Tehnologije za Web Kaskadni stilovi CSS Kaskadni

Tehnologije za Web Kaskadni stilovi CSS

Kaskadni stilovi (CSS) q HTML je izvorno projektovan kao strukturni jezik – nije napravljen da upravlja izgledom stranice, već se pretpostavljalo: Autor zadaje elemente stranice v Čitač Weba određuje kako će oni na ekranu izgledati v q Sa podrškom za fontove, boje i druge vizuelne efekte, HTML je postao alatka za dizajniranje Web strana q Kaskadni stilovi – uvedeni su s namerom da se jeziku HTML vrati prvobitna namena – strukturiranje Web strana q Pomoću kaskadnih stilova odvaja se struktura od izgleda Web strane 2

CSS q Kaskadni opisi stilova (CSS) predstavljaju skup odrednica (pravila) pomoću koji se u potpunosti upravlja rasporedom i izgledom stranice q Opisi stilova omogućavaju pisanje naredbi za izgled i formatiranje u zaglavlju Web stranice ili u spoljašnjoj datoteci, van HTML koda kojim se zadaje sadržaj stranice q Nasuprot upotrebi tabela za raspoređivanje elemenata stranice, CSS pravila su jednostavni tekstualni iskazi, pomoću kojih istovremeno može da se raspoređuje i formatira jedan ili više elemenata q Stranica na kojoj su razdvojeni sadržaj i izgled lakše se održava i ažurira 3

Metode izrade HTML dokumenata i kaskadnih stilova Metod Primer Prednosti Mane Ručno Pisanje koda u Notepadu Autor ima veliku kontrolu nad kodom. Moguće je odmah pristupiti greškama, novim HTML elementima i CSS svojstvima. Metod je spor. Podložan je greškama. Zahteva odlično poznavanje HTML elemenata i svojstava CSS. Nema mogućnost direktne vizuelne kontrole. Prevođenje Snimanje HTML Brz. Pojednostavljuje dokumenta iz objavljivanje postojećih drugog programa, dokumenata. npr. Worda Pisanje koda Program Home. Site u specijalnom programu za obradu koda Kod nastao na ovaj način obično sadrži dosta grešaka. Zahteva dodatno pročišćavanje, dodavanje hiperveza. Velika kontrola nad kodom. Brži Spor. Zahteva dobro poznavanje od ručnog pisanja koda. Pruža jezika HTML i CSS. pomoć, upozorava na greške i pomaže u pisanju struktuiranog HTML koda i CSS. Izrada strana Program Autor radi direktno sa grafičkim *WYSIWYG - What You See Is tekstualnim. Get u WYSIWYG Dreamweaver i What You objektima. Ne Šta želite, to ćete programima Front. Page i videti zahteva dobro poznavanje jezika HTML i CSS. Često daje loš HTML kod i CSS. Fino podešavanje izgleda strane najčešće zahteva ručno uređivanje HTML koda. 4

Programi za izradu Web strana Program Platforma Korisna adresa Opis Dreamweaver Windows, http: // Dobar alat za vizuelnu izradu Web strana sa Macintosh www. macromedia. com ili usklađenim WYSIWYG* i mogućnostima www. dreamweaver. com uređivanja koda. See Is What You Get i *WYSIWYG - What You Pruža jaku podršku CSS specifikaciji DHTML. Šta želite, to ćete i videti Home. Site Windows http: //www. allaire. com/ homesite Ima neverovatne mogućnost iza upravljanje kodom, lošu podršku za vizuelno uređivanje. Go. Live Macintosh http: //www. adobe. com/ Windows products/golive Veoma popularan među korisnicima računara Macintosh. Ima grafički interejs potpuno prilagođen dizajneru. Generisani kod sadrži greške, nije popularan među autorima koji teže strogom poštovanju standarda. Front. Page Windows http: //www. microsoft. com/frontpage Popularan među autorima malih lokacija i dizajnerima kompanijskih prezentacija. Znatno je poboljšan od prve verzije, ali još ima reputaciju programa koji daje loše ili Microsoftske strane. 5

Programiranje i izrada Web strana q Programiranje za Web može se podeliti u dve osnovne velike grupe: klijentsko i serversko Klijentske tehnologije su one koje se izvršavaju u klijentu, tj. u čitaču, iako postoje i neke klijentske tehnologije, poput Active. X kontrola, koje se izvršavaju na klijentskom računaru, ali izvan čitača v Programi koji se izvršavaju na serveru su serverske aplikacije v q Svakoj tehnologiji pripada određeno mesto i primena, njihovo kombinovanje je najbolje rešenje 6

Klijentsko programiranje

Klijentsko programiranje q Programi koji se izvršavaju na klijentskoj strani mnogo su brži od programa na serverskoj strani v q Nije potrebno prenositi podatke preko mreže da bi se prikazao rezultat akcije Klijentsko programiranje – nedostatak kontrole v v v Teško je odrediti kakvi će korisnici pristupati lokaciji Koji će čitač korisnici koristiti, Koja će svojstva čitača biti uključena Koju vrstu procesora korisnik upotrebljava Postoje korisnici koji isključuju podršku za skriptove ili koriste programe koji se tek testiraju 8

