Predmet Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje Prof dr Milorad

Predmet Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje Prof. dr Milorad Unković GLAVA 9/2 Ostali spoljnotrgovinski poslovi i tehnolohije njihovog obavljanja 1

Vezani poslovi • • • U ove poslove spadaju. Kompenzacioni poslovi Barter poslovi Paralelni poslovi Sajamski kompenzacioni poslovi Poslovi malograničnog i susednog prekomorskog prometa. Klirinški poslovi 2

1. Kompenzacioni poslovi • Prilikom obavljanja kompenzacionih poslova roba se razmenjuje (trampi) za robu. • Nosioci ugovora moraju naći odgovarajuću robu za razmenu i uklopiti svoje pojedinačne cene i ukupne vrednosti izvoza i uvoza u odnosu 1: 1. • Plaćanje se vrši isključivo robom (dobrima i uslugama), što znači bez ikakvog učešća novca, izuzev kao obračunskog sredstva za upoređivanje cena. 3

1. Kompenzacioni poslovi • Najčešće se otvaraju paralelni dokumentarni akreditivi, koji se naplaćuju putem dokumenata o isporuci i carinjenju robe (prijemno-otpremni dokumenti, transportni dokumenti, carinske isprave, fakture i sl. ), koji se posle razmene poništavaju. • Na ove poslove se primenjuje važeći spoljnotrgovinski režim. 4

2. Barter poslovi • Ako postoji više vrsta roba i usluga na izvoznoj i/ili uvoznoj strani, a ukupna razmena je, takođe uravnotežena u odnosu 1: 1, takvi poslovi se nazivaju barter poslovima (barter=trampa). • Prilikom obavljanja ovih poslova partneri obavezno ugovaraju valutu u kojoj će se izražavati cene i vršiti obračun izvoza i uvoza, te banku kupca i banku prodavca preko kojih će se ti obračuni vršiti. 5

2. Barter poslovi • Obični kompenzacioni poslovi se naplaćuju najčešće u robi, a barter u nacionalnoj valuti, isto kao i klirinški poslovi; • Razlika između barter i klirinških poslova je u tome što se barter ugovara između preduzeća, a kliring između država koje ugovaraju godišnje robne liste za bilansiranje ukupnog izvoza i uvoza između dve zemlje u toku godine- zato se barter naziva “mali kliring”. 6

3. Paralelni poslovi • • 3. Paralelni poslovi Poznati su pod nazivom uporedna trampa. Razlika između trampe i kontrakupovine je u tome što se trampa sastoji iz jednog, dok kontrakupovinu prate dva ugovora vezana protokolom ili okvirnim ugovorom. Izvozni i uvozni poslovi obavljaju se odvojeno (kao kod redovnih poslova), ali su formalno međusobno povezani (kao kod vezanih poslova). Uvoz je najčešće, delom, a ponekad i u celini, vezan za izvoz. 7

3. Paralelni poslovi • • • U praksi postoje tri vrste ovih poslova: Obični (klasični) paralelni poslovi, Povratni, “baj bek” (buy back) poslovi i Poslovi izravnjanja, “of set” (off set) poslovi. Obični paralelni poslovi su mogući kada je reč o bilo kojoj robi u izvozu i uvozu. Kod povratnih poslova, reč je o prodaji npr. opreme, automobila, komjutera sa obavezom prodavca da ih ponovo kupi po nižoj (neamortizovanoj) ceni, tzv. prodaja “staro za novo” U ove poslove spadaju i poslovi kod kojih strani isporučilac prodaje opremu na kredit, a otplata se vrši u robama koje će se na bazi te opreme proizvoditi. 8

3. Paralelni poslovi • “Of set” poslovi ili poslovi izravnanja, praktikuju se prilikom kupovine opreme velike vrednosti, sa otplatom, u celini ili delimično, u domaćim dobrima i uslugama (nabavka aviona, brodova, lokomotiva, vojne opreme, državne nabavke i sl. ) • Najčešće se radi o delimičnom plaćanju robom - deo se plaća avansno, deo kreditom, a deo isporukom robe i usluga (primer uvoza aviona Boing za JAT) 9

Specifični oblici spoljnotrgovinskih poslova • • • Najznačajnije vrste ovih poslova su: Privremeni izvoz i uvoz robe, uključujući poslove oplemenjivanja, Reeksportni poslovi, Tranzitni poslovi Lizing i franšizing poslovi i Poslovi dugoročne proizvodne kooperacije i poslovno-tehničke saradnje. 10

