Правосудна политика ЕУ Борба између намере законодавца и дискреције судова – предмет политичке науке - Посебан случај права ЕУ и деловања ЕСП - Судска власт ЕУ/ЕЗ – одвојена од законодавне и извршне; подела власти - Комунитарно право – смештено измеђународног и домаћег (државног права) - ЕСП као креатор права и коректор система - Тешкоће националних држава на адаптацију/ неопходност прихватања једне сфере права као “своје” -
Правни систем ЕУ Извори права n n n Примарни извори – државе чланице као ствараоци права: - основачки уговори (и међуинституционални споразуми) - конвенције између држава чланица - међународни уговори и споразуми Секундарни извори – институције ЕУ/ЕЗ као ствараоци права: - уредбе, упутства, одлуке, препоруке и мишљења; одлуке ЕСП Општи правни принципи: правна извесност, фер поступак, економске слободе, основна људска права, субсидијарност, транспарентност. . .
Састав ЕСП и начин функционисања n n 28 судија, по један из сваке државе чланице Мандат судија: 6 год. са могућношћу продужења Председик се бира из редова судија, са мандатом од 3 године Првостепени суд: 28 судија, по један из сваке државе чланице; уведен 1989. год. ради растерећења Суда правде Начин рада: у већима (3, 5, 11) и у пленуму; одлучује проста већина Општи правобраниоци: 8 високо квалификованих професионалаца
Промена структуре Суда од 2009. - Суд правде, уставноправна материја - Општи суд (дотадашњи Првостепени суд); редовни поступци заштите уз мишљења о претходном питању - специјализовани судови (некадашњи судски панели); за одређене области поступање у првом степену - Повећан број правобранилаца са 8 на 11
Процедура рада Суда n n n Именовање општег правобраниоца и судије известиоца; врше припрему поступка Јавна расправа; јавни заступници страна Извештај општег правобраниоца и предлог пресуде На основу овога судија известилац сачињава предлог пресуде за судско веће Изјашњавање чланова судског већа; гласање о одлуци
Надлежност ЕСП - врсте поступака пред Судом - n n n Индиректна правна заштита – претходно мишљење (мишљење о претходном питању) Директна правна заштита - Повреда комунитарног права од стране држава чланица (тужилац: Комисија или ДЧ) - Повреда комунитарног права од стране органа ЕУ (пропуштање деловања органа ЕУ); тужилац: ДЧ, орган заједнице, приватно лице - Контрола законитости - поништење аката органа ЕУ (тужилац: као у претходном) - Накнада штете (тужилац: ДЧ или прив. лица) Спорови о надлежности међу органима ЕУ
КОНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈА ЕЗ/ЕУ Начела комунитарног права настала деловањем ЕСП: n n Начело надређености Начело аутономности Директна примена Директно дејство (Из судске праксе ЕСП произилазе само начело директног дејства и начело надређености)
Начело надређености и аутономности n n - - Примат КП у односу на националне прописе; слично принципу примата међународног права над домаћим (самоизвршиви акти МП; рецимо, међународне конвенције о основним правима и слободама) - Две обавезе за државе чланице (федерално начело): n 1) да не усвајају прописе који нису усклађени са КП n 2) обавезе судова да у случају конфликта, примењују прописе КП Начело произашло из судске праксе ЕСП; случај Costa v. ENEL (1964): “Стварајући заједницу неограниченог трајања. . . државе чланице су ограничиле своја суверена права, иако у ограниченој области, и тако створиле корпус права који обавезује и њихове држављане и њих саме. ”
Начело директне примене n n Суд правде, случај Costa vs. Enel – комунитарно право, после ступања оснивачког уговора на снагу, постаје саставни део права ДЧ и њихови судови обавезни су да га примењују - Директна примена – подесност норми комунитарног права да буду непосредно унете у правне системе ДЧ без посредовања националних легислативних или управних аката - Директна примена уредбе, чл. 249, ст. 2 Уговора о ЕЗ; проблем ширег и ужег тумачења начела о непосредној примени - Два схватања питања о уношењу међународног права у унутрашње право: дуалистичко и монистичко; инклинација Суда правде према монистичком схватању
Начело директног дејства n n Способност норми КП да непосредно стварају права и намећу обавезе на које се могу позивати појединци пред националним судовима - Начело произашло из праксе ЕСП; директно дејство своди се на тумачење конкретне одредбе у сврху оцене њене подобности да буде примењена пред националним судом (случај Van Gend en Loos, 1962) “Заједица представља нови правни поредак. . . чији су субјекти не само државе чланице него и њихови држављани” Нечело се првобитно односило само на упутства