Klijentsko programiranje nije uvek efikasno Pretpostaviti: da će sve ispravno raditi, ali napraviti i rezervnu varijantu 9

Active X q Active. X je Microsoft ova tehnologija za izradu malih komponenti (kontrola) u okviru Web strane – nije programski jezik, već mnoštvo integrisanih objekata napisanih na različitim jezicima u Windowsovom okruženju. q Active. X kontrole mogu biti programirane u više različitih programskih jezika, uključujući Javu, Delphi, Visual Basic, C++ i druge. q Active. X objekti (kontrole) omogućavaju dodavanje programa Web stranici za rešavanje mnoštva zadataka: od prikazivanja poruka do generisanja zvučnih izlaza za tekst ili npr. mogućnosti prepoznavanja govora u programima i Web stranicama. 10

Active X q Active. X kontrole mogu biti izvršavane samo na Windows operativnim sistemima. q Active. X objekti nisu bezbedni, jer moraju da se nalaze na korisnikovom disku da bi ga bilo moguće koristiti - imaju pristup svim resursima sistema q Zlonamerni Active. X objekat može uneti virus i oštetiti ili uništiti podatke na disku korisnika 11

Active. X q Ako korisnik poseti Web stranicu koja koristi Active. X objekat, a nema instaliran objekat na svom disku, Web server će pokušati da ga pošalje na korisnikov računar v q Zavisno od korisnikovih bezbednosnih podešavanja, čitač Weba će prikazati okvir za dijalog, koji upozorava korisnika o preuzimanuju Active. X objekta Preporuka: koristiti samo svoje objekte, one koje su napravili poznati i pouzdani programeri i one koji su preuzeti sa pouzdanih Web lokacija (kao što je Microsoft) 12

Java q Tehnologija kompanije Sun Microsystems q Java je razvojni jezik nezavisan od platforme, koji omogućava pisanje programa i njegovu primenu na bilo kom sistemu, čitaču ili OS koji podržava Java Virtualnu Mašinu (JVM) 13

Java apleti q Web strane koriste male programe pisane na jeziku Java, koji se nazivaju apleti i koji se preuzimaju i izvršavaju u samom čitaču proširujući njegove mogućnosti q Apleti se pišu na jeziku Java, prevode u bajt kod, koji je nezavisan od računara na kojem se izvršava, v pokreće u okruženju samog čitača v 14

Čitač preuzima Java aplete sa Web servera HTML kod Web stranice, slike, Java apleti Zahtev čitača za Web stranicom čitač HTML, slike, Java apleti server 15

Java apleti koriste generički bajt kod koji čitač prevodi u kod specifičan za mašinu – isti aplet radi na raznim tipovima mašina Bajt kod apleta Windows radna stanica Bajt kod apleta Java aplet Linux radna stanica Mac radna stanica Bajt kod apleta 16

Java apleti q Čak i na računarima sa brzim procesorom može izgledati kao da se bajt kod izvršava sporije nego u normalno prevedenim programima q JVM pre izvršavanja mora da interpretira bajt kod apleta q Zbog toga vlada mišljenje da je Java spora q Zapravo njena interpretacija može biti spora 17

Bezbednost Java apleta q Java apleti nisu samostalni izvršni programi – oni se pokreću samo u okviru Web čitača q Javin bezbednosni model štiti korisnike od virusa i drugih opasnosti iz programa preuzetih s Weba q Radi eliminisanja virusa i krađe podataka Java apleti: ne mogu da pristupe resursima (posebno datotekama) koji se nalaze na korisnikovom disku, v ne mogu da pristupe svojstvima sistema, v ne učitavaju datoteke, v niti otvaraju mrežnu vezu sa bilo kojim računarom osim onog s kojeg su preuzeti. v 18

Java apleti štite rad diska i datoteka Disk Java aplet Datoteke 19

Java. Script q Java. Script je skript jezik kojim Web dizajneri mogu da automatizuju postupke unutar Web stranice q Skript jezik- jer omogućava pisanje skripta (niza naredbi) koje će Web čitač izvršiti q Omogućava zadavanje grupe naredbi koje će čitač Weba izvršiti – ali se ne koristi za pravljenje spoljnog programa koji se izvršava nezavisno od čitača 20

Java. Script q Java. Script se ugrađuje u HTML Web stranice – nije potreban poseban alat; može se koristiti isti program za uređenje teksta koji se koristi za izradu Web stranice q Najpopularniji čitači Weba imaju ugrađenu podršku za Java. Script – posetioci lokacije ne moraju instalirati dodatne programe na svoje računare q Java. Script iskazi postavljaju se između oznaka <script> i </script>, koje će ukazati čitaču Weba da izvrši Java. Script iskaze umesto da prikaže tekst na ekranu 21