Specifični oblici spoljnotrgovinskih poslova Najznačajniji oblik privremenog izvoza/uvoza jesu poslovi oplemenjivanja robe, tj. njene prerade, dorade i obrade. • Industrijska dorada obavlja se bez menjanja njenih osnovnih svojstava - prečišćavanje, sortiranje, mešanje bojenje; • Industrijska obrada je svaki mehanički, hemijski ili drugi postupak za poboljšanje kvaliteta proizvoda (npr. legiranje čelika); • Industrijska prerada - proizvodnja u kojoj se menjaju osnovna svojstva robe (pretvaranje pšenice u brašno, mesa u mesne prerađevine, nafte u derivate i sl. ). 11

Specifični oblici spoljnotrgovinskih poslova • Ako se poslovi oplemenjivanja vrše po tehnologiji i od materijala vlasnika robe zovu se lon poslovi. • Naplata ovih poslova obavlja se u konvertibilnoj valuti ili u robi koja je predmet oplemenjivanja. • Aktivni i pasivni poslovi, dovode do deviznog priliva odnosno odliva deviza. 12

Reeksportni poslovi • Reeksportni poslovi podrazumevaju obavljanje složenih robno – finansijskih transakcija posredovanjem u trgovini između različitih zemalja - reeksport je uvoz robe radi njenog izvoza. • Cilj im je ostvarivanje pozitivnog finansijskog efekta, na osnovu razlika u cenama, kamatnim stopama i deviznim kursevima u raznim zemljama i u različitim vremenskim periodima. 13

Reeksportni poslovi Najčešće su sledeće vrste reeksportnih poslova: • a) uvoz robe radi ponovnog izvoza u nepromenjenom ili bitno nepromenjenom stanju- tzv. poslovi uvoza radi izvoza, da bi se savladale: zabrane, blokade, sankcije, kojom prilkom se menja dokumentacija o poreklu i krajnjoj nameni robe; • b) kupovina robe u inostranstvu, uvoz te robe i paralelni izvoz iste količine i vrste domaće robe (ista šifra carinske tarife uvozne i izvozne robe), tzv. spoljnotrgovinski ramplasman- različiti su samo periodi kupovine i prodaje; 14

Reeksportni poslovi • c) kupovina robe u inostranstvu, njen privremeni uvoz radi dorade, i izvoz takve robe- tzv. poslovi reeksportne dorade; • d) kupovina robe u inostranstvu i neposredna prodaja iste robe u inostranstvu- klasičan posao posredovanja; • e) svič poslovi- cilj ovih poslova je igra na razlikama u cenama, kursevima ili kamatnim stopama na tržištima raznih zemalja i u različitim vremenskim periodima. • Ako bi se radilo o istim vremenski periodima, onda bi to bili poslovi međunarodne arbitraže. 15

Tranzitni poslovi • Tranzit podrazumeva prevoz robe preko teritorije jedne ili više zemalja, koje nisu ni prodavac ni kupac, a nalaze se na putu od mesta isporuke do mesta krajnjeg odredišta robe. • Zemlje preko kojih se roba prevozi nemaju nikakve obaveze iz kupoprodajnog ugovora, samo naplaćuju određene takse za tranzitne dozvole, te naknadu za usluge prevoza, špedicije, manipulacije i čuvanja robe. 16

Tranzitni poslovi se dele na: • Direktne, kada strana roba samo prelazi preko nacionalne teritorije i • Lomljene, kada provoz robe nije direktan nego se roba istovara i privremeno skladišti (dorađuje, prepakuje, preetiketira), pa tek posle toga nastavlja put. • Radi lakšeg tranzita robe i olakšanja carinskog postupka, izdaje se međunarodni TIR karnet – dokument sa popisom robe koja se prevozi. 17

Lizing poslovi • Lizing je oblik zakupa opreme, zemljišta ili poslovnog prostora između dva ili tri subjekta. • Za vreme trajanja zakupac plaća naknadu (zakupninu) zakupodavcu, a po isteku ugovorenog roka vraća prostor ili stvari (opremu) uzetu u zakup u ispravnom stanju, ili iste otkupljuje po tadašnjoj tržišnoj vrednosti (umanjenoj za dotadašnju amortizaciju te opreme odnosno prostora). 18

Lizing poslovi • Lizing može da bude operativni i finansijski • Direktan (klasičan) lizing- kada su u pitanju dva subjekta naziva se operativni lizing; • Indirektan (savremeni lizing)- kada se pojavljuje kao treći subjekt, lizing preduzeće. ► Kod operativnog lizinga postoje samo dva subjekta, rok je kraći, predmet lizinga se ne mora kroz otplate u celini amortizovati, ugovor o lizingu je moguće raskinuti pre isteka ugovora, rate su veće, jer je rok operativnog zakupa kraći. 19

