Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet Prof dr

Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet Prof. dr Vesna Rodić DOPRINOS ALTERNATIVNIH POLJOPRIVREDNIH SISTEMA ODRŽIVOM RAZVOJU POLJOPRIVREDE

Zašto održivi razvoj? Postojeći sistem ekonomije, koji ne vrednuje prirodna dobra na adekvatan način, je DUGOROČNO NEODRŽIV. Ekolozi ovakvu ekonomiju porede sa karcinomom koji se širi dok ne uništi domaćina, dakle i sebe samog.

Izlaz je ponuđen u obliku tzv. koncepta održivog razvoja, (sustainable development) koji se zasniva na ekonomskom razvoju usklađenom sa mogućnostima ekosfere. - MILENIJUMSKI CILJ -

Koja je najpoznatija definicija održivog razvoja? Razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da podmire njihove vlastite potrebe. *Brundtlandova komisija, 1987. godine Koračati napred ne gazeći sve pred sobom!

Ekonomija ne može da funkcioniše nezavisno od životne sredine! Poljoprivreda u tom pogledu nije i ne može biti izuzetak!

Ciljevi poljoprivrede • Povećanje obima proizvodnje, • Ostvarenje ekonomskih rezultata, • Održivi razvoj (ekonomska, socijalna i ekološka održivost).

Poljoprivreda prošlosti zadovoljavanje sopstvenih potreba (kruženje materije unutar gazdinstva). Do sredine prošlog veka ovakav sistem nije dovodio do značajnijeg zagađenja.

U toku industrijalizacije sve više su uključivani neobnovljivi resursi, a poljoprivreda je sve više poprimala obeležja industrijske proizvodnje: - sve je veća specijalizacija; - sve je više hemijskih inputa; - sve je manje živog, a sve više minulog rada; - proces kruženja materije je narušen; - zemljište je degradirano. . .

Pretpostavke na kojima se zasniva ovakva proizvodnja i upravljanje njome su: -da je priroda konkurent koga treba savladati - da se progres meri samo i jedino profitom. Ovakav pristup neminovno donosi negativne posledice na ŽS i ljudsko zdravlje i sve veću ekološku, ekonomsku i društvenu zabrinutost.

Šta treba menjati pa da poljoprivreda bude održiva? • • Način gazdovanja zemljištem, Strukturu proizvodnje, Primenu hranljivih materija i Primenu sredstava za zaštitu bilja. To se može desiti samo postepeno, pod kontrolisanim uticajem mnogih činilaca, potpomognuto regulativnim uticajem agrarne politike i aktivnošću samih proizvođača.

Alternativni poljoprivredni sistemi – u industrijski razvijenim zemljama, sredinom 70 -tih godina XX veka, kao reakcija na sve izraženiju degradaciju životne sredine. Smatra se da je teorijsku osnovu ovim sistemima dao Rudolf Štajner koji je još 1924. godine objavio knjigu “Kurs poljoprivrede”. Od sredine 80 -tih godina XX veka ovaj pokret je postajao sve širi. Zašto baš tad?

Postoji više oblika i više naziva ove proizvodnje: • sistemi niskog ulaganja, • bioproizvodnja, • ekoproizvodnja, • biogazdovanje, • biološka poljoprivreda, • kontrolisana poljoprivreda, • organska proizvodnja itd. Bez obzira na naziv, zajednička karakteristika je da se pored količine i kvaliteta željenog proizvoda vodi računa i o dugoročnom uticaju sistema na očuvanje prirodnih resursa i životne sredine.

Opšte karakteristike svih tzv. alternativnih poljoprivrednih sistema su: • ravnoteža biljne i stočarske proizvodnje; • uvođenje čvrstih plodoreda, • gajenje otpornih sorti i rasa, • primena organskih đubriva, • minimalizacija obrade zemljišta, • primena bioloških mera zaštite itd.

Za sada - na manjim gazdinstvima, u zemljama sa visokim životnim standardom. GLOBALNO GLEDANO, U SKORIJOJ BUDUĆNOSTI NEMA ŠANSE DA ALTERNATIVNA POLJOPRIVREDA POSTANE VLADAJUĆI SISTEM GAZDOVANJA! Konvencionalna poljoprivreda mora da iznađe način da postane održiva. Ali. . . Bavljenje alternativnom poljoprivredom može da bude stvar izbora pojedinca.

Organska proizvodnja Zasnovana na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija; U njoj je isključena (ili vrlo limitirana) primena sredstava sintetičko-hemijskog porekla, regulatora rasta i aditiva, a nije dozvoljeno ni korišćenje GMO. Kao takva, u skladu je sa konceptom OR, koji je svojom strategijom razvoja kao cilj prihvatila i naša zemlja i stoga je poželjna.

Međunarodna Regulativa • IFOAM-ovi standardi (1980 i 1992) Basic Standards for Organic Agriculture and Food Processing • EEC Council Regulation (2092/91) • EEC Council Regulation (1804/99) • Najnovija uredba (834/2007) usvojena 28. juna 2007. primenjivaće se od 1. 1. 2009.