Java. Script q Iskazi skripta mogu se uokviriti HTML oznakama za komentar () kako bi se sprečilo da čitači koji ne podržavaju Java. Script na ekranu prikažu iskaze skripta q Čitači koji ne podržavaju Java. Script ignorisaće oznake skripta i sve što se nalazi između početne i završne oznake komentara q Obrnuto, čitači koji podržavaju Java. Script ignorisaće oznake komentara i izvršiti funkciju skripta 22

Sakrivanje skripta od čitača koji ne podržavaju Java. Script <script language=“Java. Script”> <!-Document. bg. Color=“lightyellow”; Document. fg. Color=“magenta”; //--> </script> 23

Dodatni programi za čitače q Dodaci su uvedeni da bi se rešio problem komunikacije i integracije koji je postojao kod pomoćnih programa koji nisu integrisani u čitač Weba već se izvršavaju u zasebnim prozorima i vrlo loše komuniciraju sa čitačem q Dodaci su komponente koje se izvršavaju u okviru čitača, pa se zato mogu lako ugraditi u Web stranu q Lako komuniciraju sa čitačem putem tehnologije kakva je Java. Script 24

Dodatni programi za čitače q Proširivanje čitača pomoću dodataka ima i mane – korisnici moraju pronaći i preuzeti dodatak. Instalirati ih i ponovo pokrenuti čitač. q Za mnoge korisnike – komplikovano. q Da bi se olakšao postupak instaliranja neki popularni dodaci poput dodatka za format Flash kompanije Macromedia, postali su sastavni deo instalacije samog čitača. q Standardni dodaci – reprodukovanju multimedijskih sadržaja q Primeri: Macromedia Flash, Macromedia Shockwave, Adobe Acrobat, Real. Video. . 25

26

Dinamičko generisanje HTML-a

Dinamičko generisanje HTML-a HTTP protokol q Web čitači su namenjeni za prikazivanje Web stranica koje im isporučuju odgovarajući Web serveri. q Struktura i izgled samih stranica se opisuje jezikom HTML. q Komunikacija između Web klijenta (tj. čitača) i Web servera odvija se po standardnom HTTP (Hyper. Text Transfer Protocol) protokolu. 28

Statički i dinamički Web sadržaji q Jedino što klijent može da zatraži od servera je datoteka (fajl). q Na serveru je da tu datoteku pronađe (eventualno i modifikuje!) i pošalje klijentu. q Web sadržaji koji se smeštaju na server vidljivi su klijentima kao pojedine datoteke: datoteke mogu biti unapred pripremljene (npr. u editoru kakav je Macromedia Dreamweaver) i smeštene u fajl-sistem Web servera. v Mogu biti i generisane “u letu” po prijemu zahteva klijenta na neki poseban način; v q U tom smislu, Web sadržaje (zapravo, datoteke) možemo podeliti na statičke i dinamičke. q Klijent ne zna da li je datoteka koju je tražio generisana statički ili dinamički. 29

Statički Web sadržaji q Statički Web sadržaji su datoteke koje su unapred smeštene u odgovarajući direktorijum fajl-sistema Web servera i spremne su za isporuku klijentima po njihovom zahtevu. 1) Klijent zahteva fajl HTTP klijent 2) Sever učitava fajl iz fajl sistema i šalje ga klijentu HTTP server - Isporuka statičkih sadržaja - 30

Dinamički Web sadržaji q Dinamički sadržaji nisu uskladišteni unapred već se generišu za svaki zahtev klijenta posebno. q U ovom slučaju server neće tražiti datoteku u okviru fajl-sistema; server “zna” da je u pitanju dinamički generisana datoteka i poziva odgovarajući potprogram koji će je generisati. q Najčešće nema potrebe ovako generisanu datoteku čuvati na serveru 1) Klijent zahteva fajl HTTP klijent 2) server generiše fajl i šalje ga klijentu; ne snima ga u svoj fajl sistem HTTP server - Isporuka dinamičkih sadržaja 31

HTTP komunikacija Ukupna sekvenca aktivnosti klijenta i servera u HTTP komunikaciji 1. 2. 3. 4. klijent otvara konekciju sa serverom klijent šalje zahtev serveru server vraća odgovor zatvara se konekcija 32

HTTP komunikacija q Komunikacija između klijenta i servera zasnovana na zahtev/odgovor principu. q Svaki par zahtev/odgovor smatra se nezavisnim od ostalih. q Recimo, u slučaju da prvi klijent pošalje zahtev serveru i dobije odgovor, zatim drugi klijent pošalje zahtev i dobije odgovor, pa potom ponovo prvi klijent pošalje novi zahtev, nema načina da se ustanovi da je prvi klijent poslao dva zahteva (prvi i treći). q Server svaki zahtev opslužuje nezavisno od ostalih zahteva. HTTP je stateless protokol: ne omogućava praćenje stanja korisničke sesije između slanja više različitih zahteva. 33