Lizing poslovi ►Finansijski lizing podrazumeva čvršću obavezu, pa ugovor nije moguće raskinuti sve do njegovog isteka - to je dugoročni kreditni aranžman za finansiranje nabavke određene opreme. ► Davalac lizinga je vlasnik predmetne robe sve do otplate kredita i ima zalogu na predmet lizinga, pa ga može povratiti čim korisnik lizinga prestane uredno da plaća lizing rate. Vlasnik obavezno osigurava opremu. • U slučaju krađe osiguranje se isplaćuje lizing kompaniji, koja je nosilac polise osiguranja. • Kod operativnog lizinga davalac opreme istu servisira, kod finansijskog lizinga zavisi od ugovora. 20

Franšizing poslovi • Franšizing je kontinuiran odnos u kome franšizant koristi privilegiju da ustupi licencu plus pomoć u organizaciji, obuci, merčendajzingu i menadžmentu, franšizeru, kako bi on mogao da obavlja posao, a franšizant imao povratne koristi. (definicija IFA- Međunarodno udruženje za franšizing) • Jači partner iz inostranstva (franšizant, franšizator) ima brend (franšizu); 21

• Franšizant ustupa slabijem i malom preduzeću (franšizeru) svoje ime, poslovne metode, odnosno tehnologiju rada, tehničku pomoć, a često i prodaju svoje robe, sve uz realnu tržišnu naknadu; • Vlasnik proizvodne, uslužne ili trgovinske marke, pored fiksne jednokratne pristupnine, naplaćuje i svoju marku (franšizu) u fiksnom obliku, a najčešće kombinovano sa trajnom naplatom 3 -5% od prodate i naplaćene robe u obliku royalty odnosno tantijema. • Po naplati robne marke (franšize) ovi poslovi su i dobili ime. 22

Poslovi dugoročne proizvodne kooperacije i poslovno –tehničke saradnje • 1. Dugoročna proizvodna kooperacija • Razlikuje se od specijalizacije po tome što se zasniva na tehničkoj podeli rada prilikom proizvodnje istog proizvoda između zainteresovanih preduzeća iz raznih zemalja. • To je tzv. međunarodna tehnička podela rada, koja je veoma složena, i u sebi sadrži inženjerski (proizvodni), trgovinski i finansijski deo posla, i to, najčešće, na principu uravnotežene razmene 1: 1. 23

Poslovi dugoročne proizvodne kooperacije i poslovno –tehničke saradnje • Dugoročna proizvodna kooperacija najčešće se zaključuje u mašinskoj industriji, elektroindustriji, proizvodnji saobraćajnih sredstava, hemijskoj industriji, industriji kože i obuće, tekstilnoj industriji i poljoprivredi. • Obuhvata oko 10% svetske trgovine, a u pomenutim granama privrede i više od jedne četvrtine ukupne razmene. 24

Poslovno – tehnička saradnja • 2. Poslovno-tehnička saradnja je složen i savremen vid međunarodne saradnje između preduzeća, koji se odvija u nekoliko oblasti: 1. Zajednička izrada naučno-istraživačkih projekata, studija, elaborata 7. Međusobna dugoročna razmena proizvoda i usluga radi upotpunjavanja asortimana 2. Razmena naučno-tehnoloških iskustava 8. Međusobno ustupanje korišćenja kapaciteta u proizvodnji i uslugama 3. Zajedničko projektovanje, proizvodnja i osvajanje novih proizvoda 9. Davanje saveta radi prenošenja iskustava u tehnologiji, organizaciji, menadžmentu i marketingu 4. Suvlasnička ulaganja 10. Raspodela tržišta, zajednička akvizicija novih poslova 5. Zajedničko obučavanje i specijalizacija kadrova 11. Uzajamno korišćenje kanala prodaje i jedinstven nastup na raznim tržištima trećih zemalja. 6. Međusobno korišćenje ugovora o menadžmentu 25

2. USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU Osnovne karakteristike usluga su: 1. Neopipljivost 6. Prolaznost 2. Osetljivost na kvalitet i rok 7. Nepostojanje vlasništva 3. Nedeljivost 8. Veliki broj učesnika na strani ponude 9. Nemogućnost skladištenja 4. Nepostojanost i varijabilnost 5. Simultanost proizvodnje i potrošnje 26

2. USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU • Proizvodne usluge (proizvodnja studija, projekata, informacija, knjiga, građevinskih objekata) iza kojih ostaju trajna dela; • Neproizvodne usluge (transport, špedicija, PTT usluge, turističke) - nevidljiva razmena; • Faktorske usluge -sastavni deo procesa proizvodnje (projektovanje, planiranje) • Nefaktorske usluge-slobodne usluge. 27

