SMRT USLED STRAHA -CEREBROKARDIJALNA OSOVINA- MOŽE LI

SMRT USLED STRAHA -CEREBROKARDIJALNA OSOVINA-

MOŽE LI SE UMRETI OD STRESA ? Dr Martin Semjuels sa Medicinskog fakulteta u Bostonu, stručnjak je za uzroke iznenadne smrti. "Da li se čovek može uplašiti na smrt?

Da !!! Postoje neopozivi dokazi da čovek, pod izvesnim okolnostima, može da umre od straha", tvrdi dr Semjuels koji je proučavao slučajeve mnogih ljudi koji su umrli pod stresnim okolnostima. The Brain–Heart Connection Martin A. Samuels, MD Circulation. 2007; 116: 77 -84.

“TEMPIRANA BOMBA” "Mislim da je svaka osoba potencijalno izložena ovom riziku. Svi mi u sebi nosimo malu 'bombu'. Svi smo izloženi riziku. “Ukoliko se nađemo u situaciji da je stres dovoljno snažan, ako nema izlaza, bilo ko od nas može umreti pod takvim okolnostima", upozorio je dr Semjuels.

Dekada mozga Brojna saznanja o intenzivnoj interakciji moždane i kardioloske funkcije kardioloski poremećaji veoma često prate i značajno utiču na tok i prognozu bolesti kod pacijenata sa oštetom mozga srčane bolesti i dijagnostičke ili terapijske procedure mogu dovesti do neuroloških konsekvenci.

Stres mogu uzrokovati i pozitivni i negativni dogadjaji

Istorijat Pavlov 1888 god. uveo koncept neurogene distrofije Josuei -koncept kateholaminske kardiotoksičnosti 1907. Magediev "trofički" uticaj N. sciaticus-a (1824) neurogene distrofije (Samuel, 1860; Schiff, 1867; Brown. Sequard, 1876)

Istorijat 1942. godine Walter Bradford Cannon- rad pod naslovom "Voodoo"smrt u kojem je nabrojao anegdote, uglavnom iz antropološke literature, o smrti usled straha.

"Voodoo"smrt Cannon je verovao da je ova pojava ograničena na društva u kojima su ljudi : "praznoverni I neuki da se osećaju kao zbunjeni stranci u neprijateljskom svetu. Umesto saznanja imaju plodne i neograničene imaginacije koje ispunjavaju njihovo okruženje svim vrstama zlih duhova sposobnih da kobno utiču na njihove živote. "

Georg Engel 160 slučajeva iznenadnih smrti koje su pripisivane različitim poremećajima. (1) uticaj kolapsa ili smrti bliske osobe; (2) tokom akutne žalosti; (3) zbog opasnosti od gubitka bliske osobe; (4) tokom žalosti ili tokom godišnjica; (5) pri gubitku statusa ili samopoštovanja; (6) osobna opasnost ili opasnost od povrede; (7) po prestanku opasnosti; (8) ponovni susreti, pobede ili završeci sa srećnim krajem

VREME DRAMATIČNIH DRUŠTVENIH PROMENA Živimo u vremenu dramatičnih društvenih promena kada je stres pratilac svakodnevnog načina života, posebno kolektivni stres, izazvan raspadom i raslojavanjem društva, ekonomskim teškoćama, krizom sistema vrednosti i beznadežnom perspektivom mnogih pojedinaca, pa i čitavih naroda.

Šta kaže SZO ? 12 miliona ljudi umire od srčanog ili moždanog udara. Američko Udruženje za praćenje srčanih bolesti procenjuje da iznenadni smrtni slučajevi čine gotovo polovinu infarkta sa smrtnim posledicama u SAD. Postoji sve veća naučna zainteresovanost da se pronađe razlog zbog čega neki ljudi umiru i bez prethodnih simptoma bolesti.

Ponedeljak ujutru !!! Godišnje 12 miliona ljudi širom svijeta umire od srčanog udara Oko 80 odsto zaposlenih, živi u stresu koji je najpogubniji na početku radne nedelje. Najveći broj srčanih udara, često sa smrtnim ishodom, događa se u ponedjeljak ujutro, • J. V. Warren Monday morning sudden death. . Trans Am Clin Climatol Assoc. 1988; 99: 10– 16. • D. R. Witte, D. E. Grobbee, M. L. Bots & A. W. Hoes. European A meta-analysis of excess cardiac mortality on Monday Journal of Epidemiology (2005) 20: 401– 406

'Pritisak tržišta i konkurencija su najopasniji za menadžere Razlog za povećanu smrtnost menaždera prevashodno leži u razvoju visoke tehnologije, jer savremeni menadžeri imaju poremećen život kod kuće, a za slobodno vreme, snove i spavanje, zbog posla i srtresa imaju sve manje vremena.