Praćenje sesije korisnika q HTTP protokol ne omogućava praćenje sesije korisnika. q Kako bi se ovaj cilj ipak postigao definisano je pomoćno rešenje mehanizam slanja “kolačića” (cookies) između klijenta i servera q Uveo ga je Netscape Navigator, a kasnije je postao standardan mehanizam za ovu namenu podržan od svih Web čitača i servera. q Šta je jedan cookie zapravo? q Možemo ga shvatiti kao string od tipično 20 -30 nerazumljivih znakova koji je namenjen za jednoznačno identifikovanje korisnika na serveru. 34

Praćenje sesije korisnika q Prilikom slanja prvog zahteva server će ustanoviti da mu klijent nije poslao cookie kao jednu stavku u zaglavlju zahteva. q U odgovor na taj zahtev server će dodati cookie. q Ukoliko je Web čitač podešen tako da radi sa cookie ima, on će u svim sledećim zahtevima koje bude slao tom serveru uključiti i cookie, tako da će server moći da prepozna klijenta koga je već ranije opsluživao. 35

Praćenje sesije korisnika 1) zahtev HTTP klijent 2) odgovor+cookie HTTP server a) slanje prvog zahteva i prijem odgovora koji uključuje cookie 1) zahtev + cookie HTTP klijent 2) odgovor+cookie HTTP server b) svi sledeći zahtevi sadrže cookie 36

Svrha kolačića q Glavna svrha kolačića jeste da sačuva informacije: Oni se uglavnom koriste za čuvanje korisničkog imena i lozinke – korisnik ne mora da ih unosi svaki put kada pristupi lokaciji v Mogu se koristiti za čuvanje svih podešavanja koja je korisnik zadao kada je poslednji put pristupao lokaciji v q Sa programerske tačke gledišta: v Kolačići se koriste da reše probleme vezane za upravljanje stanjem – problem stanja je povezan sa činjenicom da se između dve posete lokaciji server ne seća korisnika 37

Upotreba kolačića q Nekim korisnicima se ne dopada kada neko prati njihovo ponašanje na Webu, pa će oni isključiti kolačiće q Da bi se to izbeglo i steklo poverenje korisnika, autori Web lokacije bi trebalo da sačine: poseban dokument o privatnosti ili v izjavu o upotrebi i tako obaveste korisnika za šta će kolačići biti upotrebljeni v samo jedan kolačić koji će istovremeno i da prati korisnika i da čuva informacije o podešavanjima koja je on zadao – više kolačića zahteva od korisnika niz potvrda, jer svaki mora biti prihvaćen v alternativno rešenje za korisnike koji ne žele da prihvate kolačiće v 38

Serversko programiranje

Serversko programiranje q Serversko programiranje ima mnogo oblika, uključujući CGI skriptove, serverske API program poput NSAPI (Netscape Server Application Programming Interface) i ISAPI (Internet Server Application Programming Interface) i Java programa, serverska okruženja za skriptove, kakva su ASP kompanije Microsoft i Cold. Fusion kompanije Allaire q Svaka tehnologija ima svoje prednosti i mane – zajedničko svojstvo: kontrola q Server je jedini deo klijent-server arhitekture nad kojim autor lokacije ima kontrolu 40

Serversko programiranje q Serversko programiranje ne primećuje razlike koje mogu da postoje na klijentskoj strani, q Lokacija čija je interaktivnost bazirana na serveru, teoretski može da isporuči sadržaj bilo kom čitaču q Razvoj interaktivnih elemenata, uprkos prednostima klijentske tehnologije, za veliki broj lokacija sa velikim protokom podataka oslanja se uglavnom na serverske tehnologije q Glavna mana serverske tehnologije je: brzina q Zbog kompletne interakcije koja se odvija na serveru može doći do kašnjenja zbog: v Opterećenosti servera ili v Zagušenosti mreže za prenos podataka 41

CGI programi q Najstarija tehnologija za serversko programiranje: Common Gateway Interface (CGI) programi q CGI omogućava Web serverima da pokreću programe kao odgovor na HTTP zahteve q CGI specificira kako proslediti argumente programu koji će se izvršiti kao deo HTTP zahteva q CGI omogućava da se vrati rezultat u HTML (ili nekom drugom) formatu, i to u zavisnosti od parametara konkretnog zahteva 42

CGI programi HTTP zahtev Svaki HTTP zahtev, od strane korisnika, generiše novi proces na serveru 43

CGI programi q CGI programi mogu da se pišu na svim jezicima koji mogu da se koriste na serveru koji izvršava program q Najčešće se CGI programi pišu na jeziku Perl, zbog njegove izuzetne mogućnosti za rad sa znakovnim nizovima i podrške za Web q CGI programi mogu se pisati u bilo kom od sledećih jezika: v C/C++, Java, Visual Basic, pa čak i Pascal, Cobol ili Fortran CGI programe treba pisati na jeziku koji je brz, prenosiv i koji odgovara serveru što će ga izvršavati i programeru koji će ga pisati i održavati. 44

