Скачать презентацию ОБЛИГАЦИЈА И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС Проф др Ненад Ђурђевић Скачать презентацию ОБЛИГАЦИЈА И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС Проф др Ненад Ђурђевић

14ce1613df28297989ebc028ede68c35.ppt

  • Количество слайдов: 59

ОБЛИГАЦИЈА И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС Проф. др Ненад Ђурђевић Правни факултет у Крагујевцу ОБЛИГАЦИЈА И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС Проф. др Ненад Ђурђевић Правни факултет у Крагујевцу

ИЗРАЗИ l l l l Облигациони однос (чл. 1. ЗОО) Обавезни однос (чл. 262. ИЗРАЗИ l l l l Облигациони однос (чл. 1. ЗОО) Обавезни однос (чл. 262. ст. 1. ЗОО) Дуговински однос (чл. 357. ЗОО) Облигација Обавеза Дуг Тражбина http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ОБЛИГАЦИЈА – језичко значење l Obligo-are: привезати, завезати, обвезати обећањем, савезом или доброчинством, скривити, ОБЛИГАЦИЈА – језичко значење l Obligo-are: привезати, завезати, обвезати обећањем, савезом или доброчинством, скривити, заложити. l Obligatio: везивање и стање везаности – залагање сопствене личности ради осигурања испуњења обећања – правна везаност – обавеза виђена и са стране дужника и са стране повериоца – поверичево право потраживања http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Облигација – језичко значење l l l Облигација – обвезница и признаница Признаница – Облигација – језичко значење l l l Облигација – обвезница и признаница Признаница – писмено којим се констатује дуг и које дужник издаје повериоцу да би овај имао сигурнији доказ свога права. Обвезница – q q хартије од вредности које се издају учесницима јавно расписаних зајмова. образац на коме се констатује дуг (нпр. новчани дуг из зајма) – може бити потпуно штампана (државне обвезнице на доносиоца) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ОБЛИГАЦИЈА – појмовно значење l l Правни однос између најмање два лица, који једно ОБЛИГАЦИЈА – појмовно значење l l Правни однос између најмање два лица, који једно од њих (названо поверилац) овлашћује да захтева од другог лица (названог дужник) да нешто учини или се уздржи од нечега што би иначе имало право чинити. Са становишта овлашћеног лица облигација је тражбина (потраживање) – субјективно право Са становишта лица које има обавезу, облигација је дуг (обавеза) q Правни однос између најмање два лица, који једно од њих обавезује да другоме нешто учини или не учини http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Појам облигације l Са становишта трећег лица облигација је и тражбина (потраживање) и дуг Појам облигације l Са становишта трећег лица облигација је и тражбина (потраживање) и дуг (обавеза) q заједнички назив за дуг и тражбину (корелативни појмови – органски сједињени) q Облигација, тражбина, дуг – тројство појмова за исту ствар виђену са различитих становишта. у пракси није уобичајено да се речима “облигација” и “обавеза” означава право које из правног односа има поверилац q http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Појам облигације l l l Дуг и потраживање не могу се одвојити једно од Појам облигације l l l Дуг и потраживање не могу се одвојити једно од другог. Може прво да настане дуг (нпр. јавно обећање награде) па онда тражбина, али обрнути редослед је немогућ. Може се догодити да обавези не одговара ничије субјективно право q кад је тестаментом учињен налог наследнику или легатору – тиме је створена обавеза за наследника, али не и право за некога. