ТУРИЗАМ Катарина Миленковић 8/2 Александра Милетић 8/2
РАЗ ВОЈ ТУРИЗМА • Туризам је огледало развијености друштва, и његовог материјалног и културног благостања, међусуседских, међудржавних и светских односа, појава и процеса. Економско и културно богатство, жеље и навике за путовањем, прека су потреба за молионе људи. Део те потребе разрешава се на туристичким путовањима те ова појава има универзални значај и карактер. Као савремена појава, туризам се у разним срединама, регијама и земљама, схвата на различите начине, што га чини сложеним и за географска истраживања интересантним и изазовним. Сигурно је да све развијенији туризам изазива и извесне негативне последице у природи и друштву, али чињеница да готово све земље света теже развоју туризма, указује да су његови позитивни ефекти далеко испред негативних. Основу туризма чини човек, без обзира да ли се јавља у функцији иницијатора и организатора туристичких кретања, или у функцији рецептиве да на прихвату појединаца и туристичкох група.
ПОЈАМ И ПОДЕЛА • • Туризам се дели на: локални, домаћи, страни и транзитни. Локални или излетнички туризам обавља се на краћим растојањима од места сталног боравка, у околими пребивалишта. Празничним данима и викендом, по правилу, градско становништво одлази ван града ради одмора и разоноде. Домаћи или унутрашњи туризам обухвата туристичка кретања у границама једне државе, а страни или међународни туризам туристичка путовања у иностранству и боравак. Транзитни туризам представња путовања туриста преко територија страних земаља. У Србији су заступљени поменуте врсте туризма. Наше становништво углавном се креће из приврадних центара градова због краћег туристичког боравка у ближу околину, а ради вишедневног боравка у познате домаће и стране туристичке центре. Туризам је значајна делатност и са пољопривредом спада у наше најперспективније делатности. Он доприноси унапређењу саобраћаја, угоститељства, трговине, заштите животне средине.
ТУРИСТИЧКЕ РЕГИЈЕ • • Туристичка регија је просторна целина са знатном концентрацијом туристичких потенцијала или високим степеном развијености туризма. У Србији се најчешће издвајају две главне туристичке регије: планинска и панонска регија. Планинску туристичку регију чине изолована подручја, као што су: Златибор, Тара, Златар, Маљен Копаоник, Јастребац, Гоч, Шар-планина, Власина, Стара планина и др. Захваљујући својим потенцијалима, ове планине су познате на домећем и страном туристичком тржисту. Са правом се истиче да многе наше планине не заостају по природним лепотама за швајцарским Алпима (Швајцарска је високоразвијена туристичка земља). Тако, Шар планина је позната по најквалитетнијим смучарским теренима у нашој земљи. Панонска туристичка регија обухвата територије и насеља у којима је развијен излетнички (НП Фрушка гора, Палићко језеро, Делиблатска пешчара и др. ) и ловни туризам (Обедска бара – ловно и риболовно подручје, ловишта Карађорђево у Бачкој, Бисерно острво на Тиси и др. ). У ову регегију спадају и већи панонски градови, центри транзитног (Нови Сад, Суботица, Сомбор, Сремска Митровица и др. ) и других видова туризма(Сремски Карловци, Петроварадин и др. ).
КОПАОНИК На 280 километара од Београда се простире најпопуларнији и највећи ски центар Србије. Надморска висина од преко две хиљаде метара омогућава одличне услове за све врсте "белих" спортова што је и сврстава у једну од најпосећанијих планина током зимског периода. Снег се често задржава до маја, па није чудно што је све посвећено зимском туризму. Богата туристичка понуда, али и скијашке активности су претежно сконцетрисане у близини апартманског насеља "Сунчаног врха", али ће вам домаћини препоручити и Туристички центар Бела река, у Брзећу у поднижју Копаоника, посебно ако на одмору долазите са малом децом. Скијашки терени Копаоника су сврстани у прву категорију и формирани су на надморској висини од 1650 метара до 2017 метара. Копаоник красе и одлична места за провод (бројни кафићи, ресторани, дискотеке и други садржаји су стално на располагању туристима). Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Данас је на Равном Копаонику, велики туристички центар са бројним смештајним капацитетима системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзеће на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1000 лежајева. Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци, густе зимзелене шуме и мешовите шуме као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свима који су посетили ову планинску лепотицу.