CGI programi q CGI program mora da kreira posebni proces za svaki zahtev posetioca, koji nestaje tek kada se u potpunosti završi transfer podataka q Kreiranje nove instance programa zahteva dodatno vreme, OS treba da učita program, alocira memorijski prostor, a nakon izvršenja da dealocira i ukloni program iz memorije q Performanse – značajne – server opslužuje veliki broj istovremenih zahteva q U serverskim programima veoma je važan bezbednosni aspekt CGI programi se lakše mogu nadgledati i održavati ukoliko se postave u jedan direktorijum 45

Java Servleti q Servleti - jedna od tehnologija za generisanje dinamičkih Web sadržaja. q Da bi se servleti mogli koristiti, Web server mora da ima odgovarajuću podršku za servlete. q Pisanje servleta je moguće samo u programskom jeziku Java, tako da je za njihovo izvršavanje potrebna i JVM (koju najčešće obezbeđuje Web server). 46

Životni ciklus servleta Prvi zahtev 1. POSETILAC sevlet kod kreira novi proces 2. POSETILAC . . . N ti POSETILAC Servlet prihvata i obrađuje zahteve posetilaca 1 SERVER sevlet kod 2 SERVER Uništi proces SERVER sevlet kod 3 47

Prednosti Java Servleta q Efikasnost – prilikom prvog zahteva prema servletu, server mora pokrenuti novi proces unutar Java virtualne mašine, ali za svaki sledeći zahtev prema tom servletu, JVM kreira samo malu Java nit (eng. Thread) q Portabilnost – zbog prirode napiši jednom pokreni, bilo gde (eng. Write once, run anywhere) Java idioma, servleti su portabilni na različitim platformama HTTP zahtev prvi put novi proces sledeći put samo nova nit (thread) 48

Nedostaci Java servleta q Vidljiv nedostatak je i vezivanje za samo jedan programski jezik – Java (što je važno samo za programere i ne smatra se nedostakom tehnologije) q HTML kao izlaz iz servleta je priličan problem, jer je reč o internom štampanju HTML koda iz servleta – teško čitljive i složene izlazne naredbe, koje sadrže HTML i programski kod ostatka aplikacije 49

Serverski skriptovi q Često nazivan “serverski HTML” ili “serverski skriptovi” – pridruživanje programiranja Web stranama na relativno jednostavan i brz način q Cilj serverskih skriptova: izrada posebnih HTML datoteka ili šablona koji sadrže smešu skripta i HTML elemenata, koje će server po potrebi učitati q Postoje mnoga okruženja za serverske skriptove: v v ASP Active Server Pages v ASP. NET v JSP Java. Server Pages v q PHP –Personal Home Page Cold. Fusion. . Razlike su veoma male – glavna razlika između okruženja jeste sintaksa 50

Primer serverske analize HTML dokumenta HTTP zahtev 51

Primer serverske analize dokumenta čitač Web server Zahtev za dokumentom Vraćanje rezultujućeg HTML dokumenta Učitavanje dokumenta analiza serverskog skripta HTML sa serverskim skriptom 52

ASP q ASP ("Stranice aktivne na serveru", eng. Active Server Pages) predstavlja jedan od skriptnih jezika za razvijanje Internet sajtova, razvijen od strane kompanije Microsoft. q ASP nije programski jezik, već tehnologija koja omogućava programiranje Web servera, dok programski jezik zavisi od izbora autora. q Njegov glavni takmac na Internet tržištu je PHP, koji ima tu osobinu da je besplatan i slobodan, dok su ASP i svi proizvodi potrebni za njegovo korišćenje komercijalni i u vlasništvu kompanije Microsoft. q Sa druge strane, Microsoft konstantno održava i dodaje nove mogućnosti svom paketu, na taj način ga čineći modernim, čvrstim i pružajući svojim klijentima svu moguću tehničku podršku. 53

Upotreba multimedije na Web stranama

Multimedija na Web stranama q Multimedija može da unapredi i obogati izgled lokacije, ali ona ima velike tehnološke i infrastrukturne zahteve q Ukoliko multimedijalni elementi neće pomoći korisnicima da lakše koriste Web lokacije – ne bi ih trebalo koristiti q Veoma je važan način dodavanja multimedijskih sadržaja – potrebno je koristiti poznate tehnologije koje neće predstavljati barijeru za pristup lokaciji 55

Animacija q Animacije se na Webu koriste za: Aktivne logotipe, v Animirane ikonice, v Prikaze i v Kratke crtane filmove v q Animacije ne treba međusobno da se nadmeću q Nakon izvesnog vremena korisnika animacije zamaraju – izbeći animacije koje se neprekidno ponavljaju q Autorima su na raspolaganju mnoge tehnologije za izradu animacija 56