- наставак - n n n Директно дејство Оснивачког уговора (конкрених одредаба), упутстава и одлука – одредбе које су довољно прецизно формулисане да се могу применити пред судом Упутства имају само вертикално дејство – грађани могу да штите своја права само у односу на државу, али не и у односу на друге грађане, физичка и правна лица Само уредбе имају и хоризонтално и вертикално дејство Став ЕСП о “одговорности државе” (случај Francovich, 1991) Интеграција путем права и “принцип узајамног признања”; случај Cassis de Dijon, 1979)
ЕСП и спољна сувереност ЕУ n n n Право ЕУ (ЕЕЗ, ЕЗ) да закључује међународне уговоре (трговински и уговори о придруживању) Ограничени уговорни капацитет ЕУ Пресуда ЕСП, Случај ERTA, 1971 – надлежност ЕЕЗ у међународној сфери се односи на све њене области надлежности Два мишљења ЕСП поводом стварања Европског економског простора (ЕЕП), 1991 -92. Измена Предлога уговора о ЕЕП у том смислу да се ЕСП проглашава надлежним за материју овог Уговора (и пред судовима држава ЕЗСТ – EFTA)
Судски надзор у спору око надлежности n n n Примена принципа субсидијарности; његова политичка примена и питање о утуживости пред домаћим судовима и пред ЕСП (ограничена вертикална применљивост) Случај Germany vs. E. Parliament and Council, 2000. – Упутство о рекламирању дувана и спонзорству Заштита држава чланца против органа ЕУ Пресуда: овде је реч о стандардизацији правила у области здравства, а не о уједначењу правила унутрашњег тржишта Директива поништена у корист ДЧ Јасно дефинисана граница између надлежности ЕУ и ДЧ; прихваћено у уговорном (уставном) дефинисању надлежности
Уношење комунитарног права у национални правни систем n n n Мишљење о претходном питању: рапидно повећање – 1958 – 1; 1997 – 250 годишње Прихватање ком. права (принципа непосредног дејства и надређености) од стране домаћих (највиших) судова Теже прихватање принципа надређености: - Пресуда СУС Немачке у случају “Брунер” (1993): Уставни суд може одредити границе надређености права ЕЗ - Уставни суд Италије: условно прихватање надређености - Дом лордова: Британски парламент може увек да поништи Акт о приступању; очувана доктрина о парламентарној суверенсти - Државни савет Француске: важење права ЕУ оправдано је кроз призму националног а не европског права
Функционисање правосудне политкке ЕУ (зашто је комунитарно право успело) 1) Формализам права: - Садржан у најдубљим слојевима интеграције - Правни оквир ЕУ/ЕЗ јасно је одређен уз неке несавршености - ЕСП изврсно се уклопио у овај правни оквир - Адаптација националних судова била је изнуђена надређеним правним системом; најлакше посредством мишљења о претходном питању
- наставак - n 2) Активизам ЕСП – његово стратешко понашање: - Улога у областима нејасне правне регулативе и поделе надлежности - Развијање доктрине у пракси – јуриспруденцији - Сасвим одређена улога креатора политике ЕЗ
- наставак - 3) Стратешко понашање националних судова: - Јачање њихове унутрашње улоге у примени права ЕЗ, посебно у односу на владу и парламент - Престиж нижих судова – директна веза са ЕСП поводом мишљења о претходном питању - Генерално добро прихватање комунитарног права уз националне варијације
- наставак - n 4) Понашање транснационалних, невладиних и приватних актера: - Добро прихватање нове судске праксе код: - предузећа која се баве увозом и извозом, тј. прометом робе - некада “маргиналних група” – женски покрети, синдикати, акције потрошача - правне заједнице у другим органима ЕУ и у државама чланицама
- наставак - 5) Стратешко понашање национаналних влада: - Пажљивост Суда у доношењу одлука које су супротне интересима националних влада - Владе често прихватају одлуке које су против њих уколико виде далекосежнији интерес (Cassis de Dijon) Општи закључак у вези са овим: релативно стабилан еквилибријум – равнотежа између дискреције ЕСП и националних судова с једне и одлуке националних влада да успоставе владавину права и омогуће економску интеграцију с друге стране
Скачать презентацию Правосудна политика ЕУ Борба између намере законодавца и
6780a205042b1437e23bcf3f9da081df.ppt