Tehnomanija menadžeri moraju dnevno ili nedjeljno da odgovore na 150 do 200 mejlova, poziva i faksova

Granica između posla i privatnog života zamaglila.

“sukob ličnosti” Problem “sukoba ličnosti” sebe teško preusmeravaju s odgovornog radnika na posvećenog porodičnog čoveka.

Kuća ili posao ostaje u ulozi poslovnog i ne prelazi u ulogu porodičnog čoveka.

Karoši (Kah/previše+roe/rad+she/smrt/) fenomen je koji opisuje sindrom iznenadne smrti zbog zastoja u radu srca, krvarenja ili suicida, a bez prethodnih upadljivih znakova bolesti, a povezuje se s prekomernim radom

Karoši Procenjuje se da je od 1990. u Japanu od karošija umrlo više od 10. 000 ljudi, zbog čega je osnovana posebna komisija advokatskog veća i ministarstva rada koji prati tu pojavu.

Strah od gubitka posla je gori od samog otkaza Istraživači s University of Michigan analizirali su podatke dobijene u razdoblju od 20 godina od 1700 ispitanika starijih od 25 godina. Pokazalo se kako osobe koje su u više navrata izjavile kako se pribojavaju mogućnosti da će dobiti otkaz imaju znatno slabije zdravlje od ispitanika koji su tokom istraživanja izgubili radno mesto.

. . . Tranzicija. . . Srce Milivoja Nikolić, zvanog Nidža, puklo je od infarkta, kada je posle 33 godine rada u smederevskoj železari uz poslednju avgustovsku platu, samo dobio obaveštenje da će morati da napusti svoju firmu. Pozlilo mu je i umro je nekoliko trenutaka posle, baš ispred zgrade u kojoj je radio.

Rat i naprasna srčana smrt Istraživanja ukazuju na porast broja slučajeva akutnog infarkta miokarda i naprasne srčane smrti u Zalivskom ratu. Takodje je zabeležen značajan porast broja bolesnika sa akutnim infarktom miokarda u Jugoslaviji u periodu rata (19911992. ), kao i za vreme prve godine ekonomskih sankcija.

''migratorni stres'', Akutni stres velikog intenziteta zbog napuštanja ognjišta

Poplave. . .

… Zemljotres…

Zasto je umro Kenet Lej SMRT ZBOG GUBITKA ČASTI Lej je preminuo od srčanog napada, nakon što je u maju bio proglašen krivim za prevaru u vezi sa finansijskim kolapsom Enrona. Na vrhuncu svoje profesionalne karijere i uticaja, Kenet Lej delovao je kao primer dobrog zdravlja. Autopsija posle njegove smrti potvrdila je da je on imao prethodni srčani napad.

UMRETI ZBOG LJUBAVI

Umreti zbog ljubavi PREPUKLO srce od tuge, prestalo da kuca zbog ljubavi, ubila ga žalost. . . Da ovakva stradanja nisu samo iz stihova i mitova već životna istina, posvedočili bi mnogobrojni primeri tragičnih ljubavi

Sindrom slomljenog srca Studija koja je rađena u saradnji sa 26. 000 ljudi koji su imali više od 50 godina, pokazala je da tri meseca nakon smrti muža ili žene, ljudi koji su ostali udovci imaju 66 odsto veće šanse da umru,

Bolovanje zbog ljubavnih jada Japanska kozmetička komanija „Hime end kompani“ odobrila plaćeno odsustvo svima kojima su ljubavni jadi narušili zdravlje

LJUBAVNI JADI RASTU SA GODINAMA Menadžeri firme navode da bolovanje zbog „slomljenog srca“ omogućava radnicima da se dobro isplaču i izjadaju, pa na posao vrate - osveženi. Broj slobodnih dana povezan je sa godinom rođenja, pa je tako • zaposlenima mlađim od 25 godina dozvoljen jednodevni izostanak, a • onima između 25 i 29 dva dana godišnje. 3 • Starije kolege mogu slobodna dana, jzaljubljivanje teže polazi za rukom vremešnima, a i prekidi su im znatno traumatičniji. +-

Povezivanje dve smrti Proizilazi iz predstavljanja sudbinske vezanosti momka i devojke, verenika ili brace U pesmi Ženidba Milića barjaktara urečena mlada se spusti na zemlju, a posle smrti LJeposave u gori, umire i Milić u svome domu.