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Облигација као тражбина l l Тражбина – субјективно грађанско право - скуп овлашћења која Облигација као тражбина l l Тражбина – субјективно грађанско право - скуп овлашћења која правном субјекту у одређеном облигационоправном односу признају норме објективног грађанског (облигационог) права Садржај тражбине као субјективног облигационог права: овлашћење (са стајалишта субјекта) и интерес Захтев је објективним правом зајемчена могућност да се од другога тражи чињење или уздржавање који истовремено значи остварење нашег субјективног права q Захтев није истоветан са субјективним правом - он га само прати (захтев може застарити, а субјективно право не) q Захтев ако поседује моћ присилног остварења може попримити облик тужбе или приговора Тражбине - релативна права која делују између точно одређених страна – интер партес q преносива q главна и споредна права (нпр. камата, заложно право, право на трошкове) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ПОЈАМ ТРАЖБИНЕ l Израз “тражбина” (“потраживање”) означава облигацију виђену са стране повериоца. Поверилац l ПОЈАМ ТРАЖБИНЕ l Израз “тражбина” (“потраживање”) означава облигацију виђену са стране повериоца. Поверилац l l потраживање Дужник Тражбина – утуживо право на чинидбу другог лица (захтев) Садржина тражбине – овлашћење да се од друге стране захтева одређена чинидба Предмет тражбине – чинидба друге стране Тражбено право – некад се назива и личним правом (управљено према одређеној личности, а не на ствар) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Дуг l Дуг = обавеза, облигација, дужност – посматрано са стране дужника q q Дуг l Дуг = обавеза, облигација, дужност – посматрано са стране дужника q q q сума новца коју је зајмопримац дужан вратити зајмодавцу. обавеза која се састоји у плаћању извесне суме новца. обавеза која се састоји у предаји ствари обавеза да се сврши неки посао обавеза дужника да се уздржи од нечега свака друга обавеза дужника http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ДУГ И ОДГОВОРНОСТ l Којим правним средствима утицати на дужника да своју обавезу испуни ДУГ И ОДГОВОРНОСТ l Којим правним средствима утицати на дужника да своју обавезу испуни када он избегава испуњење? q q Дужнички притвор? (спојени дуг и одговорност) Данас је санкција којом се облигациони однос штити чисто имовинска - уперена на имовину дужника (раздвојени дуг и одговорност) Ø l Одговорност је усмерена, по правилу, на сву имовину дужника (изузетак: дугови са ограниченом одговорношћу) Поверилац може принудити дужника и властитом радњом: пребијањем своје тражбине за његову тражбину. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ДУГ И ОДГОВОРНОСТ СРЕДСТВА ПРИНУДЕ (преко државних органа) ТУЖБА ЗА ИСПУЊЕЊЕ (in forma specifica) ДУГ И ОДГОВОРНОСТ СРЕДСТВА ПРИНУДЕ (преко државних органа) ТУЖБА ЗА ИСПУЊЕЊЕ (in forma specifica) Накнада штете уместо испуњења главне обавезе (немогућност испуњења за коју је дужник одговоран) РАСКИД УГОВОРА (доцња) Повраћај датог Накнада штете због неиспуњења ЗАХТЕВ ЗА ПРИНУДНО ИЗВРШЕЊЕ НА ДУЖНИКОВОЈ ИМОВИНИ Накнада штете поред испуњења главне обавезе (дужник испуни обавезу али несаобразно облигационом односу) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ДУГ И ОДГОВОРНОСТ СРЕДСТВА ПРИНУДЕ (англо-америчко прво) ТУЖБА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ У НОВЦУ ЗБОГ ДУГ И ОДГОВОРНОСТ СРЕДСТВА ПРИНУДЕ (англо-америчко прво) ТУЖБА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ У НОВЦУ ЗБОГ КРШЕЊА УГОВОРА ЗАХТЕВ ЗА ПРИНУДНО ИЗВРШЕЊЕ НА ДУЖНИКОВОЈ ИМОВИНИ http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Дуг и одговорност Потпуне и непотпуне обавезе l Потпуна облигација је однос у којем Дуг и одговорност Потпуне и непотпуне обавезе l Потпуна облигација је однос у којем се тражбина састоји од субјективног права и захтева, а дуговање од дуга и одговорности l Потпуна обавеза има моћ присилног извршења l Код непотпуне обавезе дужник за постојећи дуг уопште не одговара или не одговара целом својом имовином него само њеним одређеним делом q Непотпуне се обавезе јављају као натуралне (природне) обавезе и као обавезе с ограниченом одговорношћу http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Дуг и одговорност Потпуне обавезе тражбина = субјективно право + захтев дуг = обавеза Дуг и одговорност Потпуне обавезе тражбина = субјективно право + захтев дуг = обавеза + одговорност http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

