KRATKOROČNI FINASIJSKI MENADŽMENT
KRATKOROČNI FINANSIJSKI MENADŽMENT OBUHVATA PROBLEMATIKU: • Upravljanja tekućom imovinom • Kratkoročno finansiranje preduzeća • finansiranje obrtnog kapitala Finansijski menadžer je stalno u situaciji da se bavi odmeravanjem i usklađivanjem rentabilnosti i rizika koji su neposredno uslovljeni veličinom neto obrtnog kapitala. Upravljanje podrazumeva da se sa što manjim ulaganjima u obrtni kapital ostvari što veći obim poslovanja i neto dobit, veća rentabilnost i likvidnost preduzeća. Neto obrtni kapital = tekuća imovina - tekuće obaveze
Veličina neto obrtnog kapitala je rezultat različitih kombinacija kratkoročnih i dugoročnih izvora finansiranja u finansijskoj strukturi preduzeća, a njegovo upravljanje obuhvata različite aspekte upravljanja njegovim pojedinačnim delovima: gotovinom, kratkoročnim H od V, potraživanjima od kupaca, zalihama. UPRAVLJANJE GOTOVINOM: • Utvrđivanje koeficijenta obrta gotovine • primena određenih strategija upravljanja gotovinom od kojih neposredno zavisi dužina gotovinskog ciklusa i držanje određenog salda gotovine.
UPRAVLJANJE POTRAŽIVANJIMA KUPACA: • politika kreditiranja kupaca • Kreditni uslovi • politika naplate nastalih potraživanja UPRAVLJANJE ZALIHAMA: • Preispitivanje stanja zaliha • Odluka o pribavljanju zaliha njihovoj količini i vremenskim intervalima na osnovu analize: troškova pribavljanja zaliha, troškova držanja zaliha, troškova nedostatka zaliha FINANSIRANJE OBRTNOG KAPITALA – podrazumeva finansiranje tekućeg poslovanja u cilju održavanja likvidnosti poslovanja. Tu se javljaju pitanja poput: Da li je bolje uzeti kredit od banke ili finansirati tekuće potrebe emisijom akcija ? ? ?
ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA Neto obrtni kapital predstavlja meru likvidnosti poslovanja Važan pokazatelj likvidnosti je i racio neto obrtnog kapitala Neto obrtni kapital = tekuća imovina – tekuće obaveze Racio neto obrtnog kapitala = neto obrtni kapital/ ukupni kapital Preduzeće koje ima veći iznos neto obrtnog kapitala uz istu brzinu konverzije zaliha i potraživanja u gotovinu, obezbeđuje veći stepen likvidnosti i sposobnost zaduživanja na kratki rok.
TEKUĆA IMOVINA I OBAVEZE PREDUZEĆA ABC 2003 god. AKTIVA iznos PASIVA Tekuća imovina Kratkoročne obaveze Gotov novac 300 H od V 100 Potraživanja od kupaca Zalihe Ukupna tekuća imovina iznos Kratkoroč. zajmov 2. 000 Obaveze prema dobavljačima 4. 500 Porezi 5. 300 3. 000 Tekuća plaćanja za dugoročni dug 7. 900 Ukupne kratkoročne obaveze 210 30 7. 540
RAZLIKA IZMEĐU TEKUĆE IMOVINE I TEKUĆIH OBAVEZA DAJE NETO OBRTNI KAPITAL Za ABC Neto obrtni kapital je: 7. 900 – 7. 540 = 360 Koliki iznos pozitivnog salda treba da bude zavisi od uslova poslovanja i vrste delatnosti preduzeća Održavanje likvidnosti zavisi od brzine pretvaranja pojedinih pozicija obrtnog kapitala u gotovinu. Što su tekuće obaveze pokrivene većim iznosom NOK, veća je verovatnoća da će neke pozicije NOK biti pretvorene u gotovinu u momentu dospeća obaveza za plaćanje.
OBRTNI KAPITAL I CIKLUS KONVERZIJE U GOTOVINU Veličina NOK varira u zavisnosti od: promena u prodaji, kreditnoj politici, tehnologiji proizvodnje, vrstama i cenama proizvoda, visine zaliha, kreditnih uslova dobavljača, perioda isplate zarada zaposlenima itd. Ciklus konverzije u gotovinu Je bitna mera jer pokazuje raskorak između perioda plaćanja obaveza dobavljačima i perioda naplate potraživanja i ukazuje na potrebe preduzimanja mera za očuvanje likvidnosti i opstanka preduzeća.
CIKLUS KONVERZIJE U GOTOVINU Plaćanje obaveza ----------- naplata potraživanja Likvidnost Ovaj vremenski raskorak prouzrokuje dodatne troškove poslovanja koji se odnose na: l troškove očuvanja tekuće imovine l troškove kapitala l troškove nastale usled nelikvidnosti tj neizmirenja obaveza Ciklus konverzije u gotovinu je prosečno vreme trajanja jednog obrta gotovine koje predstavlja period između dospelosti plaćanja tekućih obaveza i prodaje i naplate proizvoda.
CIKLUS KONVERZIJE U GOTOVINU Kod ovog ciklusa ključna su tri perioda u upravljanju obrtnim kapitalom Ø Period plaćanja dobavljačima Ø Period zadržavanja zaliha Ø Period naplate prodaje ciklus konverzije u gotovinu Ciklus konverzije u gotovinu = Period zadržavanja zaliha + period naplate potraživanja - perod plaćanja dobavljačima
Period zadržavanja zaliha = 365 dana/ koeficijent obrta zaliha Ovaj period predstavlja vreme zadržavanja proizvoda u preduzeću Što je period duži veće su i investicije u održavanje zaliha robe. Period naplate potraživanja = 365 dana/ koeficijent obrta kupca Ovaj period prestavlja vreme između datuma nastalog potraživanja i njegove stvarne konverzije u novac. Što je period duži, povećavaju se i investicije obrtnog kapitala u potraživanja od kupaca. Perod plaćanja dobavljačima = 365 dana/ koeficijent obrta dobavljača. Ovaj period predstavlja vreme od datuma nabavke materijala ili proizvoda do datuma plaćanja tih preuzetih obaveza. Što je taj period duži, duži je i period koji je na raspolaganju za konverziju potraživanja u gotovinu.
PRIMER CIKLUSA KONVERZIJE U GOTOVINU ABC Period zadržavanja zaliha = 50 dana Period naplate potraživanja = 72 dana Perod plaćanja dobavćjačima = 60 dana Ciklus konverzije = 50 + 72 – 60 = + 62 dana Period zadržavanja zaliha = 20 dana Period naplate potraživanja = 30 dana Perod plaćanja dobavćjačima = 60 dana Ciklus konverzije = 20 đ 30 – 60 = - 10 dana Ako je ciklus konverzije negativan, niži je i obrt kapitala, što povlači veće troškove održavanja i čuvanja imovine. Tada se razmatraju mere u smeru smanjenja zaliha i preispitivanja kreditne politike prema kupcima.
