V - Politički sistemi kapitalističkih zemalja: BRITANSKI PARLAMENTARIZAM
Uvod • Ustavna monarhija (mada nema pisanog ustava) • Veliki uticaj tradicije • Britanici su često kvalifikovani kao konzervativci • Sistem saradnje (balansa vlasti) • Dvopartijski politički sistem
Istorija britanskog parlamentarizma i njegovih institucija Istorija Velike Britanije predstavlja istoriju borbe različitih društvenih slojeva za vladavinu prava, protiva apsolutističke vlasti monarha. - 1215. - Velika povelja slobode (Magna charta libertatum) – prvi stvarni demokratski pravni akt u istoriji modernih država, proglašena od strane kralja Jovana Bez Zemlje. - 15. jun 1215. - The Articles of Barons - 1628. – Peticija o pravima (Petition of Rights) - 1679. – Habeas Corpus Act - 1689. – Bil o pravima (Bill of Rights)
Parlament • Dvodomna struktura: DOM KOMUNA (DONJI DOM) DOM LORDOVA (GORNJI DOM) • 650 članova • Univerzalni i neposredni izbori • Mandat: 5 godina • Diskusija i usvajanje zakonskih predloga • Više od 1000 članova • Članstvo stečeno nasleđem ili Imenovanjem od strane krune • Reprezentativna funkcija (pravo suspenzivnog veta) • Rad parlamenta (odnosno donjeg doma) karakterišu žive i žučne rasprave tokom zasednja, koja su otvorena za javnost, ponekad nedisciplinovano ponašanje članova. Sednice vodi spiker koji daje i oduzima reč poslanicima, opominje na red i zauzima posebno mesto u sali na uzdignutoj stolici.
• Kraljičino žezlo – mejz (Mase) nalazi se na sredini sale i simboliše prisustvo monarha u parlamentu. • Članovi vlade i članovi opozicije sede jedni naspram drugih duž sale pravougaonog oblika. Oni se smenjuju na govornici, ali i bučno debatuju sa svojih mesta, negodujući za vreme izlaganja nekog od članova suparničkog tabora. Najbučniji su članovi parlamenta iz poslednjih redova, takozvani bekbenčersi (backbanchers), koji ustaju, lupaju o klupe, dobacuju ili čak zvižde tokom izlaganja ministara ili premijera. • Gornji dom parlamenta zaseda u posebnoj prostoriji sa mnogo više etikecije, “lordovskog” protokola i tradicionalnih ceremonija. Članovi gornjeg doma zaduženi su da razmatraju teme od nacionalnog značaja i da daju saglasnost na predložene zakonske akte.
Kruna (suveren) • Kruna u Velikoj Britaniji predstavlja pravnu i tradicionalnu političku instituciju. • Kraljevska ovlašćenja i prerogativi su sledeća: - Imenovanje nosilaca plemićkih titula po zaslugama za britansku naciju - Imenovanje izvesnih civilnih i vojnih službenika - Sazivanje i raspuštanje Parlamenta - Proglašavanje zakona - Objavljivanje rata i mira - Pravo da pomiluje ili ublaži kaznu osuđenim licima
• Ipak, stvarne funkcije kraljice u savremenom britanskom političkom sisitemu strogo su reprezentativnog karaktera. Kaže se da kraljica biva konsultovana, opominje i ohrabruje nosioce vlasti u Velikoj Britaniji.
Kabinet • Stvarnu izvršnu vlast u Velikoj Britaniji ima vlada, odnosno kabinet ministara koji formira partija koja je pobedila na izborima. • Oko 90 članova kabineta čini 18 najvažnijih (“starijih”) ministara i niz pomoćnika (“mlađih ministara”), državnih sekretara i drugih zaposlenih u različitim rangovima. • Na čelu kabineta je premijer koji vodi, nadgleda i kontroliše rad vlade i stoga snosi najveću odgovornost za njene efikasan rad ili eventualne neuspehe.
Sudstvo • Sudska vlast u Velikoj Britaniji nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti i potpuno je slobodna u vršenju svoje funkcije. • Svi zločini koji su počinjeni na tlu Ujedinjenog Kraljevstva formalno se tretiraju kao “zločini protiv Njenog Veličanstva Kraljice”. • Sudstvo u Velikoj Britaniji se zasniva na bazi presedana (slučajeva iz prakse), a ne na bazi kodifikovanih, pisanih zakona, kao što je to slučaj u evorpsko-kontinetalnom pravu. • Nezavisnost sudova od bilo kakvih mešanja, političkih ili drugih pritisaka, kao i nenarušen dostojanstveni društveni status sudija učinili su da se britansko sudstvo smatra jednim od najefikanijih u svetu.
Političke partije u Velikoj Britaniji Preovlađujući uticaj dve političke partije: Konzervativna partija – vodi poreklo od nekadašnje Torijevske partije (kraj XVII veka), pripada grupi desničarskih, tardicionalističkih partija. Glavno upotište među biračima u višim, bogatijim i aristokratskim slojevima britanskog društva, gaji izuzetno poštovanje prema instituciji britanske krune i rezervisan stav prema integracionim procesima u savremenoj Evropi. Laburistička partija – pripada grupaciji socijaldemokratskih partija. Glavninu pristalica ima u radničkoj populaciji, među nižim i srednjim slojevima društva, a uživa jaku podršku sindikata, omladine i studenata. Zalaže se za približavanje Britanije Evopskoj Uniji, za liberalizaciju privrednog i političkog uređenja, veća socijalna prava britanskih radnika i sl. • Britanska nacionalna partija, Liberalno demokratska partija, Liberalna partija, partija zelenih, Nova Britanska Komunistička partija.
Britanski politički sistem – sistem ravnoteže vlasti • Ovo pitanje razmatra međusobni odnos zakonodavne, izvršne i sudske vlasti: • Premijer najmanje jednom nedeljno podnosi Kraljici izveštaj o aktuelnom stanju. • Premijer podnosi izveštaj Parlamentu i obrazlaže donete odluke • Premijer zvanično podnosi Parlamentu zakonske predloge • Ministri redovno podnose izveštaj o svom radu u Parlamentu i odgovaraju na poslanička pitanja • Ministri redovno podnose izveštaj o stanju u svom resoru na sednicama Kabineta • Kraljica zvanično podnosi Parlamentu godišnji izveštaj o stanju nacije • Sudovi deluju nezavisno “u ime NJV Kraljice”, a preme zakonima donetim u Parlamentu
Faktori stabilnosti britanskog parlamentarizma • Relni odnos saradnje (ravnoteže) vlasti, odnosno njegove dve najvažnije institucije – “parlament i vlada žive i umiru zajedno” • Stabilnost državne administracije • Stabilnost sistema u vidu dve preovlađujuće političke partije koje se smenjuju na vlasti ne izazivajući pri tom veće potrese u zemlji • Britanski tradicionalizam (konzervativizam) • Poverenje u političke institucije
Скачать презентацию V — Politički sistemi kapitalističkih zemalja BRITANSKI PARLAMENTARIZAM
2b0d4418dad93bf07b303acb2b1b24fd.ppt