НЕУТУЖИВЕ ТРАЖБИНЕ l Тражбине које се не могу непосредно изнудити. q l l Природне НЕУТУЖИВЕ ТРАЖБИНЕ l Тражбине које се не могу непосредно изнудити. q l l Природне или натуралне облигације – obligatio tantum naturalis Ако дужник добровољно плати, сматра се да је испунио дуговану чинидбу и мора при томе остати. Разликовати од несамосталне обавезе – радња која се дугује, али поверилац не може захтевати извршење те радње, већ једино може тражити накнаду штете ако дужник скривљено не испуни обавезу. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

НЕУТУЖИВЕ ТРАЖБИНЕ ЗАСТАРЕЛЕ ТРАЖБИНЕ ИЗ ДОПУШТЕНЕ ИГРЕ И ОПКЛАДЕ ТРАЖБИНЕ ИЗ УГОВОРА КОЈИ НИЈЕ НЕУТУЖИВЕ ТРАЖБИНЕ ЗАСТАРЕЛЕ ТРАЖБИНЕ ИЗ ДОПУШТЕНЕ ИГРЕ И ОПКЛАДЕ ТРАЖБИНЕ ИЗ УГОВОРА КОЈИ НИЈЕ СКЛОПЉЕН У ДОКАЗНОЈ ФОРМИ http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ОБЛИГАЦИЈА ЈЕДНА ТРАЖБИНА ЈЕДНА ОБАВЕЗА ОБЛИГАЦИЈА ЈЕДНА ЧИНИДБА http: //www. jura. kg. ac. rs/index. ОБЛИГАЦИЈА ЈЕДНА ТРАЖБИНА ЈЕДНА ОБАВЕЗА ОБЛИГАЦИЈА ЈЕДНА ЧИНИДБА http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Обележја облигације 1. 2. 3. 4. 5. Облигација је правни однос Облигација је однос Обележја облигације 1. 2. 3. 4. 5. Облигација је правни однос Облигација је однос између одређених лица Облигација је правни однос са одређеном садржином Облигација је правни однос са одређеним предметом Облигација је однос релативног карактера http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

1. Облигација је правни однос l l l Однос – положај једног лица према 1. Облигација је правни однос l l l Однос – положај једног лица према другом лицу о одређеном погледу (сродници, земљаци, суграђани, пријатељи, другови, итд. ) Правни однос – санкција, заштита од стране државе Облигација – поверилац има право да тражи судским путем извршење дужникове обавезе. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Облигација је грађанскоправни однос l l Друштвени однос постаје грађанскоправни однос тек када га Облигација је грађанскоправни однос l l Друштвени однос постаје грађанскоправни однос тек када га грађанско право призна и уреди. Да би настао грађанскоправни однос потребно је да се догоде одређене чињенице. q l l Грађанскоправни однос може се и присилно остварити, а то је уређено правним правилима грађанског судског поступка. Правне чињенице узрокују настанак, промену или престанак грађанскоправног односа, а с тим у вези и постанак, промену или престанак грађанских субјективних права. Правне чињенице с обзиром на настанак деле се на: q q природне догађаје (нпр. рођење, смрт, проток времена) људске радње - допуштене (правни послови) и недопуштене (деликти – настаје одговорност за штету). http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

2. Облигација је однос између одређених лица l l Бар два лица, а може 2. Облигација је однос између одређених лица l l Бар два лица, а може их бити и више = субјекти односа Једна од две улоге: поверилац или дужник Дужник – обавезан на одређено понашање Поверилац – овлашћен (има право) захтевати од дужника одређено понашање q ако дужник не изврши обавезу (облигацију), поверилац се може обратити суду (арбитражи), и постићи извршење принудним путем http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Облигација је однос између одређених лица l Поверилац – реч поверилац одговара латинској речи Облигација је однос између одређених лица l Поверилац – реч поверилац одговара латинској речи creditor “Credo-credere” – поклонити поверење, веровати нечијем обећању l l Поверилац - активни субјект облигације (за њега је облигација право, овлашћење) Дужник – пасивни субјект облигације (за њега је облигација дужност, терет, дуг) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Облигација је однос између одређених лица l ПОВЕРИЛАЦ (creditor) Поверилачка страна – АКТИВНА l Облигација је однос између одређених лица l ПОВЕРИЛАЦ (creditor) Поверилачка страна – АКТИВНА l ДУЖНИК (debitor) Дужничка страна – ПАСИВНА l l http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Облигација је однос између одређених лица l Субјекти - одређена лица (физичка и правна: Облигација је однос између одређених лица l Субјекти - одређена лица (физичка и правна: у почетку једно лице може бити и одредљиво) q l l може бити више лице у улози дужника или у улози повериоца, или по више лица у обе ове улоге Облигациони однос је за дужника – терет Облигациони однос је за повериоца - привилегија q Нису равноправне стране – поверилац не мора да користи своје право, али дужник мора да испуни своју обавезу (може се државном принудом и натерати). http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