STRATEGIJE FINANSIRANJA NEDOSTATKA GOTOVINE Usled situacije u kojoj postoji nedostatak gotovine za namirenje dospelih obaveza finansijski menadžer da bi sačuvao likvidnost preduzeća pribegava raznim vidovima kratkoročnog finansiranja. Njegov zadatak je da donese odluku o izboru strategije finansiranja nedostatka gotovine tj Da li da koristi kratkoročne ili dugoročne izvore finansiranja ? ? ? Uobičajene su tri strategije: l Opuštena strategija l Restriktivna strategija l Strategija srednjeg puta
l Opuštena strategija – oslanja se na dugoročno finansiranje. U prvi plan stavlja likvidnost i zahteva visoko učešće neto obrtnog kapitala. Ova strategija prouzrokuje niži prinos na imovinu jer favorizuje likvidnost u odnosu na rentabilnost. l Restriktivna strategija – ova strategija teži da dugoročne dospele obaveze finansira iz dugoročnih izvora finansiranja, a kratkoročne obaveze iz kratkoročnih izvora finansiranja. Ova strategija akcentira rentabilnost poslovanja. l Strategija srednjeg puta – polazi iz obezbeđenja izvesnog minimuma tekuće imovine finansirane iz kratkoročnih izvora finansiranja
UPRAVLJANJE GOTOVINOM I KRATKOROČNO FINANSIJSKO PREDVIĐJANJE Efikasno upravljanje gotovinom od finansijskog menadžera zahteva stalnu brigu za održavanjem likvidnosti i brigu o potrebnom iznosu gotovine za nesmetano poslovanje. Zadatak finansijskog upravljanja gotovinom je da: ü Prosečno trajanje perioda obrta gotovine bude što kraće ü Da koeficijent obrta bude što veći Strategija upravljanja gotovinom se svodi na: l Prolongiranje isplate kratkoročnih obaveza u granicama mogućnosti l Povećanje efikasnosti korišćenja zaliha l Skraćenje perioda naplate potraživanja od kupaca
Komparativni bilans stanja preduzeća razvoj Aktiva 2002 2003 Pasiva Tekuća imovina 2002 2003 Tekuće obaveze Gotovina H od V 4 0 5 5 Zalihe Potraživanja K Ukupno: Fiksna imovina Akumulirana amortizacija Neto fiksna imovina Ukupna aktiva 26 25 55 40 16 25 30 65 50 20 40 50 95 115 Kratkoročni zajam 5 Dospeli digovi 20 Ukupno: 25 Dugoročni dugovi 5 Akcionarski K. 65 Ukupna pasiva 95 0 27 27 12 76 115
l Upoređivanjem bilansa stanja 2002/2003, finansijski menadžer stiče uvid u promene ili tokove nastale u periodu između dva bilansa stanja. l Kroz promene između ova dva perioda mogu se sagledati izvori upotrebe sredstava. Šta je uzrok povećanja gotovine sa 4 na 5 mil. ? ? ? Da li je uzrok u zaduživanju, reinvestiranju zarada ili smanjenju zaliha? ? ? Odgovore na ova pitanja daje izveštaj o tokovima gotovine koji prikazuje izvore i upotrebu sredstava.
PRIHODI – prodaja Troškovi prodatih proizvoda Amortizacija Dobit pre kamate i poreza Rashodi od Kamata Dobit pre oporezivanja Porez na dobit Neto dobit Dividende Akumulacija- neraspodeljena dobit 350 321 4 25 1 24 12 12 1 11
IZVORI GOTOVINE PREDUZEĆA RAZVOJ 2003 POTIČU IZ IZVORI GOTOVINE Iznos Povećanje dugoročnog duga 7 Smanjenje zaliha 1 Povećanje naplativih računa 7 Neto dobit 12 Amortizacija 4 Ukupni izvori 31
UPOTREBA SREDSTAVA PREDUZEĆA RAZVOJ ZA 2003 UPOTREBA Otplata bančinog duga Povećanje fiksne imovine Kupovina H od V Povećanje dospelih plaćanja Dividende Ukupno upotrebljeno Povećanje gotovine Iznos 5 14 5 5 1 30 1
• Analiza gotovinskih tokova, finansijskom menadžeru služi za procene izvora i upotrebe gotovine u narednom periodu, jer pomoću nje stiče podatke i uvid u potrebe za gotovinom u budućnosti. Analiza izveštaja o gotovinskim tokovima se sastoji iz: ü Sagledavanja stanja gotovine na početku perioda ü Iznosa gotovine na kraju perioda ü Promene stanja neto gotovinskog toka u datom vremenskom intervalu. Potrebno je realno proceniti da naplata zaostaje za prodajom kojoj i pripada primarno mesto u predviđanjima izvora gotovine, i pripremiti plan tokova gotovine po kvartalima u toku godine, koji se mogu zatim i detaljnije raščlaniti.
Predviđanje naplate potraživanja po kvartalima za Razvoj 2003. 1. Potraživanja od kupaca na početku perioda 2. Prodaja 30, 0 32, 5 30, 7 38, 2 87, 5 78, 5 116, 0 131, 0 3. Naplata prodaje u tekućem periodu 80% 4. Naplata prodaje iz prethodnog perioda Ukupna naplata 70 62, 8 92, 8 104, 8 15, 0 17, 5 15, 7 23, 2 85, 0 80, 3 108, 5 128, 0 5. Potraživanja od kupaca na kraju perioda = 1 + 2 – 3 - 4 32, 5 30, 7 38, 2 41, 2 Potraživanja od kupaca na kraju I kvartala = 30 + 87, 5 - 85 = 32, 5.
§Predviđanje o upotrebi gotovine § Predvianja o upotrebi gotovine za naredni period uključuju isplate dospelih obaveza po kvartalima ( kamata, porezi administrativni troškovi, zarade zaposlenih). § Predviđa se blagovremeno izmirenje obaveza po dospelosti i to ne isključije i mogućnost odloženog plaćanja. Odloženo plaćanje je: Sa jedne strane povoljno za preduzeće jer pozitivno utiče na likvidnost Sa druge strane nameće trošak propuštenog diskonta – kasaskonto za plaćanje pre isteka kreditnog perioda, § može da bude uzrok ne kreditiranja od strane dobavljača, § može da bude uzrok povećanja cene od strane dobavljača, usled neredovnog plaćanja preduzeća, i uzrok raskida poslovnog odnosa.