Почеци бављења туризмом на нашој планинској лепотици датирају још од 1908. године када је изграђен први хотел у коме су одсели краљеви, песници и сликари. Данас после сто година Златибор је престоница српског туризма. Златиборци су свесни дара које им је природа дала, и знају да уживају у њему. Ипак не заборављају да своје благо поделе и са другима. Да је реч о туристичкој дестинацији у којој сезона траје током целе године, показују бројке а оне говоре да се из године у годину број туриста повећава, а рекордна посета се подразумева. Торник као највиши врх Златибора, са висином од 1496 метара, бројним видиковцима, пешачким стазама, селима попут Рибнице, Јабланице, чесмама са питком изворском водом као и вештачким језером у подножју ски центра има ће шта да понуди турустима у свим годишњим добима. Интересовање туриста за Златибор, последњих година је све веће, што потврђују и бројни новоизграђени хотели, виле и апартмани. Треба поменути и бројне ресторане и клубове, велики тржни центар, пијацу са надалеко познатим златиборским специјалитетима, па закључити да забаве има и ван снежних падавина. Највеће интересовање туриста, по правилу, влада за Нову годину и зимски распуст када су и цене смештаја најскупље. Тим пре што забаве има и касније а нпр , златиборска хајка на вукове, која са традиционално одржава у фебруару. А само ова манифестација, да подсетимо окупи више од пет хиљада ловаца из земље и иностранства. Ту су, наравно, и бројна живописна села, која ће привући и оне које уживају у зимској идили, али им претерана гужва није потребна.
ЈАСТРЕБАЦ На југу Србије, на неких двадесетак километара од Лазаревог града Крушевца налази се планина Јастребац. Мештани овог села би вам овако објаснили: " До Јастребца се долази од Крушевца, преко села Головоде и Ломнице". Вреди се упутити ка овој планинској лепотици према којој је природа била заиста издашна и широкогруда. Подарила јој је много тога. Обиље лековог биља, разне врсте печурака а пре свега природу у којој се заиста може уживати. Мноштво планинских стаза које са правим носе име стазе здравља, потока и изворе бистре воде. Излетиште "Јастребац" налази се на 480 м. надморске висине и располажу са добрим смештајним капацитетима. Највиши врхови ове планине су "Ђулица" (1491 м. ) и "Поглед" (1481 м. ) и они представљају природну границу измешу Топлице и Поморавља. Ови врхови изузетно су занимљиви планинарима. На Јастребцу се могу одмарати и уживати и планинари, али и они који желе комфоран и не напоран одмор. Туристи који се баш не одушевљавају дугим пењањем од планинских врхова могу уживати у шетњи шумом покрај бројних потока и извора. Када Јастребац обилује водама туристи у речицама и потоцима могу пронаћи и ракове, слободне пастрмке што само потврђује да су на овој планини изузетно чисте воде. И за животињски свет Јастребац је права оаза. Оно чиме ће се сваки мештанин похвалити сигурно је заштићени резерват брезе, мада Јастребац обилује и листопадним и четинарским шумама која је права бања чистог ваздуха. Много је разлога зашто доћи баш на ову планину. Туристима је она занимљива не само зими већ и лети када се могу освежити на вештачком језеру на самом уласку на планину.
ДИВЧИБАРЕ Дивчибаре је градско насеље и познато туристичко насеље у општини Ваљево у Колубарском округу на планини Маљен. Налази се на 38 километара јужно од Ваљева, а 107 од Београда. Пружа се од Црног врха, Паљбе, Голубца до Великог брда.
ТАРА Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине. Подручје планине Таре сачињавају најзападнију скупину из групе Старовлашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, до некле издвојене речним долинама, превојима или седлима. Планина Тара је познато традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана , средња висина око 1000 метара надморске висине.
БАЊСКИ ТУРИЗАМ • Било да имате неких здравствених проблема, да се осећате уморним, исцрпљеним или само желите да обновите своју духовну и физичку енергију, бање у Србији су право место за вас. Бање су се развијале као уређене оазе зеленила и тишине. У Србији постоји више од 1000 изворишта хладне и топле минералне воде, као и велико богатство природног минералног гаса и лековитог блата. У преко 53 термална локалитета, у чијим благодетима су уживали стари Римљани бањске терапије прилагођене су лечењу широког спектра здравствених сметњи или обољења. Здравље добијате у различитим облицима: из чаше, путем купке и ваздухом. Бање су одлично опремљене за организовање конгреса, семинара, других великих скупова, као кондиционе припреме спортских екипа. У околини бања можете обићи јединствене средњовековне манастире нпр. Студеница, Сопоћане, Жича или Манасија и њихове познате фреске.