Tehnologije za animaciju Tehnologija Opis Animirane Najjednostavniji oblik animacije i izvorno je podržana u većini Web sličice u čitača. Ovakvoj animaciji može se zadati koliko će se puta ponoviti i formatu GIF druge vremenske karakteristike, ali ostala napredna svojstva su izvan dometa ove tehnologije. Flash Macromedijin Flash vodeći je format za kvalitetne animacije za Web. Datoteke u ovom formatu su veoma male, mnogi korisnici imaju instaliranu podršku za njih. Podržava ograničene mogućnosti programiranja, mora biti dopunjen Java. Script-om. Shockwave Komprimovane datoteke Macromedijinog programa Director. Njihova glavna prednost nad formatom Flash jeste u podržavanju složenog programiranja. Mogu biti mnogo veće od datoteka u formatu Flash. Java Iako se može koristiti za animacije, nije preporučljivo. Jedina prednost animacija izrađenih u Javi jeste što mogu da se izrade u letu na osnovu složenih proračuna. Jedina razumna upotreba- na klijentskoj strani na osnovu korisnikovih postupaka. Java je previše složena da bi se koristila u jednostavnim animacijama. 57

Zvuk q Najnovije tehnologije za reprodukovanje zvuka preko Interneta obuhvataju široku oblast, od tradicionalnog sistema preuzmi-i-pusti u mnoštvu formata, do tehnologije strujećeg zvuka koja reprodukuje zvuk u skoro realnom vremenu q Najnaprednije tehnologije nisu uvek najbolje rešenje 58

Osnove digitalnog zvuka q Digitalni zvuk meri se učestanošću uzorkovanja – time koliko je puta zvuk digitalizovan u toku određenog vremenskog perioda q Učestanost uzorkovanja izražava se u kilohercima (k. Hz) – mera broja uzorkovanja tokom jedne sekunde q Zvuk CD kvaliteta dobija se uzorkovanjem na 44, 1 k. Hz – 44100 puta tokom jedne sekunde q Za stereo zvuk potrebna su dva kanala sa po osam bita – 16 bita po uzorku zvuka – 705600 bitova za svaku sekundu zvuka CD kvaliteta q U stvarnosti prenos tolike količine podatka zauzeo bi polovinu kapaciteta propusne moći – što najčešće nije dostupno – potreban drugi pristup za emitovanje zvuka CD kvaliteta preko Interneta 59

Formati i kompresija zvučnih datoteka q Datoteke koje sadrže zvuk mogu da se komprimuju da bi se brže prenosile preko mreže q Program na strani servera komprimuje i isporučuje zvuk, dok ga program na strani klijenta dekomprimuje i reprodukuje q Program za kompresiju i dekompresiju naziva se kodek q Formati zvuka mogu da narušavaju kvalitet zvuka ili da ga uopšte ne narušavaju 60

Formati i kompresija zvučnih datoteka q Kompresija sa gubicima ne reprodukuje verno originalni zvuk – ali je prihvatljiva jer daje male datoteke q Kompresija – kompromis između kvaliteta zvuka i veličine datoteke – što je datoteka veća potrebno je i više vremena da se prenese preko mreže q Kada se obrađuje zvuk – zadaje format datoteke, a ne način kompresije 61

Formati za datoteke sa zvukom Format Opis WAV Wav datoteke su najčešći formati datoteka sa zvukom na Windows platformi. MPEG (MP 3) Format Motion Pictures Experts Group je standardni format sa velikim stepenom kompresije. MPEG nivo 3, ili MP 3 datoteke su najpopularniji oblik za distribuciju muzike preko Interneta. Zbog svoje veličine, MPEG datoteke se pre reprodukovanja najčešće kompletno prenesu na klijentski računar. Ogg Vorbis je besplatan metod enkodiranja, kompresije i strimovanja digitalnog zvuka. Za tačno 1/8 bolji je u brzini po bitovima i po svom kvalitetu u odnosu na MP 3. Jedna. ogg datoteka pri brzini 45 kb/s najčešće zvuči bolje od datoteke. mp 3 pri brzini od 320 kb/s. Real. Audio Dominantna tehnologija za strujeće reprodukovanje preko Interneta. Ona zahteva poseban plejer, čije su osnovne verzije besplatne. MIDI Format Musical Instrument Digital Interface nije format digitalnog zvuka. On nosi informacije o notama i druge bitne informacije na osnovu kojih muzika može biti sintetizovana. Upotrebljive su samo za neke primene lošeg kvaliteta reprodukcije. RMF Rich Music Format podržava organizacija Beatnik. To je kompaktan format koji nudi visok kvalitet reprodukovanja nakon preuzimanja datoteke. Postaje sve popularniji. 62