Domaća regulativa Februara 2005. godine u Ministarstvu poljoprivrede osnovan je Odsek za organsku proizvodnju Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima usvojen u julu 2006. godine (Službeni glasnik RS, br. 62/2006)

Pravilnici: § Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda § Pravilnik o uslovima koje treba da ispuni pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organsku proizvodnju § Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda § Pravilnik o uslovima i načinu prometa organskih proizvoda § Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini izveštaja na osnovu kojih se vodi evidencija u organskoj proizvodnji § Pravilnik o obrascu službene legitimacije inspektora za organsku proizvodnju § Spisak ovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno resertifikata za organske proizvode za 2008. godinu § Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje i § Pravilnik o metodama biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede Očekuje se do kraja godine objavljivanje Pravilnika o tehnološkim postupcima u preradi, načinu i sredstvima za čišćenje tehnoloških linija, dozvoljenim satojcima, pomoćnim sredstvima aditivima i pomoćnim supstancama

Činjenice (1)

Činjenice (2) Area under organic management – share per continent Organic farms – share per continent

Činjenice (3)

Činjenice (4)

Činjenice (5) Share of organic area in Agricultural Area (EU-15, 1993 - 2003)

Činjenice (6) Percentage share of organic area in AA (EU-25, 2003)

Region Zemlja Srbija Površina pod Procenat od organskom ukupnih PP proizvodnjom (ha) 20. 542 (? ) 0, 37 Broj organskih farmi 3. 000 Bugarska 12. 286 0, 23 351 Hrvatska 7. 355 0, 23 265 Albanija 804 0, 07 57 Makedonija 192 0, 02 50 Bi. H 310 0, 01 122 Source: Fi. BL Survey 2005/2006

Šta su mane ovakvih sistema? • Niži prinosi koji se ostvaruju (9 -36%), • Veliko ulaganje živog rada, • Veći proizvodni i tržišni rizici. To ovu proizvodnju čini ekonomski manje stabilnom, posebno - ako se putem cena to ne može nadoknaditi. Zato se i postavlja pitanje ekonomske održivosti, a time i održivosti uopšte.

Kada je proizvodnja ekonomski opravdana? TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo

Prosečni troškovi proizvodnje na organskim i konvencionalnim farmama u Nemačkoj (€/ha)

Troškovi proizvodnje i finansijski rezultat konvencionalne i organske proizvodnje grožđa u AD NAVIP DOO Fruškogorac Petrovaradin u 2002. godini Organska Elementi I Direktni troškovi d/ha Konvencionalna Struktura 74, 35 139 945, 00 74, 35 26 717, 00 17, 05 80 845, 00 42, 95 - - 4 480, 00 2, 38 - - 75 150, 00 39, 92 c) vezivo 1 215, 00 0, 78 1 215, 00 0, 65 d) kvašljivi sumpor 5 832, 00 3, 72 - - e) bakar 8 970, 00 5, 72 - - f) bordovska čorba 7 200, 00 4, 60 - - g) stajnjak 3 500, 00 2, 23 - - 2. Usluge traktora 26 775, 00 17, 09 15 300, 00 8, 13 3. Bruto zarada radnika 63 000, 00 40, 21 43 800, 00 23, 27 II Opšti troškovi 40 189, 32 25, 65 48 280, 00 25, 65 100, 00 188 225 60 100, 00 1. Materijalni troškovi a) mineralna đubriva b) pesticidi III Ukupni troškovi 116 492, 00 d/ha 156 681, 32

TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo PRINOSI zaostaju (9 -36%) Međutim. . . CENA ovako proizvedenih proizvoda je prosečno oko 50% veća od cene konvencionalnih proizvoda (zavisno od proizvoda, zemlje i kanala prodaje).

Neki primeri: • Cena organske pšenice je veća od cene konvencionalne od 52% u Norveškoj do 123% u Španiji, • Cena organskog krompira je veća od cene kovencionalnog od 36% u Danskoj do preko 500% u Austriji i Velikoj Britaniji. Za stočarske proizvode premijske cene su nešto niže: • Za mleko od 8% u Švajcarskoj do 36% u Danskoj, • Za goveđe meso od 10% u Norveškoj do 110% u Italiji, • Za svinjsko meso od 30% u Švajcarskoj do 78% u Austriji • Za jaja od 30% u Švajcarskoj i GB do 182% u Holandiji.

TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo ? Finansijska pomoć države u zemljama EU, kretala se npr. -od 600 Eura/ha godišnje za jednogodišnje ratarske useve -do 900 Eura/ha godišnje za višegodišnje ratarske useve. Zašto?