Smrt Omera i Merime Pesma Smrt Omera i Merime govori o majci koja ženi sina nevoljenom devojkom, Narodni pesnik prikazuje prvo smrt mladića, a potom i smrt voljene devojke: To izusti, pa i dušu pusti; Mrtva Mera crnoj zemlji pala (Vuk I, 343, stih 44, 89). .

HASANAGINICA Prekost age u baladi Hasanaginica pojačava emocionalni pritisak oterane žene, te posle grube i nezasnovane zamerke, izrečene pred decom - da nije dobra majka, Hasanaginica umire: Bjelim licem u zemlju udrila Usput se je s dušom rastavila Od žalosti gledajući sirote.

Majka devet Jugovica Ova pesma o simbolu svih majki koje su doživele tragičan gubitak, o njenoj hrabrosti i njenom bolu bez suza ušla je u sve antologije srpske epike i svoj vrhunac ima u završnim stihovima: Al' tu majka odoljet' ne može Prepuče joj srce od žalosti.

Postoji ograničeno razumevanje kako “ visoke “ moždane funkcije kontrolištu periferni autonomni sistem.

REAKCIJA TELA NA STRES Mozak je u stalnom oprezu od opasnosti koje mogu da naruse njegovu ravnotezu – ukoliko postoje opasni stresori u okolini, on okida alarm reakciju. Ova reakcija priprema telo za akciju – ponekad poznatu kao 'fight or flight reaction'. Hormoni stresa i aktivnost simpatikusa pripremaju telo za misicne aktivnosti

Neurokardijalni poremecaji Generalizovana autonomna "bura", koja nastaje kao rezultat stresora koji ugrožava život ima i simpatičke i parasimpatičke efekte. Predominacija jednog nad drugim zavisi od merenih parametara i vremena observacije u odnosu prema stresoru.

Telo – mozak Ovi procesi mogu biti adaptivni u kratkom periodu ili maladaptivni u dužem periodu ONi uključuju bidirekcione signale izmedju tela i mozga, što može pogoditi vulnerabilne organe.

AUTONOMIC FEEDBACK INFLUENCES EMOTIONS; THE JAMES-LANGE THEORY OF EMOTION (1894) Pretpostavlja da subjektivno emotivno iskustvo predstavlja produkt percepcije visceralnog odgovora koji je u osnovi emocije.

Postoji mreža moždanih centara u kojima se periferne kardiovaskularne promene generišu i reprezentuju Takodje, u ovim delovima mozga se spajaju kognitivni, somatomotorni i afektivni sistem sa autonomnim sistemom da omogući metaboličku podršku mišljenju, akcijama i emocijama.

“Centralna autonomna mreža” Promene srčane radnje i krvnog pritiska su uočene kao rezultat hemijske i električne stimulacije sledećih regiona – (1) pažnje, motivacije , kratkotrajne memorije i donošenja odluka – prednji cingularni, ventromedial prefrontalni cortex i hippocampus ; – (2) reprezentacija averzivnih emocija – amygdaloidni kompleks ; – (3) započinjanje i kontrola motornih pokreta – motorni korteks, nigrostrijatalni trakt i cerebelum ;

“Centralna autonomna mreža” (4) reprezentacija visceralnog senzorijuma, somatskog i endokrinog statusa – insula, dosrzomedijalni i lateralni hipotalamus i ncl. Tracti solitarii. (5) Simpatička i parasimpatička jedra moždanog stabla. Ovi eferentni autonomni centri primaju i aferetne informacije o perifernom autonomnom statusu.

Using functional magnetic resonance imaging (f. MRI), Harper et al. (1998) reported increased activity of orbitofrontal cortex, amygdalo-hippocampal complex, hypothalamus and cerebellum during hypertension elicited by stress.