Jednostavan zvuk za Web q Najjednostavniji način da se kroz jezik HTML pruži podrška pristupu preuzmi-i-pusti jeste povezivanje takve datoteke i prepuštanje obrade pomoćnom ili dodatnom programu q Ako pomoćni programi ili dodatak nisu podešeni odluka o daljoj akciji se prepušta korisniku q Da bi se povezala datoteka sa zvukom u formatu WAV, u HTML datoteku dodaje se kod sličan sledećem: q <a href=“democompanyjingle. wav”>Demo Company+s Corporate Jingle (7 second WAV – 180 K) </a> 63

Jednostavan zvuk za Web q Kada se na Web stranu dodaje snimak poput govora ili delova radio ili TV programa, uvek treba naznačiti dužinu, format i veličinu datoteke sa zvukom q Ako se koristi pristup preuzmi i pusti najbolje je da datoteke koje sadrže muziku niskog kvaliteta, zvučne efekte ili govor budu u formatu WAV q Datoteke u formatu MIDI koristiti za pozadisnku muziku na Web stranama, naročito ako je ograničena propusna moć q Format MPEG – a posebno MP 3 – zaista je jedini izbor za kvalitetnu reprodukciju, a posebno za reprodukciju muzike 64

Jednostavan zvuk u praksi q Čitači bi trebalo da podržavaju preuzimanje i reprodukovanje zvučnih datoteka u formatu MIDI i WAV q Microsoftov Internet Explorer koristi sopstvenu HTML oznaku <bgsound> ili oznaku <embed> q Na primer, da bi se podesio dodatak Live. Audio da reprodukuje datoteku test. wav i da prikaže karticu za podešavanje zvuka, upotrebiti sledeći HTML kod: q <embed src=“test. wav” height=“ 60” width=“ 144”> 65

Jednostavan zvuk u praksi q <embed src=“test. wav” height=“ 60” width=“ 144”> q Zadavanje atributa height i width veoma je važno, jer bi u suprotnomo čitač mogao da opseče konzolu q Podrazumevana Live. Audio kontrola visoka je 60 piksela i široka 144 piksela q Drugi stilovi za kontrolu imaju druge podrazumevane veličine q Postavljanje pozadinske muzike na Web stranu, moguće je upotrebom sledećeg koda q <embed src=“test. wav” hidden=“true” autostart=“true”> 66

Upotrebljivost i datoteke sa zvukom q Uvek obezbediti alternativni oblik pristupa podacima, jer podrška za zvuk nije uvek na rapolaganju q Omogućiti korisnicima da isključe zvuk koji je upotrebljen na lokaciji q Koristiti jednostavniju tehnologiju preuzmi-i-pusti koja je podržana u mnogim čitačima – ne zahtevati od korisnika da instaliraju mnoge dodatke za reprodukovanje raznih formata 67

Video q Mnoge kompanije pokušavaju da razviju emitovanje televizijskog programa preko Weba v q Emitovanje visokokvalitetnog video zapisa od 30 sličica u sekundi Većina dosadašnjih rešenja ne radi dobro sa propusnom moći koja je na raspolaganju prosečnom korisniku 68

Osnove digitalnog videa q Digitalni video zapisi karakterišu se brojem snimljenih sličica u sekundi i njihovom veličinom i rezolucijom q Video zapisi mogu da budu veoma veliki, a naročito ako se teži PAL videu (televizijski kvalitet slike) q Video slika veličine 640 x 480 piksela sa 24 -bitnom paletom boja i 30 sličica u sekundi zauzima 27 MB po sekundi - i to bez zvuka q Ako se tome doda i kvalitetni CD zvuk (705600 bitova za sekund zapisa), datoteka će dvostruko narasti q U stvarnosti, prenos tolike količine podataka nije lak čak ni kada se upotrebi kompresija 69

Formati datoteka sa video zapisima i njihova kompresija Format Opis AVI Audio Video Interleave je format za digitalni zvuk i video za Windows. Često se sreće i lako zadaje. Na Internetu je sve više datoteka u tom formatu, bez obzira na to što mogu biti velike. IE se lako snalazi sa datotekama u tom formatu. MOV (Quick. Time) MOV je nastavak imena datoteke koji označava format Quick. Time kompanije Apple. Verovatno najčešći format video zapisa, postaje sve popularniji na Internetu. Različiti kodeci i poboljšanja učinili su Quick. Time moćnim rešenjem za digitalne video zapise. MPEG Motion Picture Expert Group format za video zapise smatra se standardnim formatom za digitalni video. Iako su kompresija i kvalitet slike formata MPEG na visokom nivou, ponekad je s njim teško raditi. ASF Advanced Streaming Format kompanije Microsoft isporučuje se Microsoftovom serverskom tehnologijom Net. Show koja se sada zove Windows Media. Rastuća konkurencija formatu Real. Media, nudi visok kvalitet i dobru podršku IE. RM Real. Media je dobar format tehnologije strujećeg videa. Datoteke u RM formatu mogu biti snimljene u različitim kvalitetima u zavisnosti od toga kolika propusna moć stoji na raspolaganju krajnjem korisniku. 70