Predviđanje o upotrebi gotovine preduzeća Razvoj za 2003 IZVORI GOTOVINE I II IV Naplata Ostalo Ukupni izvori gotovine 85, 0 1, 5 86, 5 80, 3 0 80, 3 108, 5 128, 0 12, 5 0 121, 0 128, 0 UPOTREBA GOTOVINE Dospele oba. VEZE Zarade i administrativni troškovi Kapitalni troškovi Porezi, kamata i dividende Ukupno za upotrebu gotovine Neto gotovina = izvori upotreba 65, 0 30, 0 32, 5 4, 0 131, 5 - 45, 0 60, 0 30, 0 1, 3 4, 0 95, 3 - 15, 0 55, 0 30, 0 5, 5 4, 5 95, 0 - 26, 0 50, 0 30, 0 8, 0 5, 0 93, 0 +35, 0
Nedostatak gotovine se rešava zaduživanjem ili drugim izvorima kratkoročnog finansiranja. Plan kratkoročnog finansiranja poslovanja preduzeća I II IV Gotovina na pošetku perioda +5 - 40 - 55 - 29 Neto gotovinski tok ( tabela. 11) Gotovina na kraju perioda - 45 - 15 + 26 + 35 - 40 - 55 - 29 +6 Minimum poslovne gotovine 5 5 60 34 -1 Kumulativni kratkoročni 45 minimum potrebnog finansir.
l Preduzeće mora da obezbedi za svaki periodični deficit, odgovarajuće izvore pokrića. l Svaki suficit gotovine iznad tekućih potreba stvara mogućnost za njen rentabilni plasman u kratkoročne H od V, koje su i najbliži supstituti gotovine, lako se konvertuju u novac a donose i određeni fiksni prinos.
PLASMAN PERIODIČNIH VIŠKOVA GOTOVINE l Efikasnim upravljanjem gotovine se eliminišu troškovi usled nedostatka gotovine za poslovanje i oportunitetni troškovi od ne plasmana gotovine. l Efikasno upravljanje gotovinom podrazumeva oslobađanje što većeg iznosa gotovine za rentabilna ulaganja, a da se pri tom ne ugrozi likvidnost preduzeća.
ULAGANJE U KRATKOROČNE H od V NA NOVČANOM TRŽIŠTU l Predmet trgovanja na novčanom tržištu su H od V sa periodom dospelosti do godinu dana. l Ove hartije donose prinos u vidu kamate koju emitent plaća kupcu za korišćenje gotovine koju je dobio njihovom prodajom. l Kupljene Kratkoročne H od V za preduzeće predstavljaju likvidna sredstva l Emitovane Kratkoročne H od V za preduzeće predstavljaju kratkoročnu obavezu. l Kao instrument ulaganja, one su pogodne zbog malog rizika kamatne stope i lakog pretvaranja u gotovinu Praksa pokazuje da preduzeća uglavnom drže H od V namesto velikih iznosa gotovine, jer one im donose prinos, a lako se konvertuju u novac za potrebe plaćanja poreza, kamata ili isplata dividendi.
KRATKOROČNE H od V I NJIHOV RIZIK Visina prinosa – kamata na pojedine H od V uslovljena je: l Rizikom od neplaćanja – dužnik nije u stanju da plati dospelu obavezu ili glavnicu l Slučajnim rizikom – usled iznenadnog pripajanja preduzeća. Državne H od V nisu izložene ovom riziku l Rizikom od promena cena – promena kamatnih stopa na šta utiče i promena stopa inflacije, pa se u nominalnu cenu H od V uključuje i efekat buduće inflacije. l Rizik od nelikvidnosti – Mogućnost brze utrživosti H od V po približno tržišnoj ceni određuje likvidnost H od V. Takve su državne H od V i one emitovane od strane preduzeća sa visokim poslovnim bonitetom.
VRSTE KRATKOROČNIH H od V l Komercijalni zapisi – veći od prinosa državnih H od V. Emitiju ih preduzeća sa visokim kreditnim bonitetom. Rok dospelosti im je od 2 – 9 meseci. Ne mogu se unovčiti pre roka dospelosti. l Sertifikat o depozitu – pismeni instrument o vremenski određenom depozitu izvesne sume novca kod neke banke. On je prenosiv i može se unovčiti pre roka dospeća. Njegov prinos je veći od prinosa na blagajničke zapise a sličan prinosu na komercijalne zapise. l Blagajnički zapisi – emituje ih banka i druge finansijske institucije. Prodaju se u diskontnoj formi tj kupac plaća njihovu nominalnu cenu umanjenu za iznos obračunate kamate a u trenutku dospelosti naplaćuje njihovu nominalnu vrednost. Prodaje se putem javne ponude, rok dospelosti 91 – 182 dana.
BUMOLOV MODEL ( Viliam Bumol ) Najznačajniji model za utvrđivanje optimalnog iznosa gotovine i kratkoročnih H od V. Po ovom modelu: Iznos koji je potreban da bi se odgovorilo na dospele obaveze jednak je vrednosti prodatih kratkoročnih H od V. Po ovom modelu upravljanje gotovinom se svodi na iznalašenje optimalnog iznosa gotovine tako da je sa dodatnim iznosom gotovine koji se dobija prodajom kratkoročnih H od V , cena koštanja po novčanoj jedinici jednaka kamatnoj stopi. Optimalni iznos prodanih H od V = = Koren 2 x godišnje isplate gotovine x troškovi prodaje H od V kamatna stopa
BUMOLOV MODEL ( Viliam Bumol ) Optimalni iznos prodatih H od V će biti veći ukoliko su iznosi godišnjih isplata i troškova prodaje hartija veći a takođe će biti veći pri nižoj kamatnoj stopi. Model ističe sličnost između problema zaliha i problema upravljanja gotovinom. U pitanju je odnos gotovinske ravnoteže sa jedne strane i nivoa kamatne stope i cene koštanja transakcije sa druge strane. Optimalan iznos prodatih H od V :
BUMOLOV MODEL ( Viliam Bumol ) PRIMER: Preduzeće prodaje državne obveznice l Po kamatnoj stopi od 8% l Cena obveznice je 20 din l Preduzeće isplaćuje kamatu na pozajmljena sredstva u godišnjem iznosu od 1. 260. 000 din Optimalan iznos prodatih H od V: Viša kamatna stopa je povoljnija za preduzeće, jer određuje manji iznos koji je potreban od prodaje H od V, pa samim tim i manji potrebni broj H od V za prodaju.
