ПАРТИЦИПАЦИЈА ДЕТЕТА У СИСТЕМУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Београд 19. 12. 2009. г. мр Добрила Грујић Директор Центра за породични смештај деце и омладине Београд
Дете има право. . Одговорност је одраслих за остваривање права детета Ко заступа дете без родитељског старања у остваривању његових права?
ДЕТИЊСТВО ЈЕ “СОЦИЈАЛНА КОНСТРУКЦИЈА, ФЕНОМЕН КОЈИ ЈЕ СТВОРИО ЧОВЕК”. . . Они који имају власт одређују ко је дете. Правни, религиозни, социјални 20. Век – век детета КОНВЕНЦИЈА О ПРАВИМА ДЕТЕТА Данашњи принцип “НАЈБОЉИ ИНТЕРЕС ДЕЦЕ” постаје све више прихваћен
Eekelaar У случају млађих малолетника, наравно, њихов незавршени развој захтева да се одлуке доносе у њихово име. Деца у систему социјалне заштите У пракси све стране укључене у заштиту деце често имају различите ставове шта је у најбољем интересу детета
Будући да одрасли имају моћ одлучивања о свим организационим питањима социјалног живота, навику потчињавања деце је тешко прекинути. Оно што не признајемо је: оно што је важно за нас није обавезно важно за њих. За Campbell-a се ту ради “о обиљнијем схватању шта децу интересује, чиме су окупирана, пре него нека врста родитељства удружена са најбољим интересом детета”
Непоштовање и непознавање деце води до кршења првог правила људског права – права на људско достојанство. ПАРТИЦИПАЦИЈА ДЕЦЕ Учествовање је процес кроз који деца стварају интеракцију са другим људима везано за питања која се односе на услове њиховог ојединачног живота с циљем остваривања заједничких интереса
Gujit i Shah (iz Dorning i O’Shaughnessy, 2001: наводе да се “бум партиципације” десио 1980 - тих када се десила нагла експанзија активизма у заједници и локалних НВО Интерес за учествовање деце и младих инициран ратификацијом Конвенције о правима деце. Принцип: учествовање деце у свим елементима живота који их се тичу
Партиципатвни чланови Конвенције: Члан 12. право на слободно изражавање мишљења везано за сва питања Која се тичу њиховог живота Члан 13: Право на слободу изражавања и информисања Члан 14: право на сопствено мишљење, свест и религију Члан 15: право на удруживање и слободно окупљање
Деца без родитељског старања су посебно осетљива група Да ли је остваривање њихових права отежано? Дефинисана права ове деце се остварују аутоматски. ЦСР доноси решења у складу са законом, подзаконским актима. ПОРОДИЧНИ ЗАКОН 2005. Дете са навршених 10 година даје сагласност. .
► 25% деце на хранитељству није остварило неко од права. . . ► 700 деце без родитељског старања још увек живи у институцијама – Ускраћено право на живот у породици ► око 50% деце не зна своје порекло и има проблем идентитета ► око 50% деце нижег календарског узраста бораве у институцијама због дуготрајних судских поступака и погрешног приступа ЦСР у избору облика заштите ► стручњаци ЦСР али и одрасли штићеници мисле да је суд наклоњенији родитељима него деци у судским поступцима лишавања родитељског права ► деца проводе дуго времена у неадекватним условима у БП или институцији што оставља трајне последице на њихов развој – пре свега психолошки ► одлуке одраслих често нису у интересу деце иако су донете под том паролом
ДА ЛИ ЈЕ НЕКАД НЕКО ЗА ПОГРЕШНЕ ОДЛУКЕ ОДГОВАРАО? КОЛИКО ЈЕ ТЕШКО ДОКАЗАТИ НА СУДУ ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕТЕТА? Да ли се исказу детета верује – често прође поново кроз трауму током судског процеса Пракса: пријава физичког злоставања деце у институцијама најчешће без санкција за злостављаче ДА ЛИ СУ ДЕЦА БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА МАЊЕ ЗАШТИЋЕНА? КО СУ ЊИХОВИ ЗАСТУПНИЦИ?