Formati datoteka sa video zapisima i njihova kompresija Format Opis VCD Video. CD (VCD) format pojavio se na azijskom tržištu koje nije želelo da za reprodukciju videa na DVD plejeru plaća astronomske cene DVD konzorcijumu. Kvalitet formata VCD bi mogao da se uporedi sa VHS kasetama – ni previše dobar ni previše loš. VCD diskovi mogu da se reprodukuju na većini savremenih DVD plejera. SVCD Super Video. CD (SVCD) Na DVD plejeru (ukoliko može da ga podrži), ovaj format pruža video izuzetnog kvaliteta. SVCD ima rezoluciju 480 x 576 piksela tako da, kada se reprodukuje na računaru može da izgleda pomalo nejasno. Div. X format baziran na standardu MPEG 4 pomoću koga se dobijaju izuzetno komprimovane video datoteke vrhunskog kvaliteta. Posebno je podesan za razmenjivanje filmova. Ipak i ovaj format ima svoje nedostatke. DVD Digital Versatile Disc (DVD) je možda najpoznatiji termin u svetu digitalnog videa. DVD plejeri su postali standard i osvajaju tržište mnogo brže nego video rekorderi nekada. Video signal brzine 9800 Kbps u rezoluciji 720 x 576 pruža vrhunski kvalitet slike. Na standardni DVD može da stane oko 2 časa digitalnog videa, što zavisi od njegovog kvaliteta. 71

HD DVD 72

HD DVD q HD DVD (engl. High-Definition DVD, High Definition Digital Video Disc) je digitalni višenamenski disk velike gustine, razvijen za zapisivanje videa visoke definicije. q HD DVD standard je razvila grupa proizvođača potrošačke elektronike i personalnih računara, predvođena Tošibom, 2003. godine q Kapacitet HD DVD je 15 GB, odnosno 30 GB u slučaju dvoslojnih diskova. Tošiba je objavila i karakteristike formata troslojnog diska, kapaciteta 45 GB. q HD DVD je kompatibilan sa DVD. q Sloj sa podacima se kod ovih diskova nalaze u sloju koji je 0. 6 mm ispod površine. 73

HD TV q Televizija visoke rezolucije ili HDTV što je skraćenica od engleske reči High-definition television koja u prevodu znači televizija visoke definicije. q Predstavlja novi standard emitovanja TV programa koji se ne oslanja na stare, već zastarele, sisteme. q Glavne odlike novog sistema su: veća rezolucija, 16: 9 odnos ivica ekrana (dosadašnji 4: 3), okružujući sistem zvuka, moguća implementacija servisa interaktivne televizije. 74

Odnos veličina dosadašnjih standarda i HDTV 75

Odnos rezolucija dosadašnjih standarda i HDTV Rezolucija HDTV 4 puta veća od standardne Rezolucija standardne televizije 76

Uporedni prikaz video formata AVI, Div. X, WMV MOV (Quic k. Ti me) RM (Real Med ia) AVI DV VCD SVCD DVD HD DVD, HDTV (WMV HD) Rezolucija NTSC/PAL 352 x 240 352 x 288 480 x 576 720 x 4802 720 x 5762 1440 x 10802 1280 x 7202 640 x 4802 320 x 2402 720 x 480 720 x 576 Video kompresija MPEG 1 MPEG 2, MPEG 1 MPEG 2 (WMV MPEG 4) MPEG 4 Sorenson, Cinepak, MPEG 4. . . RM DV Audio kompresija MP 1, MP 2, AC 3, DTS, PCM MP 1, MP 2, AC 3, DTS, PCM MP 3, WMA, OGG, AAC, AC 3 QDesign Music, MP 3. . . RM DV Veličina fajla (MB/minut snimka) 10 10 20 30 70 ~150 (~60) 4 10 4 20 2 5 216 Minuta na CD od 74 min (650 MB) 74 35 60 10 20 ~4 (~10) 60 180 30 180 120 300 3 Dobar Vrlo dobar* Odličan* Izuzetan* Odličan Vrlo dobar Pristojan Odličan Format Kvalitet 77

Zaključak q Izrada Web strana može biti veliki izazov jer potrebne tehnologije nisu sazrele i stalno se menjaju q Trebalo bi dobro analizirati prednosti i mane svih tehnologija za Web pre donošenja odluke koju primeniti q Čitači Weba i programi za izradu Web lokacija podložni su greškama q Rešavanje potencijalnih problema niskog nivoa – zahteva dobro poznavanje osnovnih tehnologija za Web poput jezika HTML i kaskadnih stilova 78

Zaključak Web stranama sigurno će biti dodato i programiranje Prilikom odabira alata za programiranje – očuvati doslednost izboru Multimedijski sadržaji imaju svoje mesto na Webu – tehnološka ograničenja sužavaju njihovu upotrebu 79

Tehnologije za Web