Perfusion functional MRI i stres Leva amigdala, desni girus frontalis superior, levi girus frontalis medialis, i levi girus temporalis medialis pokazuju značajno povećanje CBF u stresnim situacijama. Jiongjiong Wang et all, Perfusion functional MRI reveals cerebral blood flow pattern under psychological stress PNAS 2005 stress

Functional Neuroimaging in Post-Traumatic Stress Disorder Israel Liberzon and Sarah N. Garfinkel. Post-Traumatic Stress Disorder 2009, These studies highlight the role of the medial prefrontal cortex (m. PFC), insula, amygdala, sublenticular extended amygdala (SLEA), and hippocampus in mediating symptom formation in PTSD.

Neuronska autonomna mreža Povišenje perifernog kardiovaskularnog tonusa ( simpatetetička aktivnost) uočeno je u desnoj prednjoj cingularnoj regiji, desnoj insuli, cerebelumu i moždanom stablu. Aktivnost amigdala, hipokampusa, orbitofrontalnog/ventromedijalnog prefrontalnog korteksa, leve insule i cingularnog predela, cerebeluma i moždanog stabla dovodi do smanjenja kardiovaskularnog tonusa, korespodentno parasimpatičkoj autonomnoj aktivnosti.

Lateralizacija insule Intraoperaitva električna stimulacija kod ljudi je pokazala lateralizaciju insule: stimulacija desne insule rezultira tahikardijom i hipertenyijom, leve bradikardijom i hipotenxijom.

Insularni Cortex Oštećenje insularnog korteksa udruženo je sa – aritmijama – dnevnim varijacuijama krvnog pritiska – miokardnom oštetom – poremećaj disanja u snu – višim nivoima kateholamina i glikoze Michiaci Nagai Journal of the American Society of Hypertension. Volume 4, Issue 4, 155 -208

n. AMIGDALE I SAVEZNICI n. AMIGDALE je mozdana struktura koja je kljucna za dekodiranje emocija i specijalnih stimulansa koji su pretnja za organizam. Kao rezultat evolucije, mnogi od telesnih alarmnih sistema su smesteni u amigdalama.

Amigdala i saveznici Sledstveno tome, mnogi senzorni inputi konvergiraju ka amigdali da je upozore na potencijalne opasnosti iz okruzenja. Ovakva senzorna informacija stize direktno iz senzornog talamusa ili iz razlicitih delova senzornog korteksa.

Amigdala i saveznici Posto je hipokampus zaduzen za skladistenje i preuzimanje eksplicitne memorije, njegova povezanost sa amigdalom moze biti izazivac snaznih emocija izazvanih odredjenim secanjima.

PREFRONTALNI KORTEKS. Prefrontalni korteks takodje je u vezi sa finalnom fazom konfrontiranja opasnosti, gde, posle inicijalne, emocijalne reakcije, mi smo primorani da reagujemo i odaberemo model reakcije koji je najbolji da nas izbavi iz opasnosti.

prefrontal cortex Povezanost prefrontalnog korteksa i amogdale takodje nam daje odredjenu svesnu kontrolu anksioznosti.

Cerebelum Reprezentacija kardiovaskularnog odgovora, posturalna kontrola krvnog pritiska i srčane radnje Integriše periferni status kadiovaskularnog sistema sa kognitivnim i motornim ponašanjem, kao funkcionalni relej korteksa i moždanog stabla u odnosu na kognitivno, emotivno i motorno ponašanje. Promene su u studijama uočene kako u vermisu tako i u lateralnom cerebelarnom korteksu.

Centralni nervni sistem Inervacija srca i pluća potiče iz limbičkog korteksa i spušta se do hipotalamusa, preko bazalnih ganglija i najverovatnije amigdala.

Centralni nervni sistem Od hipotalamusa dva dela autonomnog nervnog sistema se spuštaju intermedijernim sinapsama u kardiopulmonalne kontrolne centre retikularne formacije moždanog stabla, gde je verovatno sedište brojnih kardiovaskularnih i respiratornih refleksa.

Centralni nervni sistem Odatle se parasimpatički deo spušta do dorzalnog motornog nukleusa vagusa a simpatički deo do intermediolateralne ćelijske kolumne torakalne kičmene moždine

Nuclei reticularis gigantocellularis i reticularis parvicellularis posreduju u hipertenziji i plućnom edemu

Periferni nervni sistem Iz dorzalnog motornog nukleusa vagusa, parasimpatička vlakna napuštaju CNS putem nervus vagusa i spuštaju se do srca i pluća. Ova preganglijska vlakna obrazuju gornju, srednju i donju kardijalnu granu nervus vagusa i kao takva učestvuju u obrazovanju kardijalnog pleksusa.

