Разлучна права поверилаца судија Привредног суда у Београду Наталија Пејић - Кордић
Садржај: - опште напомене о заложном праву - правни аспект заложног права у стечајном поступку - осврт на објављени предлог измена Закона о стечају око разлучног права - закључак
Опште напомене о заложном праву Заложно право је право на туђој ствари на основу које поверилац може да се намири из заложене ствари ако дужник о року не испуни своју обавезу.
У целом описаном односу постоје два права и то: 1) облигационо, основно право које чини потраживање повериоца према дужнику, и 2) споредно, акцесорно право залоге, којим се опет обезбеђује прво право.
Постоји пет начела заложног права и то су: 1) начело официјелности, 2) начело акцесорности, 3) начело доспелости, 4) начело специјалности и 5) начело недељивости.
Постоји више врста заложног права и то 1) залога на покретним стварима, тзв. ручна залога која је обезбеђена уписом у одговарајући регистар, 2) заложно право на непокретним стварима – хипотека, 3) заложно право на будућој ствари и 4) заложно право на условној (кауционој) и будућој (кредитној) обавези.
n Заложно право на покретним стварима које је уписано у одговарајући регистар настаје без предаје предмета у државину залогопримца, већ се то право уписује у регистар залоге који води Агенција за привредне регистре. Заложена ствар остаје у државини залогодавца и престаје уколико потраживање престане, сједињењем залогодавца и залогопримца, уколико заложни поверилац стекне право својине на заложеној ствари (консолидација), протеком рока на који је залога уписана, уколико је иста орочена или пропашћу ствари. Уколико залогодавац не испуни своју обавезу о доспелости, залогопримац стиче државну на ствари и може наплатити своје потраживање продајом заложене ствари и то у судском поступку.
n n n Хипотека је стварно право на непокретностима, деловима непокретности уколико је извршена грађанска или цивилна деоба и сувласничким деловима непокретности без сагласности осталих сувласника. Код заједничке својине постоји одступање, јер у том случају је потребна сагласност свих осталих заједничара. Не може постојати хипотека на неодређеним непокретностима или на свим непокретностима дужника као ни за сва потраживања дужника према повериоцу. Начини престанка хипотеке су углавном исти као и код ручне залоге.
n Повериоци који имају заложно право или право намирења на стварима или правима о којима се воде јавне књиге или регистри (дакле регистар при АПР или Катастар непокретности) имају право намирења из тих ствари или права.
Правни аспект заложног права у стечајном поступку n n Постоји један број потраживања поверилаца на која не утиче чињеница отварање поступка стечаја. То су право одвојеног намирења из одређених ствари или имовине стечајног дужника – разлучно право. Када говоримо о разлучном праву, морамо знати да је разлучно право само оно право које се стиче у стечајном поступку, по његовом отварању, и то у посебно спроведеној процедури.
n n Статус разлучних поверилаца могу стећи повериоци који имају: залогу на покретним стварима, тзв. ручну залогу која је обезбеђена уписом у одговарајући регистар и заложно право на неокретним стварима – хипотеку. У стечајном постуку ти повериоци могу стећи статус разлучних поверилаца који такво својство могу имати само у стечајном поступку, под условом да им стечајни управник призна прво разлучно право, а потом и висину разлучног потраживања. Такви разлучни повериоци имају право намирења из средстава која се остваре продајом имовине на којој су стекли разлучно право.
n n У стечајној пракси, сви повериоци који имају обезбеђено право хипотеком или ручном залогом, су дужни да пријаве своја потраживања у роковима који су Законом одређени и о њиховим потраживањима се стечајни управник изјашњава на испитном рочишту признајући разлучно право и потраживање, или исто оспорава. У случају оспоравања разлучног права и потраживања, стечајни управник може то право безусловно оспорити, или исто оспорити, али признати стечајно потраживање ако сматра да разлучно право не постоји, или није ваљано, и упутити повериоца на парницу ради утврђивања тог потраживања.
n Разлучни повериоци нису и стечајни повериоци, али поред разлучног права и разлучног потраживања могу имати и стечајна права и потраживања, јер ако висина њиховог потраживања премашује износ који се добија уновчењем ствари или права на којима постоји разлучно право, право на разлику у висини износа остварују као стечајни повериоци, конкуришући на остатак стечајне масе под истим условима као и сви стечајни повериоци утврђених потраживања.
n У случају да је имовина на којој поверилац има разлучно право толика да се њеном продајом у целини намирује потраживање разлучног повериоца, остатак новчаних средстава улази у стечајну масу из које се намирују остали повериоци који немају разлучно право.
n Дакле, заложно право које поверилац има на некој имовини стечајног дужника назива се разлучно право и такав поверилац има право да после продаје ствари стечајног дужника буде првенствено намирен, и то са правом првенства у односу на све друге повериоце (стечајне) и то у целом износу свог потраживања са припадајућом каматом, по одбитку трошкова продаје и награде стечајног управника.
n Разлучно право постоји и ако је поверилац против дужника тражио извршење или обезбеђење, пре отварања постука стечаја, и ако је у том поступку имовина пописана, чиме тај поверилац стиче право одвојеног намирења на пописаним стварима или стварима које су у поступку обезбеђења такође посебно пописане.
n И Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији и Закон о стечајном поступку и Закон о стечају говоре да повериоци који су обезбедили своје потраживање извршењем или обезбеђењем последњих 60 дана пре дана отварања пoступка стечаја над дужником ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци не могу добити статус разлучних повериоца.