РЕФОРМА СИСТЕМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У СРБИЈИ И ЗАШТИТА ДЕТЕТА 2002 – ЗАПОЧЕТА РЕФОРМА СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА РАЗВОЈ ХРАНИТЕЉСТВА И УСВОЈЕЊА ЖИВОТ У ПОРОДИЧНИМ УСЛОВИМА – НАПУШТАЊЕ ПРАКСЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Деца без родитељског старања су осетљива и због тога што поред Стадардних потреба које имају сва деца имају и неке специфичне потребе. Није довољно обезбедити само материјалне потребе већ и потребе социо Психолошке и духовне природе. Први пробле: правовремена примена одговарајуће заштите Питање је: да ли се и у којој мери поштују права деце без родитељског старања на: -На безбрижно детињство у породичном окружењу -Право на мишљење -Право на здравствену заштиту -Право на животни стандард -Право на образовање
НИЈЕ ДОВОЉНО ИМАТИ ЗАКОНЕ И КОНВЕНЦЈЕ ДА БИ СЕ ПОШТОВАЛА ПРАВА ДЕЦЕ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА! АКО СЕ ПРАВИЛА ДЕФИНИСАНА ЗАКОНОМ НЕ ПОШТУЈУ ? ЧИЈА ЈЕ ОДГОВОРНОСТ ДА ЛИ СМО ПОЈЕДИНАЧНО, СВИ ЗАЈЕДО УЧИНИЛИ СВЕ ШТО ЈЕ МОГУЋЕ ЗА ЊИХ?
БИТНА РАЗЛИКА Деца у институцијама: ускраћена су за поверење и сигурност у породици, љубав и подршку, искуство породичног живота. . Ова деца често испољавају страх и немир, неповерење, несигурност, агресију према најближем социјалном окружењу. Сколина су повлачењу у себе, имају проблем с концентрацијом, Нису у стању да рационално реше конфликте на које наилазе. . Деца у хранитељским породицама више утичу на врсту и распоред Сопствених активности, више су укључена у доношење одлука Како очекивати од детета да развија одговорност ако је оно искључено, Не партиципира у доношењу одлука за његов сопствени живот. Одговорност се учи њеним практиковањем
Прекретница у развоју хранитељства – 2003. година надлежно министарство започиње процес реформе система социјалне заштите; реформа заштите деце и примена породичних облика заштите је приоритетан задатак државе; период успона у развоју хранитељства у Србији; број деце у установама за децу константно се смањује.
Кретање броја хранитељских породица и деце у Србији Ред. бр. Година Укупно хранитељских Породица Укупно деце на хранитељству 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7 8. 9. 10. 11. 12. 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 1854 1707 1606 1338 1268 1191 1419 2026 2032 2731 3119 3300 2178 2066 2017 2001 1795 2087 2923 2982 3844 4003 4200
АКТИВНОСТИ ДРЖАВЕ v Документа којима се утврђује национална политика: - Стратегија за смањење сиромаштва, - Национални план акција за децу, - Стратегија развоја социјалне заштите v. Донет је Породични закон (2005. г); v Измене Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана (2004); v Измене подзаконског акта о финансирању; v Донет је Правилник о хранитељству као јединствен акт; v Донета је Одлука о мрежи установа;
Þ Формиран је Центар за породични смештај деце Планирано формирање још 16 центара за ПС организационе јединице ЦСР; Извршена обука професионалаца за нове приступе у развоју хранитељства - око 700 из ЦСР и домова; Обучено 150 тренера за Програм припреме за хранитељство Урађени приручници за тренере и приручник за хранитеље Подстицан развој других програма – акредитовано 6 програма
Најзначајније промене Ø Увођење функционалних и структурних стандарда; Ø Дефинисање различитих облика хранитељства; Ø Увођење нових права за децу на хранитељству; Ø Увођење нових права за хранитеље: пензионо и здравствено осигурање; Ø Утврђивање реалних накнада за издржавање детета и накнаде за рад хранитеља;
ØФормирана мрежа хранитељских породица на целој територији Србије; Промењена структура хранитељских породица – нове хранитељске породице млађе, образованије, запослене, повећан број ХП које живе у градским срединама; Повећана компетентност хранитељских породица и професионалаца; Смањен број деце у институцијама.