UPRAVLJANJE ZALIHAMA Zbog vezivanja gotovine u zalihama upravljanje zalihama se javlja kao izuzetno bitan deo finansijskog menadžmenta. Najćešća mogućnost skraćenja gotovinskog ciklusa u mnogim preduzećima se nalazi upravo u smanjenju vremena zadržavanja zaliha. l Efikasnost upravljanja zaliha podrazumeva: Smanjenje trajanja zaliha, kojim se smanjuje iznos gotovine koji se nalazi u zalihama. l Efikasnost se manifestuje povećanjem koeficijenta obrta ukupnih zaliha i skraćenjem prosečnog vremena trajanja obrta zaliha.
UPRAVLJANJE ZALIHAMA l Primarni zadatak prodajne funkcije je da stimulisanjem tražnje i unapređenjem načina prodaje utiče na povećanje koeficijenta obrta zaliha Koeficijent obrta zaliha = troškovi prodate robe / ukupne zalihe
NEOPHODNOST DRŽANJA ZALIHA PROIZILAZI IZ: l Principa skupljih manjih nabavki, čiju cenu povećavaju i transportni troškovi. l Mogućnosti zastoja proizvodnje, tj nestašice materijala, kašnjenja isporuka. . . Što nosi rizik od gubljenja prihoda usled neblagovremene nabavke, zarad obezbeđenja kontinuiranog procesa proizvodnje.
UPRAVLJANJE ZALIHAMA SE SVODI NA ANALIZU TROŠKOVA I KORISNOSTI OD DRŽANJA ZALIHA - COST BENEFIT ANALIZU: l U tvrđivanje optimalne količine zaliha uz balansiranje između troškova držanja zaliha i korisnosti od raspolaganja tim zalihama l Kod povećanja zaliha, mora se imati u vidu do kog nivoa dodatni troškovi zaliha premašuju koristi koje bi se tim povećanjem mogle ostvariti. l Optimalni obim zaliha je nivo zaliha koji prouzrokuje najniže ukupne troškove držanja zaliha.
l Visina zaliha direktno utiče na finansijske potrebe preduzeća. l Pri donošenju odluke o zalihama, potrebno je razmotriti strukturu i karakter troškova nabavke zaliha l Finansijski menadžer je odgovoran za racionalno upravljanje zalihama, pa tako mora i da stalno procenjuje i preispituje ulaganja u zalihe, kako ne bi bio odgovoran za vezivanje gotovine u nepotrebne i suvišne zalihe, a gotovina bila nedostupna za korišćenje u druge svrhe.
TROŠKOVI ZALIHA l Nepotrebne i visoke zalihe proizvode nepotrebne troškove i ugrožavaju likvidnost preduzeća. l Držanje zaliha pretpostavlja troškove: porudžbine, uskladištenja, čuvanja, osiguranja od loma, krađe, požara, uloženog novca koji ne donosi kamatu.
TROŠKOVI ZALIHA SE GENERALNO DELE NA: 1. TROŠKOVE PRIBAVLJANJA ZALIHA – porudžbine sirovina, materijala, gotovih proizvoda, - podrazumevaju troškove koji nastaju u procesu nabavke zaliha. Oni su vezani za pregovore sa dobavljačima, sa troškovima ispostavljanja porudžbina, troškovima prijema, istovara, kontrole i smeštaja, evidencije, isplate nabavnih faktura itd. 2. TROŠKOVE DRŽANJA ZALIHA – troškovi magacinskog prostora i opreme( amortizacija, održavanje, zakupnina, klimatizacija, zaštita) troškovi vezivanja gotovine, troškovi osiguranja. 3. TROŠKOVE NEDOSTATKA ZALIHA – Nastaju usled nestašica zaliha sirovina i materijala od kojih zavisi proces proizvodnje. Kod nestašice gotovih proizvoda, nivo troškova će zavisiti od reakcije kupca, tj od njegovog odustajanja od porudžbine ili prihvatanja supstituta za proizvod.
Osnovne odluke finansijskog menadžera vezanih za zalihe se odnose na donošenje odluke o: l potrebnoj količini nabavke zaliha u okviru jedne porudžbine ili seriji porudžbina l vremenskim intervalima porudžbina Ø Ako su troškovi po jednoj porudžbini srazmerno veći, tada i volumen zaliha treba da bude veći. Ø Što su porudžbine veće, povećava se i iznos ulaganja zajedno sa troškovima održavanja zaliha. Zadatak finansijskog menadžera je da proceni sveo ove elemente i donese najpovoljniju odluku.
l Optimalna porudžbina bi bila ona koja prouzrokuje najniže troškove pribavljanja i održavanja zaliha. l Intervali pribavljanja zavise od balansiranja troškova držanja zaliha sa troškovima njihovog nedostatka. l Vreme izvršenja porudžbine je broj dana koji protekne od momenta ispostavljanja porudžbine dobavljaču do prijema nabavke. Što je ovo vreme duže preduzeće mora da raspolaže sa većim zalihama zbog kontinuiteta poslovanja.
PRIMER: l Preduzeće planira da za potrebe svog poslovanja u tekućoj godini izvrši nabavku 1. 000 komada opeke. l Troškovi jedne porudžbine su 900 dinara l Troškovi zaliha su 5 dinara po jednom komadu opeke. Da su zalihe na početku godine poručene za celu godinu to bi bila samo jedna porudžbina. Da su bile dve porudžbine: troškovi zaliha bi bili: 500. 000 x 5 = 2. 500. 000 Ukupni troškovi bi bili: (2 x 900) + 2. 500. 000 = 2. 501. 800 Koji bi to obim zaliha i broj porudžbina predstavljao najoptimalniju odluku koja neće nepotrebno vezati gotovinu a koja neće ugroziti nesmetano poslovanje ?
Troškovi zaliha Broj komada opeke po porudžbini 1. 000 500. 000 200. 000 100. 000 Godišnji Troškovi broj porudžbine porudžbina 900 1. 800 4. 500 9. 000 Troškovi zaliha prema komadina 5. 000 2. 500. 000 1. 000 500. 000 Ukupni troškovi zaliha opeke 5. 000. 900 2. 501. 800 1. 004. 500 509. 000 1 2 5 10 60. 000 50. 000 20. 000 17 20 50 100 15. 000 18. 000 45. 000 90. 000 300. 000 250. 000 100. 000 50. 000 315. 000 268. 000 145. 000 140. 000
Računanje sa vremenom izvršenja i učestalosti porudžbine je preduslov za utvrđivanje optimalnih zaliha l Finansijski menadžer treba da se odluči za najniže troškove koji sa jedne strane neće ugroziti likvidnost a sa druge strane nesmetano poslovanje. l Naravno kod donošenja odluke se mora imati u vidu i vrsta materijala, kvarljivost robe, tehnološko zastarevanje, isparljivost . . Preduzeća upražnjavaju ili: l Sistem sigurnosnih zaliha l Sistem pravovremenog upravljanja zalihama
SISTEM SIGURNOSNIH ZALIHA Ø stvaranje određenih rezervi za predupređivanje situacije nestanka zaliha. Ø Ova situacija onemogućava preduzeće da izvrši prispele porudžbine ili da obezbedi neophodnu količinu zaliha za proces pposlovanja. Ø Ove zalihe izazivaju dodatne troškove ali su oni svakako manji od troškova propuštenih prihoda i td. SISTEM PRAVOVREMENOG UPRAVLJANJA ZALIHAMA Ø pretpostavlja nepostojanje zaliha. Tako se povećava koeficijent obrta zaliha a time i efikasnost i likvidnost. Ø Preduzeće dobija određenu količinu materijala u vreme kada je on potreban za nesmetano funkcionisanje materijala Ø sistem predpostavlja da tok nabavke i proces proizvodnje teku bez zastoja od početka do kraja. Ø Rizik u ovom sistemu leži u dobavljačima.
