ПРВА ПОМОЋ TEMPUS PROJEKAT 20 -22 06 2012

ПРВА ПОМОЋ TEMPUS PROJEKAT 20 -22. 06. 2012

Основне струковне студије Електротехника Машинство Електротехника Информациона технологија Електронско пословање Мултимедији Графика Заштита од пожара Безбедност и здравље на раду Заштита животне средине Цивилна заштита и спашавање у ванредним ситуацијама Графичко инжењерство Графички дизајн Веб дизајн Примењена фотографија

Специјалистичке студије Машинство Заштита од пожара Електроенергетика и Студијски програми спасавање Безбедност и здравље Илустрације на раду Информатика и електронско пословање Заштита животне средине

Копаоник 2012 – студенти прве године (склониште у снегу и обука у скијању

Обука у роњењу – студенти прве године

Карактеристике В/С: • угрожавање живота грађана, природних и материјалних добра (животну средину); • претња по стабилност (одрживост) локалног, националног и глобалног развоја; • нарушавање нормалног функционисања служби и предузећа и кризне инфраструктуре. Када друштво редовним активностима (превентивним, оперативним и асанационим) не може да спречи и отклони последице изазване опасностима, оне добијају карактер ванредних ситуација. 8

Чиниоци В/С • 1. масовност угрожавања људских живота, материјалних добара и животне средине; • 2. немогућност или неспремност редовних (хитних) служби да реагују и спрече појаву опасности; • 3. последице опасности превазилазе могућности (ресурсе) заједнице коју је опасност погодила и од ње захтевају предузимање ванредних мера и поступака. 9

СУБЈЕКТИ У УПРАВЉАЊУ РИЗИЦИМА (В/С) 1. 2. 3. 4. ЦЗ МУП Предузећа Инспекцијски органи: ЖС, Вет. , Санитарна, Пољ. , Водопр. , Шум. , Рада, Геолошка, Рударска, Комунална, 5. 6. Здравствена служба: ЗЗЗ, ХМП, . . . Јавна ветеринарска служба: станице и институти 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Хидрометеоролошка служба Пољопривредна служба Водопривредна служба Сеизмолошка служба Правосудни органи Војска Установе социјалне заштите Завод за заштиту природе Црвени крст Невладине организације и усдружења грађана Школе СНАГА ВОДОПАДА ЈЕ У ЈЕДИНСТВЕНО М ДЕЛОВАЊУ ЊЕНИХ КАПЉИЦА 10

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 1 11

УСТАВ Р. СРБИЈЕ СГ РС 83/06; 98/06 Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују ЗЗ из јавних чл. 68 прихода, ако је не остварују ЗДРАВСТВЕНА на други начин, у складу са законом ЗАШТИТА Здр. осигурање, ЗЗ и оснивање здравст. фондова уређује се законом Р. Србија помаже развој здравствене и физичке културе 12

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО приватни сектор И ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ је још увек недовољно ‘’БИЗМАРКОВ’’ МОДЕЛ развијен ПОТПУН ОБУХВАТ СТАНОВНИТВА-СКОРО ШИРОК ОБИМ ПРАВА ИЗ ЗДР. ОСИГУРАЊА доминантно државно власништво над зградама и опремом Управљање је изразито централизовано на републичком нивоу, значајно издвајања за ЗЗ из БДП 6. 8% стални проблеми у финансирању укупни трошкови износе и до 10% БДП-а Угрожени су основни принципи функц. ЗЗ ШИРОКА ПРАВА КОРИСНИКА УГРОЖЕНА од када је БДП мањи значајна плаћања ЗЗ сиромашно становништво из џепа корисника, угрожено 13