ОВЧАР БАЊА Овчар бања је насеље у општини Чачак у Моравичком округу. Налази се 17 километара од Чачка, у шумавитом делу Овчарско – Кабларске клисуре, кроз коју протиче река Западна Морава. На реци су подигнута два вештачка језера која су погодна за спортски риболов. Природни лековити фактори Овчар бање су : -термална вода -микротермална клима -чист ваздух и очувана флора и фауна. Овчар бања се препоручује за : -реуматска обољења -дегенеративни реуматизам -артрозе -спондилозе -последице прелома костију. . . Смештај се може наћи у хотелу «Каблар» , мотелу «Дом» , домаћој радиности као и манастирским конацима. У непосредној близини Овчарско – Кабларски манастири познатији као мала Српска Света Гора.
ВРЊАЧКА БАЊА Врњачка бања је седиште општине Врњачка бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Смештена је између планине Гоч и Западне Мораве. Главна привредна грана у Врњачкој бањи је туризам. Међутим сем туризма за привреду Врњачке бање битна су предузећа: -Бели Бор-предузеће за производњу и прераду дрвета -Декор стил-радионица за израду металне галантерије -Модна кућа Тодор -Уникат-пројектовање и производња уникатног намештаја од дрвета. . .
ЈЕЗЕРСКИ ТУРИЗАМ БОРСКО ЈЕЗЕРО се налази у подножју Црног врха на 16 километара од Бора. Настало је преграђивањем Брестовачке реке 1959. године. Надморска висина износи 438 метара. Окружена је шумским комплексима, ливадама и пашњацима што привлачи бројне туристе. У његовој околини се налази велики број викендица. Познато је састајалиште риболоваца и веслача. Околина је уређена стазама за шетњу, спортским теренима, камп кућицама и паркинг простором. Посетиоцима су на располагању хотели» Металург» и «Језеро» .
ПАЛИЋКО ЈЕЗЕРО се налази у непосредној близини Суботице на надморској висини од 101 метар. Заузима површину 4, 2 квадратна километара, максимална дубина 3, 5 метра. У непосредној близини су извори минералне воде, а муљ са дна језера се користи за лечење реуматизма. Добро је повезано са Суботицом аутобуским и трамвајским линијама. ВЛАСИНСКО ЈЕЗЕРО се налази између планина Вердерник, Стрешер и Чемерник. Настало је преграђивањем река Власине и Врле 1949. године. Дугачко је 12, а широко од једног до три километера. Окружено је благим теренима за постављање шумарских стаза. Богато је рибом, а околина разноврсном дивљачи. Захваљујући микроклиматским приликама спада у најпосећенији центар планинској туристичкој регији јужне Србије.
СЕОСКИ ТУРИЗАМ Сеоски туризам привлачи људе који би волели да нађу мир и да се одморе у природи, далеко од градске буке и уз традиционалан начин живота. То је такође и начин очувања традиције и старих заната као и нетакнуте природе. Сеоски туризам је тренд у свету. Србија има инзваредне услове за развој овог вида туризма. Основни разлог што сеоски туризам у Србији није развијен је то што они који су задужени за то уопште не раде оно што би сви други у свету радили-оно што су већ радили људи у приморју , у почетку развоја купалишног туризма, и оно што раде људи у Француској, Италији, Аустрији, . . . Због тога људи у Србији углавном нису свесни могућности за бољи живот.
ПОНУДА СЕОСКОГ ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ЉИГ Није велик број оних који су се одлучили за бављење сеоским туризмом у овој општини. Они који су се латили овог посла труде се да што боље угосте своје госте, да им спреме најлепша јела традиционалне кухиње овог краја и покажу све природне и историјске знаменитости. . . • Села у општини Љиг могу се похвалити богатом историјом где се кроз векове и ратове водила борба за Србију. Наравно ту је на далеко и одавно позната «Косидба на Рајсу» која скупи н аову планину у дане манифестације на хиљаде посетилаца. Овде кажу да понуде домаћинства која се баве сеоским туризмом није велика, али зато туристи који једном дођу да се надишу чистог планинског ваздуха и одмор проведу уз добру традиционалну трпезу и шетњу долазе поново. Очарани природом, љубазним домаћинима и свим оним што одмор у селима овог краја чини посебним. . .
ЛИТЕРАТУРА: - ИНТЕРНЕТ – СЛИКЕ - ГЕОГРАФИЈА ЗА 8. РАЗРЕД - КЊИГАТУРИСТИЧКА ГЕОГРАФИЈА - НОВИНЕ-ХОРИЗОНТ
Скачать презентацию ТУРИЗАМ Катарина Миленковић 8 2 Александра Милетић 8 2
148377050210aa45581aaffbd130257c.ppt