- на сигуран и безбедан смештај - да знају истину о себи КАО И СВА ДРУГА ДЕЦА - на очување личног, породичног и националног идентита - да буду информисана о својим правима - да учествују у доношењу одлука о питањима значајним за њихов живот;
- на стручну помоћ ради прихватања нове породице - на повратак биолошким породицама; - да одржавају контакте са биолошким родитељима - на приватност; - да упозна своја права; - да пријави неодговарајуће понашање, злостављање. .
ПРИМЕР БР. 1 Мал. Р. Има 5 година. ЦСР га је хитно изместио из биолошке породице због злостављања, сместио у Дом и покренуо судски поступак за лишавање родитељског права. Прошло је годину ипо дана а Р. Је још увек у дому. У ишчекивању да се нешто деси, све више губи поверење у одрасле и почиње сам да тражи спас. Пита особу за коју верује да му може помоћи “Јел тачно да ти помажеш деци? Можеш ли да позовеш оне из Центра и да им кажеш да одмах дођу и доведу тату и маму да ме воде одавде. “ ЦСР има одговор: за два дана је судско рочиште, . . Поле три дана одговор је суђење је одложено.
Р. Више не верује ни једном одраслом, повлачи се у себе, све мање спава, Устаје са модрим подочњацима, не гледа вас у очи кад прича, окреће главу кад се сретнемо. Постаје агресиван. На њега се жале у вртићу, дому. Нико га не разуме. Она особа у коју је веровао да ће му помоћи га среће и пита шта се дешава. Подиже главу (дотле је стално погнут) и упућује последњи апел: ХОЋУ КУЋИИИ. . . Што је до мал. Р и његових 5 година он је довољно партиципирао. Да ли је то допрло до оних који одлучују? Или га не схватамо озбиљно. Тек Р. више не верује одраслима
Други пример Мал. Т. има 4 године, по рођењу смештена у Стационар. Мајка дала сагласност за увојење, па се предомислила, пријавила наводног оца детета (манипулација за усвојење), Судски поступак траје. . . Не зна се кад ће се окончати. Она је још увек у институцији, иако је по рођењу била уредног развоја, сада има очигледне последице – слабо говори, поремећај емоционалног развоја, вуче за руку сваког ко дође да је изведе из установе. ОДГОВОР ЦСР: планира се за усвојење, не смешта се у ХП да се не би везала, па поново мењала породицу. И мал. Т је партиципирала на свој начин, Шта ће више од тога - вуче за руку Али опет ћутање, као да се то никог не тиче.