MERILA EFIKASNOSTI UPRAVLJANJA ZALIHAMA l Koeficijent obrta zaliha l Indeks efikasnosti upravljanja zalihama – relativni odnos Indeks efikasnosti upravljanja zalihama između pozitivnih i negativnih odstupanja u raspoloživim zalihama, u odnosu na normirani nivo zaliha koje utvrđuje preduzeće na bazi prihvatljivog koeficijenta obrta zaliha. Ako je planirano da se ostvari koeficijent obrta zaliha 12 , tada normirani nivo zaliha u skladištu treba da odgovara količini njihove mesečne upotrebe. Sa normiranim zalihama se upoređuju stvarno raspoložive zalihe u skladištu i tako se utvrđuje indeks efikasnosti.
UPRAVLJANJE POTRAŽIVANJIMA OD KUPACA l Ekonomski uslovi, određivanje cene proizvoda, kvalitet proizvoda i kreditna politika proizvoda preduzeća, su glavni faktori uticaja na nivo potraživanja preduzeća. Svi osim poslednjeg uticaja su izvan kontrole finansijskog menadžera. l Kao i kod ostale tekuće imovine, finansijski menadžer može varirati nivo potraživanja tako da održi ravnotežu zamene između profitabilnosti i rizika. Recimo smanjivanjem kreditnih standarda, može potaknuti tražnju, koja bi zatim trebalo da utiče na povećanje prodaje i profita.
Trošak održavanja dodatnih potraživanja i povećani rizik od gubitka na nenaplaćena dugovanja. Troškovi održavanja kreditnih standarda proizilaze iz : l Troškova održavanja kreditnih odeljenja l Administrativnog posla koji je utrošen na proveravanje dodatnih računa l Podmirivanje dodatnog dela potraživanja l Oportunitetni trošak zbog odvajanja sredstava na investiciju u dodatna potraživanja umesto u neku drugu. Ovi troškovi se oduzimaju od profitabilnosti prodaje kako bi dali brojku čiste profitabilnosti. Postoji rizik i od produženja prosečnog perioda naplate manje kreditno sposobnih kupaca i rizik da postojeći kupci smanje naviku plaćanja na vreme.
Potraživanja od kupaca obuhvataju : l Kredite odobrene drugim preduzećima l Potrošačke kredite krajnjim kupcima u maloprodaji Uslovi kreditiranja određuju l kreditne standarde l politiku naplate nastalih potraživanja Kreditni standardi – kriterijumi koji se primenjuju na Kreditni standardi kreditiranje pojedinih kupaca Politika naplate – mere koje se primenjuju da bi se Politika naplate potraživanja što pre konvertovala u gotovinu. Uslovi, standardi, politika naplate, mogu da se koriste komplementarno ili pojedinačno u cilju smanjenja prosečnog vremena vezivanja gotovine u potraživanjima.
Zadatak finansijskog menadžera u upravljanju kupcima se pored ubrzanja naplate nastalih potraživanja svodi i na razmatranje svih bitnih faktora koji utiču na uspešnost i usaglašavanje : l Politike prodaje l Politike kreditiranja kupaca l Politike naplate potraživanja
KREDITNI USLOVI l Preduzeća iz iste grane obično imaju slične uslove jer uslovi prodaje u velikoj meri utiču na konkurentnost preduzeća. l Visoko tražena roba, brza prodaja, ili mali iznosi prodaje i finansijski nesigurni kucpi, su kriterijumi za naplatu u gotovini ili čak unapred tj za avansno plaćanje. Obično se uslovi prodaje izražavaju u skraćenicama, pa tako kreditni uslovi izraženi kao 2/10 neto 30, - znače da kupac stiče pravo na 2% kasa-skonta ili popust u vrednosti nabavke, ako isplati dug u toku diskontnog perioda od 10 dana. Ako kupac ne iskoristi pogodnost koja mu se nudi kasa-skontom, mora da plati nominalni iznos duga do kraja kreditnog perioda od 30 dana.
KREDITNI USLOVI Uslovi prodaje se sastoje od : l Određivanja mogućnosti kupovine na kredit l Uslova plaćanja Kreditni uslovi obuhvataju tri bitna elementa kreditiranja i plaćanja: 1. Kasa-skonto – popust ili umanjenje nabavne cene za određeni procenat 2. Diskontni period – u kom može da ostvari kasaskonto 3. Kreditni period - u kom treba da izvrši plaćanje
l Uvođenje kasa-skonta treba da stimuliše prodaju, čime se povećava njen obim, a time se očekuje postizanje skraćenja prosečnog perioda naplate potraživanja i gubici usled nenaplativih potraživanja. Efekat je povećanje naplate i dobiti.
PRIMER: Za rok plaćanja od 10 dana Diskont 5% Kreditni period 60 dana Kupac nije bio u stanju da iskoristi period popusta i platio je robu za 50 dana Efektivna godišnja stopa propuštenog diskonta je :
Efektivna godišnja stopa propuštenog diskonta je izuzetno visoka i iznosi 45, 4%. Zašto je ova stopa tako visoka ? l Zbog kompenzacije troškova za spore platiše, pa preduzeće koje propušta diskont učestvuje u nadoknadi tih troškova. l Pored svega odlaganje plaćanja je signal prodavcu o finansijskim teškoćama kupca.
KREDITNA POLITIKA Kreditna politika je skup standarda koji određuju uslove odobravanja određenog iznosa i vrsta kredita kupcima. Ova politika ima dve dimenzije: 1. Kreditne standarde 2. Kreditnu analizu l Kreditni standardi i analiza su izraz pojedinačne situacije svakog preduzeća koje postavlja svoju kreditnu politiku, pa iz tog razloga nije ih moguće univerzalno klasifikovati. l Kreditna odluka počiva na kreditnim standardima. Odluka o ponudi kredita kupcima zavisi od verovatnoće plaćanja.