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА НА ПРИМАРНОМ НИВОУ • домови здравља у државној својини • 157 ДЗ, са развијеном мрежом здравствених станица и амбуланти. Приближно 42% свих доктора медицине ради на овом нивоу • Просечан број становника на једног лекара у примарној здравственој заштити је 870. • • Служба опште медицине Служба за здравствену заштиту жена Служба за здравствену заштиту деце Служба за здравствену заштиту школске деце Служба медицине рада Служба за стоматолошку здравствену заштиту Специјалистичке службе 14

СТАЦИОНАРНA (болничка) ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА • • 2007. - 128 здравствених установа. То су: стационари при домовима здравља (21 – 16 самосталних и 5 у саставу), опште болнице (40– 16 самосталних и 24 у саставу ЗЦ), специјалне болнице (37), заводи (60), институти (21), клинике (15), клиничко- болнички центри (4) и клинички центри (4). у 2007. години у стационарним установама ради укупно 7562 лекарa (од тога 6563 специјалиста), 2888 здравствених радника са вишом и 21. 061 са средњом стручном спремом. (31. 511) • болесника у 2007. 1. 145. 610, а • укупан број остварених болесничких дана 11. 013. 770. 15

ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ Ванредне ситуације: 1. Елементарне непогоде 2. Ратови МЕСТО ЗЗ Елементарне непогоде: 1. Земљотреси 2. Олујни ветрови 3. Поплаве • Пандемије и епидемије (куга, в. богиње). 16

ПОЈАМ И ПОДЕЛА КАТАСТРОФА • Катастрофа је реч грчког порекла и значи - Преокрет, преврат која има за последицу људске и материјалне жртве. • Елементарна катастрофа је изненадна, неочекивана опасност по живот и здравље људи и стоке на одређеном подручју. Карактеристика: • Масовност • Потреба за помоћ Према узроку катастрофе се деле: • Природне • Антропогене 17

Природне - Настају дејством природних сила и деле се на: – Атмосферске (циклони, мразеви, пљускови) – хидросферске (поплаве) – литосферске (земљотреси, вулканске ерупције) – биосферске (епидемије, епизоотије, суше) Антропогене су условљене људским фактором и могу бити: – Техничко - технолошке – Рударске – Пожари – Саоброаћајне несреће – Радиолошко - хемијске Учесталост природних катастрофа је следећим редом: – Поплаве 40% – Циклони 20% – Земљотреси 15% – Суше 15% – Остало 10% 18

НИВОИ ЗРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ 1 Ниво - Пружање прве помоћи на месту несреће водећи рачуна о искрвављењу, угушењу, шоку, инфекцији као и компликацијама. Обављање реанимације, имобилизације, давање специфичних антидота, као и оспособљавање људи за пружање самопомоћи и узајамне помоћи. 2. Ниво - Општа медицинска помоћ. Пружају је лекари и медицинске сестре у заустављању крварења: 1) тампонада ране, 2) пеанова хватаљка; у давању лекова, вакцина серума, имобилизација, катетеризација. 3. Ниво - Специјалистички ниво. Лекари специјалисти у привремено организованим здравственим установама близу места несреће. Медицинска сестра брине о Тх. , исхрани и личној хигијени. 4. Ниво - Високо - специјализовани ниво. Организују их и пружају лекари уских специјалности као и медицинске сестре у специјализованим болницама. Ту се помиње и кућна нега и лечење као наставак. Медицинска сестра је обезбеђује и организује у виду неге од стране чланова породице, али за све оне којима је потребно болничко лечење, а капацитет здравствених установа је ограничен. 19

ПРВА МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ 2 Студенти ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У Вр. Си Студенти ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА Студенти ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 20

ПРАКТИЧНА ОБУКА • МЕРЕ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА 2 • ПРАКТИКУМ • ЕТИОЛОГИЈА УГРОЖАВАЊА У Вр. Си • ЦРВЕНИ КРСТ НОВОГ САДА 20 ч • ВОЛОНТЕРИ ЦК из Војске Србије 20 ч (после 1 године од основне обуке) • Изборни предмет – само основна обука без практичних радњи

