Тамара Лукшић Орландић Заменица Заштитника грађана за

Тамара Лукшић – Орландић Заменица Заштитника грађана за права детета Забрана дискриминације деце са инвалидитетом пракса рада Заштитника грађана

О институцији Заштитника грађана Закон о ЗГ 2005. – последњи у Европи Први ЗГ јула 2007. Заменици за поједине области – октобар 2008.

Специјализовани дечји омбудсман зашто НЕ

Чланство у мрежама CRONSEE и ENOC статус независне институције за заштиту права детета

Начин рада – контрола законитости и правилности рада органа управе • поступање по притужбама деце, одраслих, НВО • поступање по сопственој иницијативи

Унапређивање људских права у појединим областима – права детета 1. Иницијативе за измене постојећих закона: • Закон о играма на срећу (2009) • Закон о финансијској подршци породици са децом (2009) 2. Амандмани на предлоге закона који су у скупштинској процедури (закони у области образовања, 2009)

Унапређивање људских права у појединим областима – права детета 3. Мишљење на Нацрте закона у владиној процедури (Закон о социјалној заштити, Закон о заштити менталног здравља 2010) 4. Предлагање нових закона – започет рад на Закону о правима детета (Радна група ЗГ, динамика рада и процес консултација)

Специфичност рада у области права детета • честе непосредне контроле • медијација, добре услуге, превенција веће штете, конференције случаја • принципи Конвенције о правима детета као филтер Ø право на живот и развој Ø забрана дискриминације Ø најбољи интереси детета Ø партиципација детета

Забрана дискриминације деце са инвалидитетом Дефиниција: деца (особе до 18 година старости) са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу (Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом)

Први корак - усвојити недискриминаторски језик и понашање према особама/деци са инвалидитетом • третирати их равноправно без сажаљења или омаловажавања (јадно, сирото дете не може да хода, не види, нема ноге и сл. ) • уважавати њихову личност – дете са сметњама/тешкоћама у развоју (никако инвалидно дете, ретардирано, богаљ и сл. ) • не користити израз – дете са посебним потребама – иако звучи подржавајуће • не користити термине који потичу од дијагноза (аутистично, дауновац, церебралци и сл. )

Коначно – напушта се „медицински“ модел приступа и решавања проблема деце са инвалидитетом Укинуте Комисије за разврставање које су деценијама вршиле категоризацију деце са инвалидитетом и упућивале децу у институције и специјалне школе

Социјални/инклузивни приступ – нагласак на промени друштва, а не на промени особе/детета која има инвалидитет

Концепт једнаких могућности и омогућавања развоја талената, менталних и физичких способности сваког детета до његових крајњих могућности (КПД)

Отворена врата редовних школа – још увек много предрасуда и међу просветним радницима

Започет процес деинституционализације – подстицање хранитељства • Забрана смештаја детета млађег од 3 године у институцију социјалне заштите, осим изузетно • Још увек недовољна помоћ биолошким породицама које имају дете са инвалидитетом

Деца у институцијама социјалне заштите - третирају се и даље као болесна (медикаментозна терапија - неуролептици, иако су многи само васпитно запуштени или сиромашни) - одсуство социјализације и рехабилитације - неписмени - многима није тамо ни било место, али је штета ненадокнадива

пример: Дом за децу и омладину „Стамница“ Дом „Колевка“ из Суботице Улога ЗГ

Инклузија у образовању Досадашња пракса специјалне школе – само најупорнији уз подршку породице (и зачуђеност околине) су могли да се образују и постигну успех – о њима онда пишу медији као о чуду невиђеном!

Инклузија у образовању Школска 2010/11 инклузија као законска обавеза – елитисти модерног типа и конзервативци на истом задатку – забадања клипова у кола прогреса

Недефинисан положај деце са инвалидитетом у односу на старије особе са инвалидитетом Пример дечака Д. С. у односу са органима управе и поступање ЗГ

Хвала на пажњи и напред са питањима!