3. Облигација је правни однос са одређеном садржином l l Садржину облигације чини овлашћење 3. Облигација је правни однос са одређеном садржином l l Садржину облигације чини овлашћење (тражбина) повериоца да тражи нешто од дужника, и обавеза (дуг) дужника да учини нешто или да се уздржи од нечега. Садржина облигације = тражбина + дуг http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

4. Облигација је правни однос са одређеним предметом l l Предмет облигације чини оно 4. Облигација је правни однос са одређеним предметом l l Предмет облигације чини оно што дужник треба да учини, или не учини, према томе како облигација гласи, односно оно што поверилац може тражити о дужника. Предмет облигације = одређено понашање од стране дужника (чинидба, престација) q q да преда одређену ствар и пренесе њену својину на повериоца, да преда ствар повериоцу на употребу да испоручи робу, да сазида кућу, сашије оделу, одржи концерт, итд. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Чонидба l l Чинидба или предмет обвезе је свака позитивна или негативна људска радња Чонидба l l Чинидба или предмет обвезе је свака позитивна или негативна људска радња коју је дужник на основу облигационог односа дужан извршити повериоцу Чинидба је људска радња - предмет обавезе, тражбине (облигације) Карактеристике чинидбе: q 1. чинидба мора бити људска радња, q 2. чинидба мора имати имовински карактер, q 3. чинидба мора бити могућа, q 4. чинидба мора бити правно допуштена q 5. чинидба мора бити одређена или бар одредива Садржај чинидбе може бити позитиван и негативан q Позитивна чинидба: давање и чињење (новчана чинидба данас се сматра чинидбом вредности а не давања) q Негативна чинидба: пропуштање и трпљење http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ЧИНИДБА l l l Чинидба, престација, облигациона радња – исто значење Чинидба је предмет ЧИНИДБА l l l Чинидба, престација, облигациона радња – исто значење Чинидба је предмет тражбине (облигације) – оно на шта је усмерена садржина тражбине (облигације) Чинидба – понашање (или његов резултат – постизање циља облигације) на које се дужник обавезао http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Чинидба l l Чинидба некад подразумева радњу, а некад и резултат радње (лекар дугује Чинидба l l Чинидба некад подразумева радњу, а некад и резултат радње (лекар дугује да лечи, али не и да излечи, док кројач дугује да сашије одело). Чинидбе с обзиром на резултат могу бити: q q q чисто физичке (све врсте занатских услуга); чисто правне ( уступање тражбине); физичке и правне (предаја ствари у својину купца). http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ЧИНИДБА (престација) ЧИЊЕЊЕ (in faciendo) НЕЧИЊЕЊЕ (in non faciendo) ТРПЉЕЊЕ http: //www. jura. kg. ЧИНИДБА (престација) ЧИЊЕЊЕ (in faciendo) НЕЧИЊЕЊЕ (in non faciendo) ТРПЉЕЊЕ http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ДУГОВАНО ПОНАШАЊЕ (чинидба) АКТИВНО ДАВАЊЕ ПАСИВНО ЧИЊЕЊЕ НЕЧИЊЕЊЕ ТРПЉЕЊЕ http: //www. jura. kg. ac. ДУГОВАНО ПОНАШАЊЕ (чинидба) АКТИВНО ДАВАЊЕ ПАСИВНО ЧИЊЕЊЕ НЕЧИЊЕЊЕ ТРПЉЕЊЕ http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