ПРВА МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ • Сваки мушкарац и жена одмах да реагују у случајевима повреда/рана на повређеном. • Случајеви где ће те бити једина лица која би такву помоћ требало да пруже. Статистика такође показује да су прва два сата кључна за преживљавање/опоравак. 22

Исход учења - - схватити значај Прве помоћи навести основне кораке у пружању Прве помоћи изводити основне технике пружања Прве помоћи разумети основне функције људског организма 23

Структура презентације • • • Прва помоћ Дисање Крварење Циркулација Ментално стање Закључак 24

Организација збрињавања ПОВРЕДА УКАЗИВАЊЕ ПОМОЋИ 25

ПОСТАВЉАЊЕ НА НОСИЛА ИЗНОШЕЊЕ ПОВРЕЂЕНОГ 26

ЕВАКУАЦИЈА Сн. СТ 27

РАД НА Сн. Ст Здравствена установа 28

Оцените колико је ситуација безбедна пре него што приђете пацијенту. Увек морате водити рачуна о вашој личној безбедности. Нећете моћи да пружите прву помоћ повређеном ако и сами будете повређени. 29

Морате оценити да ли безбедност повређеног (ватра, хемикалије) имају првенство над третманом. 30

Врста повреде Увек настојте да утврдите о којој се врсти повреде ради пре него што кренете да пружате прву помоћ. 31

Повреда кичме Превентивно, увек третирајте пацијента као да он има/она има повреду кичме која се може погоршати и понашајте се тако све док не будете сигурни да се не ради о повреди кичме. 32

Повреда главе Припремајући се да пружите прву помоћ, покушајте да стекнете увид у ментално стање болесника. 33

Дисајни путеви Обезбедите да дисајни путеви буду отворени. 34

Крварење Притисните крвне судове у близини великих крварења-дигитална компресија 35

Компресивни завој 36

Циркулација Проверите циркулацију и поставите пацијента у положај у којем је циркулација оптимална. 37

Дисање Уколико нема дисања, примените неку технику вештачког дисања. . Добро је покушати , а можете спасити живот повређеног. Методе вештачког дисања - вештачко дисање помоћу руку - вештачко дисање помоћу уста 38

Вештачко дисање Уста на уста, уста на нос • Тврда подлога • Положај на леђима • Забаци главу подигни браду • Дубоко удахни • Уснама обухвати усне жртве • Инсуфлирај сав ваздух (2 sec) • Посматрај грудни кош • Увек 2 инсуфлације 39

ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ мануелне методе • Po Silvesteru • Po Holger-Nielsenu 40

Важност кисеоника Свим ћелијама је потребан кисеоник да био нормално функционисале. Уз недовољно кисеоника ћелије слабије функционишу, а без кисеоника ћелије умиру. Мождане ћелије умиру ако су без кисеоника 35 минута; мишићне ћелије и кожне ћелије се обнављају после једног сата, али могу изгубити неке од својих функција. 41

O 2 42

Циркулација Ако је срце престало да ради, започните масажу срца. 43

Ако / када пацијент почне спонтано да дише и срце му проради, можете наставити са следећим радњама 44

Крварење Примените притисак или завоје на мања крварења. 45

Фрактуре Имобилизирајте фрактуре уз помоћ приручних средстава(дашчица, врата, ашовчић) и стандардних средстава(троугла марама). 46

Евакуација 47

Пацијента треба што пре евакуисати у медицинску установу на основу тријаже коју је обавило медицинско особље. 48

Конфузан или полусвестан 49

ЗАВОЈНИ МАТЕРИЈАЛ И ПОСТАВЉАЊЕ ЗАВОЈА

Врсте и намена завојног материјала Превијање је врло важна медицинско-техничка радња у пружању мера ПП код отворених и затворених повреда. Основни материјал који се користи превијању је газа, вата, платнене повеске а може се употребити и други материјал што зависи од врсте и намене завојног материјала као и од повреде. Као што је и сврха завоја различита тако је и материјал који се користи различит. Завојни материјал који се користи за превијање мора бити лак, мек, начињен од материјала који упија секрете из рана, крв и гној и мора бити стерилан уколико долази на рану. 51