n Повериоцима који су стекли разлучна права, та права остају на снази и ако се овај поступак не спроводи – због тога што је имовина дужника која би ушла у стечајну масу тако мала да не би била довољна ни за намирење трошкова тог поступка или је незнатне вредности. Дакле, онај ко је стекао разлучно право на имовини дужника има то право и у случају неспровођења поступка стечаја због мале имовине.
n Разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе, као стечајни повериоци уколико се одрекну свог статуса разлучног повериоца о чему сачињавају писмену изјаву и исту предају у суд стечајном судији или предају је стечајном управнику.
n У стечајној пракси до сада, повериоци, углавном банке које су давале кредите клијентима су успостављале хипотеке на непокретностима трећих лица, углавном физичких која су гарантовала за испуњење обавеза главног дужника као јемци. У великом броју случајева, такви повериоци су тежили да своја потраживања наплате реализацијом уписаних хипотека, јер су у том случају добијале цео обезбеђени износ потраживања, или већи део од оног кога би добили реализацијом свог стечајног потраживања из стечајне масе дужника.
n Продајом непокретности или покретних ствари обезбеђених хипотеком или ручном залогом, добија се новчани износ који се у целости или делимично (у зависности од висине утврђеног разлучног потраживања) исплаћује повериоцу/има у року од три дана од дана продаје са свом каматом до исплате. Уколико износ добијен продајом не покрива цео износ обезбеђеног потраживања, за остатак, такав поверилац се намирује као стечајни поверилац из остале масе стечајног дужника, равноправно са свим осталим стечајним повериоцима по правилима стечајног поступка.
n Након продаје, продата непокретност се предаје купцу, након исплате купопродајне цене, без икаквих обавеза које су евентуално настале продаје укључујући ту и пореске обавезе. Стечајни судија доноси одлуку којом констатује да је продаја извршена и налаже надлежном катастру непокретности или регистру покретних ствари брисање терета на заложеној ствари која је у међувремену продата.
n Поступање противно члану 133 став 11 Закона о стечају нема законског упоришта. Наиме, напред наведени члан са наведеним ставом прописује да се, у случају да је имовина стечајног дужника која се продаје била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних поверилаца, из остварене цене првенствено намирују трошкови продаје, укључујући и награду стечајног управника, а да се из преосталог износа исплаћују разлучни повериоци чије је потраживање било обезбеђено продатом имовином у складу са њиховим правом приоритета.
Право ретенције n n Када говоримо о разлучним повериоцима, постоје и повериоци који имају право задржавања ствари (право ретенције) које не спада у заложна права. Право задржавања или ретенције је право повериоца да за своје допело потраживање задржи дужникову ствар која му се налази у поседу и да се пошто обавести дужника, наплати из вредности те ствари. Право ретенције има сличности и разлике са правом залоге. Разлике су: Код заложног права постоји право следовања, може се успосавити за будуће или условно потраживање, ствар се може, али не мора налазити у рукама трећих лица, настаје на основу уговора и заснива се и на покретним и непокретним стварима. Код права ретенције не постоји право следовања, може се успоставити само да доспело потраживање, ствар се мора налазити у рукама ретинента, настаје на основу закона и уставновљава се искључиво на покретним стварима. Сличности су: оба права су споредна, акцесорна и као таква деле судбину главног права, и ретинент и заложни поверилац имају право намирења на ствари и оба права су недељива.
n Под права одвојеног намирења спадају и принудно заложно право на непокретности, право задржавања својине, ауторско право, право патента, лиценце и право плодоуживања и за иста права важе правила као и за све напред описано, а поготову да и за њих важи правило да су она нису стечена последњих 60 дана пре дана отварања поступка стечаја.
Осврт на објављени предлог измена Закона о стечају око разлучног права n n Чланом 21 Закона о изменама и допунама Закона о стечају промењен је члан 49 Закона о стечају тако што се после става 1 додаје се нови став 2, који гласи: „Повериоци из става 1. овог члана који немају новчано потраживање према стечајном дужнику, већ само заложно право уписано на имовини стечајног дужника, су хипотекарни повериоци, а уколико имају новчано потраживање обезбеђено имовином стечајног дужника, су и разлучни повериоци. “
n Из такве дефиниције, можемо закључити да се насупрот старим решењима, уводе две категорије обезбеђених поверилаца. Први, хипотекарни су они који имају новчано потраживање према трећем лицу, а хипотека је уписана на имовини стечајног дужника, а други, разлучни су они који имају новчано потраживање према стечајном дужнику на чијој имовини је извршено обезбеђење.
n Мора се приметити, обзиром на све напред наведено, да повериоци који немају новчано потраживање према стечајном дужнику, могу на његовој имовини имати и залогу на покретним стварима (тзв. ручну залогу). Отуда ову измену, уколико буде прихваћена би требало ближе прецизирати, да у будућности, применом не би настали проблеми у тумачењу и неједнаком положају поверилаца који имају уписану хипотеку или ручну залогу.
n У овој измени није нарочито прецизирано да ли ови повериоци (названи хипотекарни) подносе пријаву потраживања као и сви други повериоци (изузев излучних) јер би у пракси могли настати проблеми.
Закључак n Из свега напред наведеног, можемо доћи до закључка да се повериоци који имају право одвојеног намирења, могу свакако намирити из имовине стечајног дужника из вредности заложене имовине, за разлику од поверилаца који то право немају и конкуришу на део стечајне масе као стечајни повериоци.
Скачать презентацию Разлучна права поверилаца судија Привредног суда у Београду
cdf97e341c5253cdd588e29d617df29a.ppt