Kreditna analiza je procedura određivanja verovatnoće plaćanja duga od strane kupca. l Za ovu analizu su bitni podaci iz evidencija, prošlo iskustvo sa kupcem na osnovu kojih se donose ocene o platežnoj sposobnosti kupca. Kada se radi o novom kupcu, preduzeće vrši procenu njegovog boniteta kod neke druge agencije ili biroa koji se bavi profesionalno rangiranjem i ocenom kreditnog boniteta preduzeća ili još jednostavnije, kod banke kod koje kupac ima račun.
l Kupci moraju da dostave regularni finansijski izveštaj, bilans stanja i uspeha za nekoliko poslednjih godina. Na bazi dobijenih informacija izračunavaju se finansijska racia u cilju donošenja ocene o likvidnosti, rentabilnosti, i sposobnosti zaduživanja kupca. l Kreditna analiza daje ocenu o kreditnim sposobnostima kupca , na osnovu koje se utvrđuje maksimalni iznos kredita koji kupac može da podnese. Kupcu se odobrava gornji limit duga, takozvani otvoreni kredit koji kupac može da ima pri kupovini u bilo kom trenutku u toku godine. l Otvoreni kredit je korisni kreditni instrument jer omogućava uštedu na troškovima provere boniteta svaki put kada bi se kupcu vršila isporuka proizvoda ili usluga na kredit.
Nakon prikupljenih podataka i analize o kreditnom bonitetu kupca, ovi podaci se numerički rangiraju prema sledećim karakteristikama: l Karakteru kupca l Kapacitetu plaćanja l Veličini kapitala l Kolateralnom obezbeđenju od strane kupca l Uslovima poslovanja kupca
l Karakter kupca – izražava se stepenom verovatnoće o poštovanju obaveza od strane kupca. Ovaj pokazatelj ističe subjektivne ocene o kupcu - da li će svoje obaveze namirivati u roku ili će ih odlagati i pokušavati da ih izbegne. Pokazalo se da je ovaj moralni faktor izuzetno bitan za donošenje odluke o kreditiranju l Kapacitet plaćanja- odnosi se na procenu finansijske sposobnosti kupca, a ona se vrši na bazi podataka iz finansijskih izveštaja preduzeća iz proteklih par godina. l Veličina kapitala – govori o opštem finansijskom stanju kupca , koje se procenjuje na osnovu klasičnih indikatora finansijske racio analize, među kojima je od najveće važnosti veličina sopstvenog kapitala.
l Kolateralno obezbeđenje- traži se u imovini koja može da posluži kao realni zalog za dug. l Uslovi poslovanja - oni podrazumevaju uticaj spoljnih faktora i tendencija na finansijski status kupca i koji bi mogli da utiču na njegovu sposobnost izvršavanja preuzetih obaveza. Kreditna analiza se zbog troškova svoga sprovođenja, vrši samo u slučaju visokih potencijalnih iznosa prodaje na kredit ili u pitanju sumnjivih narudžbi što opravdava njeno sprovođenje.
POLITIKA NAPLATE l Sledeći korak nakon odobravanja kredita je ustanovljavanje politike naplate. l Ova politika zahteva postavljanje određene strategije i kompetentno prosuđivanje. l Politika naplate je zapravo procedura koja se sastoji od praćenja potraživanja od kupaca i niza drugih mera u cilju naplate potraživanja. Preduzeće vodi evidenciju i klasifikaciju o svim dugovanjima kupaca i to po datumima dospelosti računa za naplatu. To danas prikazuju softverski sistemi. Nivo gubitaka usled nenaplaćenih potraživanja zavisi kako od politike naplate tako i od politike kreditiranja.
Ova politika mora biti sofisticirana i neophodno je dobro izbalansirati, jer pored toga što povećani napori u smeru poboljšanja naplate potraživanja proizvode i dodatne troškove, ovi napori ukoliko se sprovode neselektivno, mogu dovesti preorijentisanja kupaca na druge manje rigorozne dobavljače. Ukoliko kupci po isteku kreditnog perioda ne plate dugovanje sačinjava se izveštaj o dugovanju. Taktika naplate potraživanja od kupaca koji kasne sa izmirenjem svojih obaveza obično počinje : Ø pismenom opomenom Ø telefonskom urgencijom Ø ličnom posetom kupcu Ø i na kraju pravnim sredstvima
FINANSIRANJE OBRTNOG KAPITALA Kratkoročno finansiranje se može klasifikovati po spontanosti izvora sredstava: l Spontano finansiranje – rashodi koji nastaju prirpodno iz svakodnevnih transakcija preduzeća. l Ugovoreno finansiranje – ovo finansiranje se mora planirati
SPONTANO FINANSIRANJE Obaveze prema dobavljačima( trgovački krediti) Trgovačke obaveze su način kratkoročnog finansiranja uobičajen za sva preduzeća. Mnogi kupci ne moraju platiti robu odmah nakon isporuke, već im je dat kratak period odgode plaćanja. Za vreme tog razdoblja prodavac daje kredit kupcu. Tako preduzeća imaju na raspolaganju trgovački kredit. Vrste trgovačkog kredita: l Otvoreni račun l Obaveza po izdatim vlastitim H od V l Trgovački akcept
OTVORENI RAČUN l Otvoreni račun je najčešći vid spontanog finansiranja Ime ovog kredita dolazi od činjenice da kupac ne potpisuje neki formalni dokument o zaduženju. l Prodavac isporučuje robu kupcu, ispostavi predračun sa specifikacijom poslate robe, ukupnom svotom koju treba platiti i uslovima prodaje. l Prodavac odobrava ovaj kredit kupcu na osnovu njegovog vlastitog istraživannja o njegovoj kredibilnosti. l Na kupčevom bilansu se ovaj kredit vodi pod obaveze prema dobavljačima.