Sinapse su u kardijalnim ganglionima i otud preko kratkih postganglijskih vlakana odlaze do njihovih muskarinskih terminala u SA i AV nodusu, kardijalnim krvnim sudovima i kardijalnim ćelijama sve četiri komore.

Verovatno je da simpatička aktivnost ima glavni učinak na koronarni tonus preko alfa receptora odgovornih za vazokonstrikciju i beta receptora uključenih u vazodilataciju. S druge strane, srčana frekvenca je prvenstveno kontrolisana parasimpatikusom.

CELULARNi MEHANIZAM NEUROGENE KARDIJALNE ĆELIJSKE SMRTI Georgio Baroldi – tri glavna obrasca miokardne nekroze (1) koagulaciona nekroza, fundamentalna lezija kod infarkcije u kojoj ćelije gube sposobnost kontrakcije i umiru u atoničnom stanju bez oštećenja miofibrila; (2) kolikvaciona miocitoliza, sa edematoznom vakuolizacijom i disolucijom miofibrila bez hiperkoncentracije, koja se pojavljuje u sindromima sa niskim output-om

Miofibrilarna degeneracija (3) koagulaciona miocitoliza (miofibrilarna degeneracija i nekroza kontraktilnih traka) ćelije umiru u hiperkontraktilnom stanju sa prominirajućim kontraktilnim trakama Lezija je vidljiva rano, možda unutar nekoliko minuta od početka, ima tendenciju ka ranoj kalcifikaciji *okamenjeno srce* predispoziciju ka multifokalnoj subendokardnoj lokalizaciji

Koagulaciona miocitoliza Prisustvo koagulacione miocitolize kod većine pacijenata umrlih zbog neurogenog srčanog oboljenja jasno ukazuje na direktnu kateholaminsku kardiotoksičnost pre nego li na vazospazmom indukovanu kardijalnu ishemiju Baroldi F. Different morphological types of myocardial cell death in man. In: Fleckstein A, Rona G, eds. Recent Advances in Studies in Cardiac Structure and Metabolism. Pathophysiology and Morphology of Myocardial Cell Alteration. Vol 6. Baltimore, Md: University Park Press, 1975.

Cardiac contraction band necrosis

Intenzivna mineralizacija unutar nekoliko minuta od početka kontrakcione nekroze

NEUROBIOLOGIJA KARDIOGENIH POREMECAJA o lokalno oslobađanje norepinefrina o otvaranja kalcijumovih kanala o ćelije su intoksicirane kalcijumom o EKG promene odražavaju promene permeabilnosti membrane o oticanje kardijalnih enzima odražava obim pogođenih ćelija o moguć toksični uticaj slobodnih radikala

Klinički sindrom spektar EKG promena q aritmije q poremećaji repolarizacije, "ishemijske" promene q profil kardiospecifičnih enzima

Neurokardiogene promene visoki i siroki T talasi sjedinjeni T i U talasi , produzen QT interval , kao i neobicno ispupcenje uzlaznog kraka negativnog T talasa ili elevacija ST segmenta ( slicno akutnom infarktu) visoki, siljati ili obrnuti T talasi -“ cerebralni t talasi “. Produzen QT interval i promene ST segmenta koje sugeriraju kardijalnu ishemiju.

Poremecaji ritma : – – – – – sinus bradikardiju, Nestalne pejsmejkere, paroksizmalnu supraventrikularnu tahikardiju, nodalne ritmove, Atrioventrikuarne blokove, prerane atrijalne i ventrikularne kontrakcije, atrijalnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju i fibrilaciju, ventrikularna tahikardija u vidu torsades de pointes srcani blokovi, bradi i tahikardije Bezbolni infarkti

Neurogena kardijalna oštećenja Predstavljaju model pravog neurovisceralnog oboljenja Sugerišu da je prekomerna aktivnost simpatičkog dela autonomnog nervnog sistema zajednička pojava koja povezuje kardijalne promene viđene u neurološkim oboljenjima

Neurogena kardijalna oštećenja Ukazuju da su i drugi organi (npr. creva, koža, pluća, oko, bubrezi ) predmet sličnih pojava Predstavljaju važan aspekt iznenadne srćane smrti i nekih poznatih kardioloških sindroma , a takodje i Važan su uzrok morbiditeta i mortaliteta u neurološkim oboljenjima (kao što je nagla smrt kod pacijenata sa moždanim udarom)