КОРИСТ ПОВЕРИОЧЕВА ОД ЧИНИДБЕ l Битно обележје тражбине је да се чинидбом подмирује одређени КОРИСТ ПОВЕРИОЧЕВА ОД ЧИНИДБЕ l Битно обележје тражбине је да се чинидбом подмирује одређени интерес повериочев. q l поверилац је овлашћен да захтева од дужника неку корист за себе или неко треће лице. Ако поверилац нема интерес за чинидбом, треба утврдити да ли у конкретном случају постоји уопште озбиљно замишљена изјава воље. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Корист повериочева од чинидбе l l Повериочева корист од чинидбе је већином имовинске природе. Корист повериочева од чинидбе l l Повериочева корист од чинидбе је већином имовинске природе. Чинидбом се може намирити сваки интерес повериочев: q q имовински (прибављање ствари у својину), и неимовински (да се не прави ларма, да се одигра позоришна представа). http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Корист повериочева од чинидбе l l И корист за повериоца и терет за дужника Корист повериочева од чинидбе l l И корист за повериоца и терет за дужника обично су имовинске природе. За повериоца облигација улази у активу његове имовине, а за дужника улази у пасиву његове имовине. q q облигацијом не мора да се увек повећа или смањи имовина субјекта (нпр. обавеза давања часова) али, свака облигација има неку имовинску вредност – неизвршење обавезе од стране дужника даје право повериоцу да захтева од њега накнаду штете (плаћање извесне суме новца) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Корист повериочева од чинидбе l l l Битно је да дугована чинидба буде доступна Корист повериочева од чинидбе l l l Битно је да дугована чинидба буде доступна новчаној процени – да има новчану вредност или да се барем у промету може за новац прибавити. Тзв. лична интима човека (љубав, пријатељство …) није подесна да буде предмет тражбине. Неимовински интерес повериочев може се претворити у имовински, ако дужник не изврши своју обавезу и тиме проузрокује и материјалну штету повериоцу. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Имовина l Имовина је вишезначан појам q q q l Имовинска маса је скуп Имовина l Имовина је вишезначан појам q q q l Имовинска маса је скуп ствари и чинидаба које припадају једном субјекту q l l Имовина као привредна категорија је скуп добара која припадају одређеном субјекту Имовина као правна категорија је скуп субјективних грађанских права једног лица Имовина не обухвата ствари и чинидбе него само субјективна права која постоје у погледу ствари и чинидаба Имовина и имовинска маса нису истоветни појмови Имовина обухвата само права, али не и обавезе - обавезе су терет имовине, али не и њен саставни дио Имовина као књиговодствена категорија састоји се од активе и пасиве, дакле од права и обвеза http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Ствари l l l Ствари - непосредни предмет чинидбе, а посредни предмет тражбине q Ствари l l l Ствари - непосредни предмет чинидбе, а посредни предмет тражбине q Ствари су материјaлни делови природe кojи сe мoгу oсећајима приметити, прoстoрнo су oграничени и постоје у садaшњoсти или зa њих пoстoјe прeтпoстaвкe дa ћe заиста нaстати у будућности Деoбa ствaри по критеријуму прометности: q 1) ствари у промету, q 2. ствари ограничене у промету, q 3) ствари изван промета Деобa ствaри пo критеријуму природних својстава: q 1) покретне и непокретне ствари; Ø q q q Пoкрeтнe су оне ствари коje мoгу мeњати пoлoжaј у прoстору a дa се при том нe уништи њихова суштина (супстанца), односно дa се тимe нe прoмени њихoвa дoсадашња структурa 2) зaмењиве и нeзaмeнљиве ствари; 3) потрошне и непотрошне ствари; 4) дељиве и недељиве ствари http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Ствари l l l Непокретне су оне ствари које не могу мењати положај у Ствари l l l Непокретне су оне ствари које не могу мењати положај у простору а да им се при том не уништи суштина или не промени досадашња структура. q Непокретност (некретнина) је земљишна честица и све оно што је трајно механички или органски с њом повезано изнад или испод земљишта (начело јединствености некретнине) q Припадак може бити непокретност по намени (покретна ствар која трајно служи некој непокретности) Замењиве су оне ствари које се у промету одређују по врсти, роду, броју, мери итд. Незаменљиве су оне ствари које у промет долазе као строго одређена појединост, индивидуалност q Код случајне пропасти замењиве ствари обавеза дужника не престаје, док ако се ради о незаменљивој ствари престаје. Потрошне су оне ствари које се једнократном употребом уништавају или им се видљиво смањује супстанца. Непотрошне су оне ствари које се првом нормалном употребом не уништавају нити им се видљиво смањује супстанца. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Ствари l l l Дељиве су оне ствари које се могу раставити на више Ствари l l l Дељиве су оне ствари које се могу раставити на више истоврсних делова тако да им се не уништи првобитна суштина нити им се несразмерно не умањи вредност Недељиве ствари - оне код којих би се деобом уништила њихова суштина или би им се несразмерно умањила вредност Деоба ствари према односу између појединих ствари: 1. једноставне и сложене ствари, 2. припадак, 3. плодови, 4. укупност ствари, 5. новац q Једноставне су оне ствари које по схватању у животу и промету чине јединство (камен, биљка, животиња) q Сложене (састављене) су оне ствари које настају спајањем једноставних, односно самосталних ствари у једну нову целину, али тако да њихови делови не губе своју досадашњу физичку егзистенцију Ø састављене ствари са самосталним деловима и састављене ствари с несамосталним деловима http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Ствари l l Припадак је споредна ствар која је одређена да трајно служи привредним Ствари l l Припадак је споредна ствар која је одређена да трајно служи привредним сврхама неке главне ствари, а да при томе не постаје њен саставни дио q Карактеристике припатка су да је он: 1. самостална, споредна и покретна ствар, 2. трајно служи главној ствари, 3. код настанка и престанка припатка одлучујућа је воља власника главне ствари Плодови су производи и приноси који непосредно или посредно настају од неке ствари или права q Плодови се с обзиром на настанак деле на: природне, индустријске и цивилне Ø Ø q Природни и индустријски плодови деле се на висеће плодове, одвојене, убране, потрошене, непотрошене и занемарене Цивилни се плодови деле на доспеле и недоспеле Користи обухватају плодове неке ствари или права, али и друге могуће предности које доноси употреба односно коришћење ствари или права http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Ствар l l l Укупност ствари је збир физички самосталних и међусобно координисаних ствари Ствар l l l Укупност ствари је збир физички самосталних и међусобно координисаних ствари које су уједињене заједничком привредном сврхом и у промету се јављају под заједничким називом (библиотека, и сл. ). Комплементарне ствари су скуп физички самосталних ствари које представљају такву целину у којој помањкање само једне ствари онемогућава правилну и нормалну употребу целине (нпр. пар ципела, шах, карте и сл. ). Новац као ствар карактерише покретност и замењивост, а служи као мерило вредности и као мерило цене Процењиве су оне ствари чија се вредност може изразити новцем. Непроцењиве се ствари не могу изразити у новцу. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Лична неимовинска добра l l Лична неимовинска добра физичког лица су: живот, телесно здравље, Лична неимовинска добра l l Лична неимовинска добра физичког лица су: живот, телесно здравље, душевно здравље, углед, част, достојанство, име, приватност личног и породичног живота, слобода и др. Лична неимовинска добра правног лица су: углед и добар глас, част, име односнo фирма, пословна тајнa, слобода привређивања Укупност личних неимовинских добара која припадају сваком физичком и правном лицу чине његову личност. q Личност је укупност неимовинских добара која припадају сваком физичком и правном лицу самом чињеницом његовог постојања кaо правног субјекта Право личности је скуп овлашћења која правном субјекту признају норме објективног права нa његовим личним неимовинским добрима q Правa личности су строго лична и не наслеђују се - престају престанком правног субјекта (физичког и правног лица) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