USLOVI TRGOVAČKOG KREDITA Uslovi prodaje čine velike razlike kod ovog tipa kredita, oni su određeni na predračunu i mogu se svrstati u nekoliko širih kategorija po “ neto razdoblju” unutar kog se očekuje plaćanje: l Gotovina nakon isporuke – nema kredita l Neto razdoblje – nema gotovinskog rabata. , na primer prodavac kada odredi net 30 znači da se račun mora platiti unutar perioda od 30 dana. l Neto razdoblje- gotovinski rabat. , ponudjen rabat ako se račun plati u ranom periodu neto razdoblja. Recimo 2/10 “net 30” znači da je prodavac ponudio 2% rabata ako se račun plati unutar 10 dana, a u protivnom kupac mora platiti ukupan iznos. l Sezonsko datiranje- podsticaj kupaca da izvrše narudžbe prodavačke groznice. Proizvodđač erkondišna može dati
PRIMER: Ovaj izvor finansiranja varira u zavisnosti od povećanja smanjenja proizvodnje. l Kompanija nabavlja robu u vrednosti 5. 000 din dnevno l Po uslovima od “net 30” 30 dana x 5. 000 dnevno = 150. 000 din. Ona će biti osigurana sa 150. 000 vrednim finansiranjem iz obaveza prema dobavljačima. l Kompanija povećava porudžbinu na 6. 000 din dnevno l Pod istim uslovima 30 dana x 6. 000 dnevno = 180. 000 din Kompanija bi dizanjem obaveza dobavljačima na 180. 000 osigurala dodatnih 30. 000 din finansiranja.
Prednosti trgovačkog kredita Kompanija mora razmotriti prednosti trgovačkog kredita u odnosu na: l neiskorišćavanje mogućeg gotovinskog rabata, l nekih mogućih zakasnelih plaćanja( kamate), l oportunitetnog troška povezanog sa mogućim pogoršanjem kredibiliteta preduzeća, l moguće povećanje prodajne cene koju prodavac primenjuje na kupca.
Akumulirani rashodi ( porezi , plate. . ) Akumulirani rashodi čak i više nego obaveze prema dobavljačima predstavljaju spontani izvor finansiranja. Obično se odredi datum kada se ovi rashodi moraju podmiriti: l Porezi se plaćaju, mesečno, tromesečno, godišnje l Plate se isplaćuju nedeljeno, polumesečno, mesečno Međutim u razvijenim zemljama, realno ovi rashodi se ne bi mogli odlagati, jer bi se u suprotnom, državi plaćali penali i kamate, a radnici bi mogli smanjiti svoju efikasnost ili odlučiti da pređu u neku drugu kompaniju.
UGOVORENO FINANSIRANJE Osnovni izvori kratkoročnih zajmova su komercijalne banke i finansijske kompanije. l Ugovoreni kratkoročni izuvori finansiranja mogu biti : obezbeđeni i neobezbeđeni u zavisnosti da li se za ovo finansiranje traži kolateralno obezbeđenje ili ne. l Ovo finansiranje mora biti formalno dogovoreno l Donošenje odluka o uzimanju ili davanju kredita je nezaobilazna problematika kojom se bave finansijski menadžeri
BANKARSKI KREDITI Današnja privreda i njeno funkcionisanje počiva na kreditiranju, samo je pitanje ko će bolje znati da manipuliše sa ovim finansijskim instrumentima. Investicije u obrtni kapital bi svakako kao i dugoročne investicije trebalo da obezbede prinos kapitala po očekivanoj stopi. Osnovni oblici neosiguranih kratkorocnih izvora finansiranja koje odobravaju komercijalne banke su: l jednokratni kredit l kreditna linija l revolving kredit
Jednokratni kredit – Ø Daje se obicno preduzećima sa pouzdanim kreditnim bonitetom Ø On se odobrava preduzećima kojima su finansijska sredstva potrebna na određeno vreme, a ne stalno. Ø Formalna realizacija kredita je u vidu menice koju potpisuje preduzeće dužnik. Ø Menicna obaveza precizira: uslove kreditiranja u pogledu roka trajanja i ugovorene kamatne stope. Ø Rok dospeća ovog kredita je obicno između 30 i 90 dana a kamatna stopa je fiksna. Ø Obicno se najboljim klijentima zaracunava takozvana primarna kamatna stopa, koja se menja u zavisnosti od ponude i tražnje za kratkoročnim dugom. Ø Klijenti bankama placaju i određeni procenat na ime premije za rizik kreditiranja, a procenat nije standardan već zavisi od
Kreditna linija - Ø predstavlja ugovor preduzeća sa bankom, po kom preduzeće može u bilo koje vreme da pozajmi sredstva od banke do unapred određenog iznosa. Ø Ovaj ugovor ne predstavlja garantovani kredit, jer se banka ne obavezuje da mora da unapred obezbedi i rezerviše finansijska sredstva do ugovorenog iznosa za klijenta. Ø On predstavlja mogućnost da preduzeće koristi kredit do određenog iznosa, ukoliko banka bude raspolagala sa dovoljnim iznosom sredstava u vreme kada preduzeće bude imalo potrebu za kreditom. Ø Kreditna linija je atraktivna za banku, analogno otvorenom kreditu koje daju preduzeća kupcima, jer je lišava potrebe da svaki put kada preduzeće traži kredit ispituje njegovu kreditnu sposobnost.
Kreditna linija - Za preispitivanje kreditne sposobnosti banci se dostavljaju sledeći dokumenti, na osnovu kojih banka procenjuje bonitet preduzeća i determiniše maksimalni iznos kredita koji preduzeće može da koristi: Ø plan o gotovinskim tokovima Ø planirani bilans stanja Ø planirani bilans uspeha Ø posledni finansijski izveštaji Da bi se banka osigurala, većinu ovih ugovora banka uslovljava obavezom preduzeća da drži kod nje minimalni depozit iz poslovanja, koji se naziva kompenzacijski saldo gotovine i on se utvrđuje u procentu od ukupnog kredita i najčešće je u rasponu od 10% do 20% od ukupnog iznosa kredita.
Revolving kredit - Ø je garantovana kreditna linija po osnovu ugovora preduzeća sa bankom, kojim se banka obavezuje da će za preduzeće obezbediti određeni iznos sredstava, koja će mu konstantno biti na raspolaganju tokom ugovorenog perioda. Ø Preduzeće na korišćenje ovog kredita plaća banci kamatu i posebnu proviziju ukoliko ne iskoristi pun iznos garantovanih sredstava koje je banka obezbedila, tj zarobila. Ø Iznos ove provizije je obično od 1% do 2% a obračunava se na prosečni saldo neiskorišćenog kredita. Tako banka stavlja na znanje preduzeću da će morati pažljivije da planira svoje potrebe, kako joj ne bi stvaralo oportune troškove.
CENA BANKARSKIH KREDITA Kamata tj cena kredita se može platiti unapred ili po dospeću duga. Ø Kada se kamata plaća po dospeću duga tada je efektivna ili stvarna kamatna stopa jednaka ugovorenoj Ø Kada se kamata plaća unapred, radi se o diskontnom kreditu, tu se iznos kredita smanjuje srazmerno kamati a efektivna kamatna stopa postaje veća. Efektivna kamatna stopa = Plaćena kamata / iznos raspoloživog kredita
CENA BANKARSKIH KREDITA Primer: Ø Preduzeće koristi kredit od 10. 000 din Ø Godišnji kamatnu stopu od 12% Koliku kamatu plaća preduzeće na kredit od 10. 000 ? ? ? efektivna kamatna stopa = 1. 200 din u kamatama / 10. 000 din iskorišćenih sredstava = 12 % Iznos kamate za godinu dana je 1. 200 din.