ПОСЛЕДИЦЕ НЕДАКЕВАТНИХ ОДЛУКА НА ДЕТЕ ДЕЦА без родитељског старања су са трауматским искуствма које остављају дубоке трагове. Дужина трајања стресне ситуација комбинована са узрастом детета (нарочито ако је дете мало) доводи до тешких и трајнијих последица на дететов развој. “ТРАУМАТСКО ИСКУСТВО ЈЕ КАД СЕ НЕШТО ЛОШЕ ДОГОДИ, НЕШТО ЛЕПО СЕ НЕ ДОГОДИ, А НИКОГА ЗА ТО НИЈЕ БРИГА”
ТРАУМАТИЗОВАНА ДЕЦА: -Не могу да толеришу стрес, -немају осећај идентитета, -не верују у сопствену ефикасност, -немају приступ решавању проблема, -не знају како да траже помоћ. . УТИЦАЈ ТРАУМАТСКОГ СТРЕСА НА МОЗАК - мозак искључује све функције које нису потребне за бег или борбу, -осећања, емпатија, сећање, рационално размишљање и рефлексивност су искључени, - тело је у стању приправности, спремно за очекивани напад УТИЦАЈ ТРАУМЕ НА ПСИХОЛОШКО СТАЊЕ: -Емотивна обамрлост -Говор пропада -Емпатија, контрола импулса и регулација расположења погођени -Краткорочни губитак памћења -Губитак радости
УТИЦАЈ ТРАУМЕ НА ФИЗИОЛОШКО СТАЊЕ: -Хипервигилност – узбуна на опасност, -Опсег пажње и концентрација слаби -Периферни вид оштрији (слаб фокус на писнаи материјал) -Слух селективан на опасност а не на глас -Поремећај сна -Губитак апетита -Узимање лекова на своју руку УТИЦАЈ ТРАУМЕ НА ТЕЛО: -Главобоље - поремећај варења -Респираторни поремећаји -Психосоматске болести -Напетост мишића -Неспретност. . .
КРИТИЧКИ ПОГЛЕД НА НАШУ ПРАКСУ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 25% деце смештено у хранитељске породице без претходног контакта са хранитељима; 75% бивших корисника сматрају да нису били уопште припремљени за смештај, v 50% бивших корисника нису знали разлоге смештаја v. Око 40% деце нема контакте са породицом порекла v. . .
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ДЕЦЕ – ефикаснији рад суда и ЦСР ¨ ДЕФИНИСАЊЕ СТРУЧНИХ СТАНДАРДА УСЛУГА ПОСЕБНО УГРОЖЕНИХ ГРУПА ПРИМЕНА САВРЕМЕНИХ МЕТОДА РАДА СА ДЕЦОМ, КАО И ПОРОДИЦАМА И ГРУПАМА ¨ ПОДРШКА БИОЛОШКОЈ ПОРОДИЦИ КАО ОКВИРУ ЗАШИТЕ ПРИОРИТЕТАН РАЗВОЈ ОБЛИКА ЗАШТИТЕ У ПОРОДИЧНИМ УСЛОВИМА- РАЗВОЈ ХРАНИТЕЉСТВА И УСВОЈЕЊА ПОДИЗАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ КОМПЕТЕНТНОСТИ, МОТИВАЦИЈЕ И КРЕАТИВНОСТИ ¨ УЛАГАЊЕ У ТЕХНИЧКЕ, ПРОСТОРНЕ И МАТЕРИЈАЛНЕ УСЛОВЕ
Неефикасан систем често уместо заштите детета, дете уводи у нова трауматска искуства
ИЗ УГЛА ДЕТЕТА “. . . Јесте ли ви они исти Одрасли који су ме први пут довели у ону другу кућу, Не замерите што вам се обраћам свима одједном: социјалним радницима, судијама, хранитељима, усвојитеима, ја само желим да кажем како је мени, а понекад нисам сигуран ко је ко и шта ради. Једнога дана сам мислио да ће ми глава експолодирати зато што сам знао да се у мом животу догађа нешто важно, али нисам умео да кажем шта, касније сам научио да је судско рочиште тог дана, и сви око мене су умешани, и онда је одлучено да се поступак настави (шта год то значило, углавном да ништа није одлучено, а ја не знам која је моја породица и даље). Нисам ја тај који доноси одлуке. Ви сте. Па имајте храбрости да их донесете. Па да ја могу да добијем свој живот. . . ” Извод из приче дечака без родитељског старања
Скачать презентацию ПАРТИЦИПАЦИЈА ДЕТЕТА У СИСТЕМУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Београд 19
50bfdd5a4f9e646d55ad515fd935333e.ppt