5. Облигација је релативни однос l Облигација дејствује само између повериоца и дужника – 5. Облигација је релативни однос l Облигација дејствује само између повериоца и дужника – нема дејство према трећим лицима q l Тражбено право дејствује само према одређеном лицу – дужнику q l Тачно се зна ко је титулар обавезе (дужник) а ко титулар права (поверилац) За остваривање свога права, поверилац се може обратити само дужнику – не даје му никаква права према трећим лицима. Постоје одступања од релативног дејства тражбених права (нпр. код закупа, код права побијања, уписа у земљишне књиге) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС ОБЛИГАЦИЈА У ужем значењу - дуг и тражбина - У ширем значењу ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС ОБЛИГАЦИЈА У ужем значењу - дуг и тражбина - У ширем значењу (укупна однос између повериоца и дужника) ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Облигациони однос l l Облигација у ширем смислу Сви односи облигационоправне природе настали из Облигациони однос l l Облигација у ширем смислу Сви односи облигационоправне природе настали из једне чињенице. q q l све облигације које потичу из једне чињенице груписане су под један појам сва овлашћења за једну или обе стране, ван оних садржаних у облигацијама које правни однос обухвата (право раскида односа, отказ, право избора једне од алтернативно обећаних чинидби) Ø вршење таквог једног ивлашћења омично има дејство на све облигације облигациони однос из закупа – цео сплет међусобних односа закупца и закуподавца http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС ОБЛИГАЦИЈА Споредна права и обавезе узајамне пажљивости права уобличавања права на приговоре ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС ОБЛИГАЦИЈА Споредна права и обавезе узајамне пажљивости права уобличавања права на приговоре ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Садржина облигационог односа • • • Једна или више облигација Тзв. споредна права Обавезе Садржина облигационог односа • • • Једна или више облигација Тзв. споредна права Обавезе узајамне пажљивости Права уобличавања Право на приговоре http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Једна или више облигација Тзв. споредна права Обавезе узајамне пажљивости Права САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Једна или више облигација Тзв. споредна права Обавезе узајамне пажљивости Права уобличавања Право на приговоре СЛОЖЕН ПРАВНИ ОДНОС Осмишљен склоп http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОБЛИГАЦИЈЕ И ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС ОБЛИГАЦИЈА ЈЕДНА ТРАЖБИНА ЈЕДАН ДУГ ЈЕДНА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОБЛИГАЦИЈЕ И ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС ОБЛИГАЦИЈА ЈЕДНА ТРАЖБИНА ЈЕДАН ДУГ ЈЕДНА ЧИНИДБА ВИШЕ ТРАЖБИНА ОБЛИГАЦИЈА (изузетно једна – бескаматни зајам, проузроковање штете ДРУГА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ВИШЕ ЧИНИДБИ http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ОБЛИГАЦИЈА – ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС l Тражбина не настаје увек кад и облигациони однос, него ОБЛИГАЦИЈА – ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС l Тражбина не настаје увек кад и облигациони однос, него може настати и у неком доцнијем тренутку (нпр. потраживање појединачног износа закупнине). l l Тражбина се гаси: испуњење, опроштајем дуга, новацијом, сједињењем, пребијањем, застарелошћу, накнадном немогућношћу испуњења Облигациони однос се гаси: истеком времена, одустанком од уговора, испуњењем свих потраживања http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Једна или више облигација Најчешће: обостране и узајамне обавезе на чинидбу САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Једна или више облигација Најчешће: обостране и узајамне обавезе на чинидбу ОБАВЕЗЕ Примарне Секундарне (оне с којима настаје и сам облигациони однос и које одређују његов тип (настају доцније, уколико буде прекршена примарна обавеза) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Такозвана споредна права Права која служе обезбеђењу тражбине