78be0732d198db76eecbc8d2ef7c12a4.ppt
- Количество слайдов: 20
ПРОМЕНЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ др Небојша Јокић Министарство здравља Сектор за организацију здравствене службе и здравствену инспекцију Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА ОДГОВОР ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА НА ПРОМЕНЕ ОКРУГЛИ СТО 4. август 2009. Институт за јавно здравље Србије, Београд 1
ЗДРАВСТВЕНА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ* ЦИЉЕВИ Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА Очување и унапређење здравственог стања становништва Правичан и једнак приступ здравственој заштити Постављање корисника у центар система здравствене заштите Одрживост здравственог система – финансијска, институционална и селективна децентрализација у области управљања ресурсима и ширење извора и начина финансирања Побољшање функционисања, ефикасности и квалитета, дефинисање посебних националних програма у области кадрова, мреже установа, технологије, медицинског снабдевања Дефинисање улоге приватног сектора у пружању здравствених услуга Унапређење кадровске базе (хумани ресурси за здравље) *Влада Републике Србије, фебруар 2002. године 2
ВОДЕЋИ ПРИНЦИПИ РЕФОРМЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА* Систем здравствене заштите јасно организован у три функционална нивоа Jеднака приступачност за услуге основног садржаја и обима здравствене заштите (основни пакет здравствених услуга) Здравствене услуге одабране на основу односа трошкова и ефеката (кост-ефективности) у смањивању оптерећења болешћу Категоризација здравствених установа и развој Главног плана – припрема за децентрализацију Дефинисање улога корисника, посредника у пружању и давалаца здравствених услуга * Визија развоја система здравствене заштите у Србији, септембар 2002. Република Србија Стратегија реформе система здравствене заштите са акционим МИНИСТАРСТВО 3 планом - март 2003. год. ЗДРАВЉА
ПРОМЕНЕ РЕГУЛАТИВЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА Закони и подзаконска акта – уредбе, стратегије, правилници, одлуке, итд. Реформе система на сва три нивоа здравствене заштите: примарни, секундарни, терцијарни Дефинисане врсте здравствених установа на сваком од нивоа, као и на више нивоа здравствене заштите, дефинисане врсте приватне праксе 4
ЗДРАВСТВЕНА СЛУЖБА 1) здравствене установе и приватна пракса; 2) здравствени радници и здравствени сарадници који здравствену делатност обављају у здравственим установама и у приватној пракси. Здравствена установа обавља здравствену делатност, а приватна пракса одређене послове здравствене делатности. Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 5
СТАТУСНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА 1 1. Гашење здравственог центра (одвајање на општу болницу и дом здравља): Суботица, Зрењанин, Кикинда, Сента, Панчево, Вршац, Сомбор, Врбас, Сремска Митровица, Шабац, Ћуприја, Јагодина, Горњи Милановац, Лесковац 2. Даље функционисање здравственог центра уз одређене измене (издвајање дома здравља или припајање друге установе): Пожаревац (издвајање 1 ДЗ), Бор (издвајање 1 ДЗ, 1 ОБ), Кладово (припајање 1 установе), Краљево (издвајање 1 ДЗ), Крушевац (издвајање 3 ДЗ), Прокупље (издвајање 1 ДЗ), Пирот (издвајање Република Србија 1 ДЗ), Врање (издвајање 2 ДЗ) МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 6
СТАТУСНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА 2 3. Здравствене установе које су промениле статус/назив Апотекарска установа у Апотеку – 23; Институт/Завод за заштиту здравља у Институт/Завод за јавно здравље – 23; Завод за стационарно лечење у Специјалну болницу – 18; Усклађивање назива установе са делатношћу – 3; Промена у називу – 9 4. Новоформиране здравствене установе: Специјална болница за рехабилитацију Апатин, Завод за ХМП Нови Сад, ДЗ Ириг, Завод за ХМП Крагујевац, Завод за здравствену заштиту радника Крагујевац, Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 7
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА, РЕОРГАНИЗАЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ Децентрализација – преузимање оснивачких права: дом здравља и апотека – општина-град; завод на примарном нивоу и КБЦ – град; установе на секундарном и терцијарном нивоу и на више нивоа на територији АП АП Статусна трансформација / децeнтрализaција, унутрашња реорганизација у складу са Законом, Уредбом и правилницима Подршка Министарства здравља – СОП за сваки од облика трансформације, гантограм за праћење, Упутство за израду деобног биланса, примери/модели Статута, посете и састанци са руководством здравствених установа итд. Едукација руководстава здравствених установа из Република Србија здравственог менаџмента (Школа јавног здравља, бројни МИНИСТАРСТВО 8 ЗДРАВЉА пројекти. . . )
СТАНДАРДИ ОБЕЗБЕЂЕНОСТИ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ РАДНИЦИМА Дефинисање броја и профила потребних здравствених радника и сарадника*, по: врстама здравствених установа – према структури и броју становника односно броју болничких постеља делатностима Кадровска обезбеђеност утврђује се према: структури и броју становника за које установа обезбеђује здравствену заштиту интензитету коришћења постељних капацитета и стопи испуњења радних норми Планирање стручног усавршавања здравствених радника и сарадника – специјализације и уже специјализације (годишњи план према потребама) * Република Србија Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности МИНИСТАРСТВО здравственим установама и другим облицима здравствене службе ЗДРАВЉА у 9