CENA BANKARSKIH KREDITA Primer diskontnog kredita gde se kamate odbijaju od izvornog zajma: Ø Preduzeće koristi kredit od 10. 000 din Ø Godišnji kamatnu stopu od 12% Koliku kamatu plaća preduzeće na kredit od 10. 000 ? efektivna kamatna stopa = 1. 200 din u kamatama/ 8. 800 din iskorišćenih sredstava = 13, 64 Ø Kada plaćamo na osnovu diskonta, imamo korist samo od 8. 800 dinara, a nazad moramo vratiti 10. 000 din, tako da je i efektivna kamatna stopa veća.
KOMERCIJALNI ZAPISI Ø Ovaj instrument kratkoročnog finansiranja spada u neosigurane kratkoročne izvore finasiranja. Ø Zapise emituju velika preduzeća sa visokim poslovnim bonitetom i kreditnim rejtingom i na taj način prikupljaju kratkoročna finansijska sredstva, pri čemu za njih kupcima ovih hartija, plaćaju kamatu i naravno glavnicu po isteku perioda dospeća. Ø Ove hartije se prodaju na finansijskom tržištu a njihova dospelost na naplatu je obicno 60 dana a najduže 9 meseci.
OSIGURANI KRATKOROČNI KREDITI Osigurani kratkoročni kredit, je kredit za koji poverilac traži kolateralno obezbeđenje. Ø Sklapa se poseban ugovor između poverilaca i dužnika o obezbeđenju kredita, kojim se poverilac obezbeđuje predviđanjem prava na imovinu usled neizmirenja obaveza dužnika. Ø Najčešće se kod kratkoročnih kredita kao zaloge uzimaju potraživanja od kupaca ili zalihe.
OSIGURANI KRATKOROČNI KREDITI Faktoring - Ø Važan oblik kredita i servisiranja naplate potraživanja od kupaca. Ø On praktično predstavlja prodaju potraživanja od kupaca uz diskont, specijalizovanim institucijama i drugim finansijskim institucijama koje su registrovane za ove poslove, koje se nazivaju faktori. Faktor preuzima tri uloge: 1. administrira naplatu prodaje 2. preuzima odgovornost za nenaplaćena potraživanja 3. obezbeđuje finansiranje prodaje preduzeća
Faktoring - Ø Preduzeće sa faktorom sklapa ugovor o prodaji svojih potraživanja od kupaca. Radi se o kontinuiranoj prodaji svih potraživanja ili samo pojedinih potraživanja. Ø Može se ugovoriti otkazni rok od 60 dana Ø Preduzeće dostavlja faktoru spisak kupaca, vrednost prodaje i kreditne uslove prodaje. Ø Po izvršenoj isporuci roba ili usluga, kupcima se ispostavlja faktura na kojoj je navedeno da se plaćanje vrši isključivo na račun faktora, jedan primerak fakture se dostavlja faktoru. Ø Bitno je naglasiti da faktor ne preuzima rizik naplate, ukoliko preduzeće isporuči robu neugovorenog kvaliteta i ukoliko dođe do sporova koji bi nastali u samoj isporuci robe.
Faktoring - Ø Faktor otvara poseban račun za svako preduzeće, sličan depozitnom računu, u banci. Ugovorom se mogu predvideti različiti načini plaćanja obaveze: Ø Faktor može izvršiti uplatu preduzeću odmah nakon prijema fakture i u tom slučaju faktor kreditira preduzeće i na dati iznos obračunava kamatu koja je za 2 % do 5% veća od tekuće kamatne stope. Ø Faktor može izvršiti uplatu preduzeću i pre isporuke robe kupcima, čime preduzeću omogućava finansiranje nabavke sirovina, materijala i vršenje drugih plaćanja.
Faktoring - Ø Za svoje usluge faktor naplaćuje komisionu proviziju od preduzeća, koja se kreće od 2 do 4% nominalne vrednosti potraživanja. Ø Visina komisione provizije zavisi i od delatnosti preduzeća, ukupnog godišnjeg obima prodaje, koeficijenta obrta kupca, prosečnog dnevnog iznosa prodaje, prosečnog perioda naplate, broja kupaca, kreditnih uslova za kupce itd. .
Faktoring Primer: Ø Preduzeće prodaje svoja potraživanja u iznosu od 10. 000 din, uz naknadu za naplatu potraživanja od 2% Tada će Faktor kreditirati račun preduzeća sa 9. 800 din. Ø Ako kompanija želi vući sredstva sa tog računa pre dospeća potraživanja, moraće faktoru platiti naknadu recimo 1, 5 % mesečno za korišćenje sredstava. Ø Ako želi gotovinski predujam, a potraživanja prosečno dospevaju svakih mesec dana, kamatni trošak će približno biti = 0, 015 x 9. 800 din = 147 din Ukupni trošak se sastoji od = Naknade naplate potraživanja + kamate za eventualni preduj.
OSIGURANI KRATKOROČNI KREDITI Zalihe – Ø često se koriste za kolateralno obezbeđenje kratkoročnih kredita, kao zaloga čijom će prodajom poverilac namiriti svoja potraživanja po datom kratkoročnom kreditu. Ø Najbitnija funkcija zaliha kao kolateralne zaloge za kratkoročni kredit je mogućnost njihove prodaje. Ø Bitno je znati da sve zalihe nisu podjednako prihvatljive za osiguranje kredita, u zavisnosti od vrste, kvaliteta, fizičkih karakteristika proizvoda, vremenskog trajanja, mogućnosti prodaje. Ø Banka će kao poverilac izabrati zalihe koje se najbrže mogu prodati.
Zalihe – Ø Najprihvatljivije su zalihe proizvoda koji imaju stabilnu tržišnu cenu, koji se stalno troše i zalihe trajnih potrošnih dobara. Ø Kratkoročno kreditiranje preduzeća uzimanjem zaliha, se vrši sticanjem opšteg prava poverioca na raspolaganje ukupnim zalihama, posebnog prava nad raspolaganjem zalihama ili sticanjem prava na osnovu navedenih zaliha proizvoda u skladištu.
Скачать презентацию KRATKOROČNI FINASIJSKI MENADŽMENT KRATKOROČNI FINANSIJSKI MENADŽMENT OBUHVATA
90929442f1fa77be861d6836bb874f07.ppt