СПОРЕДНА ПРАВА СТВАРНА САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Такозвана споредна права Права која служе обезбеђењу тражбине СПОРЕДНА ПРАВА СТВАРНА СРЕДСТВА ОСИГУРАЊА ИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ ЛИЧНА СРЕДСТВА ОСИГУРАЊА ИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ капара, залога, кауција уговона казна, јемство, одустаница http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Обавезе узајамне пажљивости • • • Обавезе које проистичу из начела САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Обавезе узајамне пажљивости • • • Обавезе које проистичу из начела савесности и поштења Садржина обавеза није унапред одређена – треба се понашати онако како је у датој ситуацији потребно, да не би био осујећен циљ дуга, да би се предупредила штета и олакшало испуњење. Понашање које се може очекивати од савесних и поштених пословних партнера, имајући у виду циљ облигационог односа и врсту дуговане чинидбе. Није могуће захтевати испуњење. • Тек скривљено кршење неке обавезе узајамне пажљивости ствари право на накнаду штете. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Права уобличавања Овлашћење стране у облигационом односу да својом једностраном вољом САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА Права уобличавања Овлашћење стране у облигационом односу да својом једностраном вољом утиче непосредно на сам облигациони однос. Права уобличавања ПОЗИТИВНА Преиначавање садржине облиг. односа (право избора код алтернативних обвеза) НЕГАТИВНА Окончавање облигационог односа (право побијања, право опозивања датог налога, право отказа, право пребијања) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Права уобличавања l Права уобличавања (преображајна права) – овлашћење субјекта права да једностраном изјавом Права уобличавања l Права уобличавања (преображајна права) – овлашћење субјекта права да једностраном изјавом воље заснује, промени или оконча грађанскоправни однос с другим субјектом без његова пристанка. q q q l Права уобличавања настанка облигационоправног односа (нпр. прихват понуде, право прече куповине, право откупа) Права уобличавања промене облигационоправног односа (нпр. право избора код алтернативних обвеза, право избора између раскида уговора и снижења цене код материјалних недостатака купљене ствари и сл. ) Права уобличавања престанка облигационоправног односа (отказ уговора, опозив пуномоћја, право побијања уговора, одустанак од уговора и сл. ) Права уобличавања настају на основу закона или уговора и по правилу су везана за преклузивни рок. http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА l Право на приговоре Право уперено против захтева друге стране q САДРЖИНА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА l Право на приговоре Право уперено против захтева друге стране q одбијање захтева или одлагање испуњења захтева ПРИГОВОРИ Приговори који спречавају настанак права (пословна неспособност, недостаци конститутивне форме, ништавост, немогућност предмета уговора ) Приговори који спречавају остваривање права (Застарелост, злоупотреба права, приговор нужде поклонодавца, приговор неиспуњеног уговора) Приговори који гасе право (испуњење, депоновање, компензација, отпуштање дуга. . . ) http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС – пример уговора о продаји КУПАЦ ПРЕДАЈА ПРЕДМЕТА ПРОДАЈЕ ПРОДАВАЦ ПЛАЋАЊЕ ПРОДАЈНЕ ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС – пример уговора о продаји КУПАЦ ПРЕДАЈА ПРЕДМЕТА ПРОДАЈЕ ПРОДАВАЦ ПЛАЋАЊЕ ПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ Поверилац у односу на предмет продаје И Дужник у односу на продајну цену l Поверилац у односу на продајну цену и Дужник у односу на предмет продаје Из једног облигационог односа могу, у већини случајева, произићи више тражбина http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm

Време је за ручак http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm Време је за ручак http: //www. jura. kg. ac. rs/index. php/sr/dokumenti/341 -/view-category. htm