• • Po STO usluge se obavljaju na sledeći način: Sa teritorije jedne zemlje pružaju se u drugoj (npr. telekomunikacione usluge); Na teritoriji sopstvene zemlje, kada se pružaju strancima (npr. usluge turizma); Preko mreže u inostranstvu (preduzeća, banaka); Na teritoriji strane zemlje kao tzv. profesionalne usluge (izgradnja projekata, računovodstvo, revizija, naučne, obrazovne, zdravstvene usluge i dr. ) Najznačajnije vrste usluga u međunarodnom prometu su: turističke, međunarodni transport i građevinske usluge, prometne, informativne i finansijske usluge. 28

2. USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU • Usluge transporta i špedicije predstavljaju infrastrukturu za obavljanje svih drugih spoljnotrgovinskih poslova; • Međunarodni saobraćaj (transport) je privredna delatnost čija je funkcija da robu, ljude i vesti, premešta-transportuje od mesta proizvodnje-ukrcaja (emitovanja) do mesta potrošnje, korišćenja odnosno namene. 29

2. USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU Međunarodna špedicija • Funkcija međunarodnih špeditera sastoji se u posredovanju između izvoznika/uvoznika i vozara, pribavljanju prevoznih dokumenata, osiguranju, carinjenju, praćenju robe na putu, skladištenju, prepakivanju, obeležavanju. • Nekada je nalogom ovlašćen i za naplatu robe. Za svoje usluge naplaćuje proviziju • Oni izdaju špediterski avizo o otpremi robe, koji je validan dokument pri plaćanju robe. 30

3. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE Intelektualna svojina je najširi oblik kulturnog i naučnog rada i ona obuhvata: 1. Pisanje naučnih dela, knjiga , časopisa i novina 4. Dizajniranje raznovrsnih proizvoda i usluga 2. Proizvodnju filmova, pozorišnih drama, likovnih i vajarskih dela, te muzičkih dela koja se reprodukuju putem traka, ploča, kompakt diskova i sl. 5. Znakove za razlikovanje proizvoda i usluga: trgovinske žigove i geografsko poreklo 3. Patente i druge raznovrsne tehnološke izume 6. Znanje i iskustvo 31

3. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE Međunarodno udruženje računovođa (IFAC) klasifikovalo je intelektualni kapital na sledeći način: 1. PATENTI 4. POSLOVNE TAJNE (knowhow) 2. AUTORSKA PRAVA (copyright) 5. OZNAKA PROIZVODA (trade mark) 3. PRAVA NA DIZAJN 6. OZNAKA USLUGA (service mark) 32

3. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE • • • Svi oblici intelektualnih izuma podležu zaštiti: Knjige, filmovi, vajarska, likovna i muzička dela i računarski softver - 70 godina; Patenti - 20 godina; Dizajn, tehnološke inovacije - 10 godina; Marka proizvoda i oznaka porekla-zaštićeni sve dok vlasnik ne odluči da ih promeni ili likvidira, s tim da svakih 10 godina vlasnik dokazuje njihovo korišćenje i plaća takse registarskim organima. U nezaštićena prava intelektualne svojine spadaju znanje i iskustvo, kao i svi izumi koji nisu patentirani. 33

3. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE • Transfer tehnologije između zemalja može biti sastavni deo nekog drugog ugovora (npr. ugovora o kupoprodaju opreme, ugovora o franšizingu, ugovora o kooperaciji, ulganju kapitala, gradjevinskom inženjeringu i sl. ), a može zahtevati i samostalan ugovor. Zaštita tehnoloških izuma: • Pariska konvencija za zaštitu patenata-1883. • Madridski sporazum (1891. ) i Protokol (1996. ) o međunarodnoj registraciji žigova. 34

3. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE • Haškom konvencijom (1979. ) su zaštićeni modeli i uzorci; • Lisabonskim sporazumom zaštićena je geografska oznaka porekla proizvoda; • Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO, 1967. , Stokholm) - štiti sve oblike intelektualne svojine; • U okviru Svetske trgovinske organizacije postoji Sporazum o zaštiti intelektualne svojine - TRIPS. 35

4. DIREKTNA ULAGANJA KAPITALA • Strana i zajednička ulaganja kapitala nazivaju se direktnim ulaganjem stranog kapitala; • Strano ulaganje je unošenje imovinskih vrednosti (novca, stvari i prava) iz inostranstva radi obavljanja određene privredne delatnosti u zemlji domaćinu i sticanja profita; • Ulaganje može biti kroz nove investicije (green field), kroz integraciju (merger), i kroz kupovinu (aquisition). • Posebni oblici ulaganja su koncesije i BOT sistem; 36