ПРАЗНИЦИ Празници су дани посвећени животу и раду Господа Исуса Христа, Пресветој Богородици или светитељима. Празнике делимо на: Господње, Богородичине и светитељске. Господњи празници су: Рођење Господа Исуса Христа (Божић), Богојављење, Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвети), Вазнесење Господње (Спасовдан), Духови (Педесетница), Преображење Господње и Крстовдан. Неки литургичари у Господње празнике убрајају и Обрезање Господње. Васкрс је празник над празницима. Поред већ набројаних Господњих празника поменућемо и Велики четвртак, Велики петак и Велику субота као празнике који су везани за живот Господа Исуса Христа.
ПРАЗНИЦИ Светитељски празници Богородичини празници Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина), Ваведење, Сретење, Благовести и Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина). Има још празника посвећених Пресветој Богородици, који нису у броју Великих празника, али их свакако треба поменути као Богородичине празнике. То су празници који обележавају успомену на догађаје из живота Пресвете Богородице као што су празници: Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице. су сви остали празници који су посвећени одређеним светитељима а налазе се у Православном календару.
Мала Госпојина 21. септембар Пресвета Дева Марија рођена је од старих родитеља Јоакима и Ане. Већ стари, Јоаким и Ана усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку. Рођена у Назарету, након три године Пресвета Дева је одведена у јерусалимски храм, да би се вратила у Назарет где је ускоро чула благовест Светог архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
Сретење Господње 15. фебруар Код Хришћана, Сретење Господње се слави на 40 дан од Божића. Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2 -7; Исход 12, 2). У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој. . . " Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.
Ваведење Пресвете Богородице Икона 4. децембар Када је Пресвета Дева Марија навршила три године, њени родитељи, свети Јоаким и Ана, довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм како су раније и обећали. Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На улазу у храм Деву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе где улазе само архијереји и то једном годишње. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дева остала је у храму. Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Деву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу. Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.
Велика Госпојина 28. август НА По Распећу Господа, Пресвета Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова. Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи. Јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће се упокојити за 3 дана. Пожелела је да види све апостоле и сви се они чудесно сабраше, осим апостола Томе. Онда се упокојила мирно, без икакве муке. Апостоли су је сахранили у гроб Светих Јоакима и Ане, у Гетсиманском врту. Трећег дана стиже и апостол Тома. Када су отворили гроб да целива тело Свете Пречисте, унутра га не беше, беху само плаштанице. Kaдa je Прeсвeтa yмрлa, билo joj je 63 гoдинe, a нeки смaтрajy дa je живeлa 72 гoдинe. Oпштe прaзнoвaњe oвoг прaзникa yрeђeнo je пo жeљи цaрa Maврииja 528. КАКО СЕ СЛИКА ИКОНА Нa икoни дoгaђaj yспeниja прeдстaвљa сe: Свeтa Дjeвa лeжи нa сaмртнoм oдрy oкрyжeнa aпoстoлимa, a нeдaлeкo oд њe стojи Син њeн Исyс Христoс, кoмe je oнa дyх свoj прeдaлa, држeћи y нaрyчjy y миниjaтyри oблик тeлa Прeчистe Maриje, кao дyх њeн. Прeд oвaj прaзник yстaнoвљeн je пoст, кojи oдгoвaрa jeсeњeм гoдишњeм врeмeнy и кojи трaje oд 14 -27. aвгyстa yвeчe.
Покров Пресвете Богородице 14. октобар Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и миру, и свуда у невољама. Догађај који црква празнује десио се 14. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види ''Царицу и госпођу, како се моли за сав свет'', што Епифаније зачуђен потврди. Због тога догађаја уведено је празновање, да нас подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње ИКОНА ПОКРОВА
СВЕТИТЕЉСКИ ПРАЗНИЦИ Славе 2. јануар Свети Игњатије Богоносац 9. јануар Свети Стефан 14. јануар Свети Василије 20. јануар Свети Јован Крститељ 27. јануар Свети Сава 29. јануар Часне вериге Св. Петра 12. фебруар Света Три Јерарха 14. фебруар Свети Трифун 15. фебруар Сретење Господње
Икона Шта je икона ШТА ПРЕДСТАВЉА ЗА НАС грч. είκών, од глагола είκώ – личими значи слика, лик или образ. Православни хришћани oдају иконама велико поштовање, јер у њима виде стварно Божје присуство у Цркви, И када се моле пред иконама, они се у ствари моле Богу. Православна црква на иконама после Седмог васељенског сабора представља: Господа Исуса Христа, Богородицу, анђеле, и светитеље. Иконе се стављају у куће, храмове и на друга места. Дом у коме нема иконе за православне је нечисто и пусто место. Поштовање се не односи на материју од које је икона израђена: дрво, злато, боја и друге, већ на лик који је представљен на њој. Иконе се освећују посебним чином и кроз то свештено дејство успоставља се веза између оног ко је на икони насликан и саме иконе. За верне икона не представља просто уметничко дело или некакву религијску слику. Она се сматра и незаобилазним литургијским сасудом који освештава човека и уводи га у непосредни однос са благодаћу и личношћу која је на њој изображена. Када се, дакле, налазимо пред иконом Христовом и целивамо је, ми се, поклањајући се икони, поклањамо Богочовеку, Господњој која је постала равнобожна.
Скачать презентацию ПРАЗНИЦИ Празници су дани посвећени животу и раду
db2c06412c37d4e80146d0c55512bc03.ppt