Uloga države kod nas Rad sertifikacionih organizacija kontrolišu inspektori za organsku proizvodnju Ministarstva - Generalni inspektorat Od 2007. godine poljoprivredna gazdinstva se u Registru gazdinstava mogu registrovati kao organska Na osnovu izveštaja ovlašćenih sertifikacionih organizacija Ministarstvo od 2008. godine vodi jedinstvenu evidenciju proizvođača

Dosadašnja pomoć 2005 - sredstva za nadoknadu troškova sertifikacije organskih proizvoda 2006 - podsticajna sredstva za razvoj i promociju organske proizvodnje 2007 - podsticajna sredstva za podršku razvoju organske proizvodnje 2008 - sredstva za subvencionisanje prelaza na organsku proizvodnju tj. za period konverzije Organizovano prisustvo proizvođača organskih proizvoda na međunarodnom sajmu “Bio fach” u Nirnbergu (2004, 2006 i 2007)

Predlog mera za 2009. g. - Subvencije za period konverzije - Podrška sertifikaciji organske proizvodnje - Podrška uspostavljamu demonstraciono-edukacionih organskih farmi - Podrška uvođenja organske proizvodnje u zaštićena prirodna dobra - Podrška radu na edukaciji poljoprivrednika o organskoj proizvodnji kao i - Promocija organske poljoprivrede

TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo Organska proizvodnja, dakle, može biti profitabilna pod uslovom da proizvod nađe kupca (WTA & WTP). Da li je to lako?

Organski proizvodi – tek oko 1% globalnog tržišta hrane. Ali. . . Prosečne godišnje stope rasta 15 -20%. Promet organske hrane i pića dostigao je u 2004. godini oko 27 milijardi USD$, a procenjuje se da će do 2010. godine dostići 60 - 90 milijardi US.

Rezultati naših istraživanja

Stavovi proizvođača

Stavovi potrošača Naši potrošači kupuju tzv. zdravstveno -bezbednu hranu

Najčešći razlog za to je briga o zdravlju

Potrošači su spremni da za takav proizvod plate više. . .

. . . ali ne mnogo više

Dakle, određena “premija” da, ali. . . Instrumentima marketing MIX-a se mora uticati na: - KOLIČINE proizvoda koje se mogu plasirati - CENE koje se mogu ostvariti.

Šta sami proizvođači mogu učiniti da ova proizvodnja bude unosan biznis? • Ovladati tehnologijom proizvodnje; • Kontrolisati troškove (period konverzije je olakšan, već imamo niske inpute, imamo iskustvo, znanje i tradiciju, a i radna snaga je jeftina); • Obezbediti sertifikat za svoj proizvod jer im niko na reč neće verovati da se radi o organskom proizvodu. Savetodavci im u svakom od ovih koraka mogu pomoći!

Označavanje u EU Savet EU je marta 2000. g. ustanovio logo s ciljem da se poveća verodostojnost organskih proizvoda u očima potrošača i obezbedi bolja identifikacija.

Označavanje kod nas Krajem 2006. godine izabran je i nacionalni znak kojim se obeležavaju sertifikovani proizvodi

Sertifikacija U 2008. godini ovlašćenje Ministarstva su dobile tri sertifikacione kuće: Ø SUOLO E SALUTE SERBIAN D. O. O. , Velika Plana Ø SGS –Beograd Ø EVROCERT D. O. O. Beograd Zahteve za dobijanje ovlašćenja za 2009. godinu podnelo je 8 sertifikacioih kuća

I na kraju da rezimiramo. . . • Konvencionalni poljoprivredni sistemi nisu dugoročno održivi, • Alternativni sistemi su više u skladu sa konceptom OR, • Zbog sve veće brige o ŽS ovi sistemi, od kojih je organska proizvodnja najrašireniji i najpoznatiji oblik, su u ekspanziji, • Za očekivati je da će se i u našoj zemlji ovi sistemi u budućnosti razvijati.

• Oni će biti u duhu održivosti samo i jedino ako i sami budu održivi na dug rok, • To u uslovima tržišne ekonomije i potrošačkog društva, mogu biti jedino ako su ekonomski opravdani. • Koliko će se neki proizvođač, lokalna zajednica ili čitava država baviti ovakvim oblicima proizvodnje pitanje je na koje je teško dati odgovor. • Na nivou užeg ili šireg regiona to je stvar strategije razvoja, a na nivou proizvođača – pojedinaca ili asocija proizvođača, to je stvar poslovne odluke.

• Prirodne uslove imamo, tehnologije proizvodnje su poznate, zakonski okviri postoje, a postoje i potrošači koji ove proizvode žele i spremni su da ih plate više nego konvencionalne; • U rukama je samih proizvođača, kao i svih koji učestvuju u lancu “od njive do trpeze”, da ovu proizvodnju učine profitabilnom - ovladaju modernim tehnologijama, kontrolišu troškove, obezbede sertifikat i nađu (stvore) kupce. Zadatak je savetodavaca da im u tome pomognu!

• Država bi morala da prizna da je suštinski, dugoročno, konvencionalna proizvodnja ta koja je skuplja i dok se mehanizam internizacije šire ne prihvati, mora da pomaže proizvodnju koja manje zagađuje. • Bez napred navedenog, deklarativno zalaganje za održivi razvoj poljoprivrede, usklašen sa mogućnostima ekosfere, ostaće samo mrtvo slovo na papiru.

HVALA NA PAŽNJI! E-mail: rodicv@polj. ns. ac. yu