstavljaju varijantu specifičnih izvoznih aranžmana kojom se unapređuje prodaja proizvoda i usluga u inostranstvu, uz razrešavanje određenih finansijskih problema; - Svič poslovi omogućuju prevazilaženje pojedinih problema međunarodnog platnog prometa i raznih kvalitativnih i kvantitativnih ograničenja u spoljnoj trgovini različitih zemalja; - Svič poslovi uglavnom nastaju kao rezultat neravnoteže u trgovini između dve zemlje (ili dva partnera), pa dolazi do intervencije privrednog subjekta iz treće zemlje; - Postojanje klirinškog sporazuma u međusobnoj trgovini između dve zemlje (kao i posebnih klirinških računa ustanovljenih na toj podlozi) smatra se bitnom karakteristikom i pratećom pretpostavkom switch poslova.
- Za svič poslove je moguće konstatovati da su oni nastali i pretežno razvijani od strane poslovnih subjekata koji potiču iz zemalja sa konvertibilnim ili čvrstim valutama i koji ne žele da prime valutu kupca (klirinšku, nekonvertibilnu valutu); - Za switch transakcije najčešće su zainteresovani izvoznici koji ne mogu svoju robu da naplate u konveribilnoj valuti, a zainteresovani su za konkretno tržište i ne žele da ga se odreknu; - Za obavljanje ove vrste posla nužno je postojanje tri partnera: izvoznika, uvoznika i svičera. U opticaju su dve vrste valuta (konvertibilna i nekonvertibilna), a prisutna su i dva tipa transakcija sa suprotnim smerom (tj. inicijalni i povratni posao); - Svičer je specifičan posrednik koji omogućava finansiranje određenog izvozno-uvoznog posla konverzijom klirinške u konvertibilnu valutu i obrnuto, ali uvek na podlozi robne razmene.
Glavna prednost svič aranžmana je što nude veću fleksibilnost i širi prostor za povećanje trgovine. Pri tom, nova tržišta se lakše osvajaju zbog diferenciranja cena kroz popuste koje daju svičeri; Glavni nedostaci svič poslova su: - Potencijalno narušavanje stabilnosti na osvojenim tržištima, pošto svičeri nude iste proizvode uz diskont; - Preuzimanje proizvoda koji bi mogli biti sumljivog kvaliteta i problematični za prodaju na svetskom tržištu; - Kompleksnost i glomaznost svičerskih transakcija.
Izvozni faktoring: - Izvozni faktoring predstavlja specifičnu formu vezane međunarodne trgovine, jer je reč o posredovanju u domenu obrtnih sredstava, zbog efikasnije i sigurnije prodaje proizvoda u inostranstvu. Radi se o kupovini potraživanja od strane specijalizovanog posrednika (faktora) na podlozi ugovorene isporuke proizvoda ili usluga; - Izvozni faktoring se uspostavlja kada izvoznik prodaje svoje potraživanje specijalizovanom finansijskom posredniku, koji se zove faktor. Ulogu faktora igra banka ili neka specijalizovana finansijska institucija; - Faktor proverava kredibilitet i solventnost uvoznika, pre nego što otkupi potraživanje izvoznika; - Nakon slanja robe na odredišno mesto u stranoj zemlji, izvoznik predaje faktoru sva potrebna dokumenta na osnovu kojih može valjano naplatiti otkupljeno potraživanje.
- Faktor vrši naplatu potraživanja direktno od uvoznika ili naznačene korespodentske banke; Faktoring sistem pruža izvozniku vrlo značajne prednosti: - Otklanja gotovo u potpunosti kreditne rizike; - Obezbeđuje fleksibilno finansiranje, pozitivno utičući na bilans izvoznika i njegovu likvidnost; - Obezbeđuje visokokvalitetne kontakte sa stranim tržištem; - Omogućava izbegavanje gubitaka zbog neplaćanja faktura; - Obezbeđuje savetodavnu podršku u domenu menadžmenta i marketinga.
Izvozni forfeting: - Izvozni forfeting je vrlo složen oblik finansiranja koji je izrastao iz potrebe finansiranja izvoza kapitalnih dobara velike vrednosti; - Poslovima izvoznog forfetinga (ili forfetiranjem) bave se firme (forfetari) koje imaju slobodna finansijska sredstva i ova sredstva plasiraju u otkup dugoročnih potraživanja. Ova potraživanja nastaju po osnovu međunarodnih trgovinskih transakcija , kao što je izvoz robe velike vrednosti, sa rokovima naplate od tri, pet i više godina po izvršenoj isporuci; - Forfetari otkupljuju trgovinski dugoročna, praktično, kreditna potraživanja pretvaraju u likvidna potraživanja. Time obezbeđuju ubrzavanje procesa međunarodne trgovine.
U forfeting poslu učestvuje: 1. Izvoznik (proizvođač ili trgovac) koji prodaje robu (najčešće investicionu opremu, ali i usluge, intelektualnu svojinu) inostranom kupcu na duži rok otplate (kredit); 2. Kupac – uvoznik koji želi da dođe do robe (investicione opreme) uz odloženo plaćanje; 3. Forfetar (banka ili neka ugledna finansijska institucija) koji će izvršiti otkup prodavčevog potraživanja čim prodavac isporuči robu ino-partneru;
Forfetiranje podrazumeva postojanje dva ugovora: 1. Ugovor o međunarodnoj prodaji (kapitalnog dobra, usluge, intelektualne svojine), koji zaključuju izvoznik i kupac u inostranstvu i koji nazivamo osnovni ugovor. Ovim ugovorom izvoznik prodaje robu; 2. Ugovor o forfetingu, koji zaključuju izvoznik-prodavac robe i forfetarkupac potraživanja. Ugovorom o forfetingu definisana su prava i obaveze forfetara (kupca potraživanja) i izvoznika (prodavca potraživanja). Ugovorom o forfetingu kupuje se pravo potraživanja bez prava regresa u odnosu na prodavca potraživanja. Ovo znači da je forfetiranje rizično za forfetara-finansijera po više osnova: - Forfetar-finansijer se suočava sa rizicima iz kreditiranja, rizicima vezanim za promenu kamatne stope i rizicima koji proističu iz neophodne dokumentacije koja prati posao forfetiranja.
U forfeting poslu svi učesnici očekuju određene koristi: - Za izvoznika je ovaj način finansiranja koristan, jer prodaju na kredit pretvara u gotovinsku transakciju, što znači da brzo dolazi do likvidnih sredstava; - Kupac dobija robu na kredit po fiksnoj kamatnoj stopi, uz dokumentaciju koja je jednostavna i lako se obezbeđuje; - Forfetar ostvaruje znatan prihod koji je u većini slučajeva veći od onog koji bi se dobio plasiranjem kapitala na nacionalnom finansijskom tržištu ili na međunarodnom tržištu kapitala.
Скачать презентацию Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo MEĐUNARODNI BIZNIS
2bbf50f50d599a671dbd86d17bf0c2fd.ppt