Као завојни метријал може се користити: -хидрофилна газа-то је бела тканина ретког ткања која се прави од памука, шупљикава је и лако упија секрете из рана. Може се користити и као специјална газа натопљена лековима. Газа се фабрички пакује у веће комаде а приликом употребе се сече на жељену величину. -платнене повеске-(калико завоји)-су повеске од платна различите дужине и сирине. Широке су 3, 5, 7, 10 и 15 цантиметара а дужине 2, 5 -10 метара. Најшире служе за превијање грудног коша и трбуха а најуже за превијање Разликујемо једноглаве и двоглаве завоје. 52

-бела вата је од чистог памука и служи за облагање делова тела и упијање секрета из ране. Осим тога вата даје целом завоју еластичност и тиме смањује притисак на целу рану. Вата се не ставља директно на рану већ преко завоја из разлога што се може залепити на површину ране -папирна вата је у облику танких листића папира и такође има способност упијања и у свему може заменити памучну вату а и јефтинија је. Обично се ставља преко вате и газе код рана које имају обиман секрет. Ређе се користи код облагања средстава за имобилизацију. 53

Први завој -носи га сваки војник и употребљава се приликом рањавања. Непромочиво платноможе бити гумирано или пластично, најчешће се користе гумене мушеме или фолије. Прекривањем ране онемогућава се продирање влаге тј. воде на рану а самим тим онемогућава инфекција ране. 54

Мараме-су троугли или цетвороугли комади платна који могу у потпуности да замене повеску у повијању појединих рана на глави, грудном кошу, екстремитетима. Троугла марама се може користити или као завој или као средство за имобилизацију. Застирач-слузи за прекривање оперативног поља, а у ПП при повредама као заштитна повеска. Преко повреде ставља се директно као специјални стерилни застирач. Леукопласт-је специјална трака која је са једне стране лепљива и лепи се на козу. Слузи за учврсшћивање газа 55 или завоја за кожу.

56

Импровизација завојног материјала У условима масовног повређивања и великог броја различите структуре п/о на једном месту за пружање ПП повређенима на лицу места ретко када ђемо имати довољно завојног материјала. ПП се тада пружа приручним метријалима односно оним што се у датом тренутку нађе при руци. Уколико се такав материјал правилно одабере мере ПП ништа неће изостати иза ПП која је указана формацијским средствима. 57

ПОСТАВЉАЊЕ ПРВИХ ЗАВОЈА ЗАВОЈ ПРВИ ИНДИВИДУАЛНИ - служи за пружање прве медицинске помоћи повређенима услед дејства ватреног или хладног оружја, како у виду самопомоћи, тако и у виду прве медицинске помоћи коју пружа болничар или друго санитетско лице. - Састоји се из повеске зелено маслинасте боје, величине 5 м/7 цм, и два јастичића од вате умотане газом величине 10/10 цм. Јастучићи су навучени на повеску, тако да један може да се помера по дужини повеске. Ово омогућава да се приликом завијања прострелне ране улазна и излазна рана покрију јастучићима.

Завој први индивидуални је пресован и стерилни. Да би се боље чувала стерилност, два пута је увијен пергамент папиром, а преко тога омотан гумираним платном. На пергамент папир је учвршћена игла сигурница. Ради заштите од цепања и хабања, завој је упакован у платнену кесу, која је тако сашивена да се шав може лако и брзо покидати. На омоту од гуменог платна такође су због лакшег отварања, направљена два засека који омогућавају лако парање омота. На платненој кесици и омоту од гумираног платна одштампано је ћирилицом и латиницом упутство за припрему.