РАДНЕ НОРМЕ, УНУТРАШЊА РЕОРГАНИЗАЦИЈА Дефинисање и праћење стопе испуњења радних норми кроз мере извршења (број пријема, број прегледа, број дијагностичких и терапијских услуга по здравственом раднику) Унапређење унутрашње организације здравствених установа у циљу унапређења квалитета и ефикасности клиника, болница; сектор, служба, одељење, одсек, кабинет служба, одељење, одсек; огранак, здравствена станица, амбуланта)* *Правилник о условима и начину унутрашње организације здравствених установа Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 10
КЛИНИЧКИ СТАНДАРДИ – ВОДИЧИ, КОМОРЕ, ЛИЦЕНЦИРАЊЕ Републичке стручне комисије Процена здравствених технологија Водичи добре клиничке праксе (26 водича, од тога 3 за секундарну, 22 за примарну, од тога 10 за превентиву и водич за водиче) за лекаре опште медицине и лекаре специјалисте - кардиоваскуларне болести, шећерне болести, малигне болести, астма. . . Водич за здравствену негу Коморе здравствених радника, лиценцирање Континуирана медицинска едукација Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 11
ПРИМАРНИ НИВО – СТАНДАРДИ И МЕРЕ ИЗВРШЕЊА Стандарди обезбеђености становништва здравственим радницима и здравственим сарадницима према структури и броју становника за које установа обезбеђује здравствену заштиту (лекарима различитих специјалности, стоматолозима, фармацеутима, медицинским сестрама, здравственим сарадницима. . . ) Корективни фактор за ниску густину насељености – у припреми, боља доступност Стандардни састав стручних тимова Мере извршења – мере продуктивности (број посета и кућних посета, број прегледаних пацијената у дијагностичким делатностима, број терапијских услуга / по здравственом раднику) Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 12
ПРИМАРНИ НИВО – ИЗАБРАНИ ЛЕКАР Изабрани лекар Тим изабраних лекара за породицу Педијатар – предшколска деца Педијатар – школска деца Гинеколог Доктор медицине / специјалиста опште медицине Специјалиста медицине рада Доктор стоматологије Специјалистичко-консултативне службе за одређене домове здравља Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 13
ПРИМАРНИ НИВО – ПРЕВЕНТИВНИ ЦЕНТРИ, САВЕТОВАЛИШТА “Боље спречити него лечити” Превентивни центри основани у 25 домова здравља Развојна саветовалишта и саветовалишта за младе Функционалне организационе јединице Рад изабраног лекара са осетљивим групама корисника и оболелима Календар превентивних мера Програмска здравствена заштита Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА Програми раног откривања рака грлића материце, рака дојке, рака дебелог црева, шећерне болести. 14
СЕКУНДАРНИ И ТЕРЦИЈАРНИ – СТАНДАРДИ И МЕРЕ ИЗВРШЕЊА Стопа обезбеђености становништва општине/града/округа болничким постељама (укупно и по медицинским дисциплинама) Стандардна величина болничких јединица (по врстама делатности, по интензитету терапије и неге) Критеријуми коришћења болничких постеља (просечна попуњеност, просечна дужина боравка) Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА Стандарди обезбеђености болнички лечених пацијената здравственим радницима Мере извршења - мере продуктивности (број пријема, број прегледаних пацијената у дијагностичким делатностима, број 15 терапијских услуга / по здравственом раднику)
СЕКУНДАРНИ И ТЕРЦИЈАРНИ – РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ПОСТЕЉА Укупан број постеља смањен са 43. 689 на 37. 590 (2008)* Стопа обезбеђености становништва болничким постељама, укупно 5, 1 на 1. 000 становника: краткотрајна хоспитализација – секундарни ниво до 3, 27, терцијарни ниво до 0, 8, одређена је и стопа обезбеђености постељама по областима болничке заштите (делатностима) продужено лечење и дуготрајна хоспитализација – психијатријских болесника до 0, 45; хронична обољења и стања (ТБ, плућне и друго) до 0, 12 рехабилитација у специјализованим установама до 0, 5 Територијални распоред и постељни капацитети здравствених установа по окрузима Република Србија * Уредба о плану мреже здравствених установа МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 16
БОЛНИЧКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ НА СЕКУНДАРНОМ И ТЕРЦИЈАРНОМ НИВОУ Врсте болничких установа Број Удео у болничких укупном постеља броју постеља Опште и специјалне болнице за краткотрајну хоспитализацију 16. 550 43% Болничке установе за рехабилитацију 3. 795 907 9, 8% 2, 4% 3. 400 13. 938 8, 8% 36% 38. 590 100% 17 Болничке установе за продужено лечење Специјалне болнице за психијатрију Клиничке установе – клинике, институти, клиничко-болнички центри, клинички центри Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА УКУПНО
БОЛНИЧКА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА, СЕКУНДАРНИ НИВО - КАПАЦИТЕТИ И ИЗВРШЕЊЕ 2005 2007 40 40 16. 936 15. 178* 3, 57 3, 2 60, 4 % 75 % Просечна дужина боравка (дани) 8, 5 8 Просечна стопа хоспитализације** (број пријема на 1. 000 становника) 95, 5 110, 0 Опште болнице Болничке постеље на 1. 000 становника** Просечна заузетост Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА Напомена: * 40, 3% од укупних постељних капацитета ** показатељи се односе на 4. 750. 000 становника који гравитирају општим болницама 18
РЕФОРМА НЕ ПРЕДСТАВЉА ЦИЉ САМ ПО СЕБИ Повећање физичке и ефективне доступности здравствене заштите за све грађане Србије Унапређење квалитета здравствене заштите Повећање ефективности и ефикасности у пружању здравствених услуга Финансијска одрживост система Заштита грађана од финансијског ризика везаног за здравље Повећање задовољства корисника и давалаца здравствених услуга Унапређење здравственог стања грађана Република Србија Републике Србије МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 19 19
ХВАЛА НА ПАЖЊИ nebojsa. jokic@zdravlje. gov. rs www. zdravlje. gov. rs Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 20
78be0732d198db76eecbc8d2ef7c12a4.ppt