KANALI PRODAJE KANALI IZVOZA I UVOZA 1

KANALI PRODAJE

KANALI IZVOZA I UVOZA 1. Pojam i značaj • Kanali prodaje (izvoz) i kupovine (uvoz) predstavljaju sveukupnost odnosa pojedinaca, preduzeća i institucija u procesu razmene između proizvodnje i potrošnje. • Za uspeh na tržištu najvažnije je sa kim ste i na koji način u vezi, kao i kakve proizvode i usluge pružate kupcu, od pravih informacija o njima putem reklame i propagande, preko servisa i rezernih delova, do kredita, kvalitetne distribucije i montaže robe.

NAJČEŠĆI KANALI IZVOZA I UVOZA 1. Međunarodni sajmovi 10. Prodaja putem lizinga 2. Međunarodne aukcije 11. Prodaja preko zastupnika i posrednika 3. Međunarodne berze 12. Strateške alijanse 4. Svetski trgovinski centri 13. Prodaja putem kataloga 5. Međunarodni tenderi 14. Prodaja putem multilevela 6. Prikupljanje ponuda minimalnog broja ponuđača 15. Prodaja putem pošte 7. Prodaja preko sopstvenih preduzeća i predstavništava 16. Direktna pogodba 8. Prodaja preko dilera 17. Elektronska trgovina 9. Prodaja putem franšizinga

MEĐUNARODNI SAJMOVI • Međunarodni sajmovi su značajne promotivne i prodajne institucije. U početku su bili isključivo mesta za direktnu kupovinu i prodaju robe, a od 1894. godine, kada je na Lajpciškom sajmu organizovan prvi sajam uzoraka u svetu, i za promociju robe. • Mogu se organizovati kao sajmovi opšteg tipa i po privrednim granama, odnosno grupama proizvoda. • Pored sajmova postoje i privredne izložbe i velike smotre dostignuća u pojedinim zemljama (EXPO). • Radi koordinacije rada međunarodnih sajmova i usklađivanja vremena njihovog održavanja osnovana je Međunarodna unija sajmova u Parizu 1925. godine. • https: //www. salonemilano. it/en/

MEĐUNARODNE AUKCIJE • Pod aukcijom se podrazumeva javna prodaja prisutne robe ili uzoraka, metodom nadmetanja (licitacijom) kupaca. • Aukcije organizuju prodaju stvari kojima je, na drugi način, teško odrediti cenu. • To su antikviteti, umetnički predmeti, knjige, rukopisi, simboli uglednih ljudi-gradova i država, retki automobili iz prošlosti, cigare, arhivsko vino • http: //www. christies. com/features/highest-total-forauction-series-in-art-market-his-4686 -3. aspx

• Pored pomenutih roba, na aukciji se prodaju nestandardne robe: vuna, koža, krzno, čaj, neke lako kvarljive robe i zaplenjeni predmeti usled neplaćanja poreza i carine. • Prodaju robe na aukciji može da vrši sam vlasnik aukcijske kuće ili stručno lice, aukcionar. • Cene se formiraju tako što aukcionar izgovori početnu cenu, a zatim nastaje licitiranje cene naviše (najčešće) ili naniže (holandske aukcije, retko). • Prvu aukciju održao Džejms Kristi 1776. godine u Londonu. • Najpoznatije aukcijske kuće Kristi (Cristie’s) i Sotbi (Sotheby) • http: //www. sothebys. com/en/buysell/sell. html

MEĐUNARODNE BERZE • Berze su transparentna tržišta na kojima se trguje sa standardnom (fungibilnom) robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu, po unapred poznatim tehnikama trgovanja i pravilima berze i po pozitivnim propisima (uključiv i nadzor) poslovanja berze. • Berza i berzanska trgovina temelje se na: transparentnosti, brzini, poverenju i sigurnosti.

BERZE • Berze se dele na specijalizovane (npr. Londonska berza vune, Liverpulska berza pamuka) i mešovite (npr. Londonska Baltik berza, sa svoje tri sekcije). • Mesto trgovanja je stalno, a trguje se na ograđenom berzanskom prostoru (rupa, ring), klasično ili elektronski. • Vanberzanska trgovina obavlja se izvan ograđenog prostora, u drugim delovima berze. • Sastavni deo poslovanja na berzi je i klirinška kuća, preko koje se vrši saldiranje dugovanja i potraživanja za poslove koji idu preko berze. • Može biti u sastavu berze (Njujorška i Čikaška berza) ili nezavisna kompanija (Londonska berza)

BERZE • Članovi berze su lica koja imaju pravo da kupuju i prodaju berzanske robe na berzi, a ostala lica mogu da posluju samo preko članova berzi. Članovi su brokeri i dileri, uključujući i banke u toj ulozi u zemljama gde je to dozvoljeno (npr. Nemačka, Austrija, Švajcarska, Srbija). • Berze se nalaze pod nadzorom države zbog rizičnosti njihovog rada za celu privredu, slično bankama i osiguranju.

TEHNOLOGIJA BERZANSKOG POSLA • • • Četiri su osnovne faze tehnologije berzanskog posla i to: Listing, http: //www. londonstockexchange. com/exchange/pric es-and-markets/stocks/indices/summaryindices-constituents. html? index=UKX&page=6 Trgovanje, Kliring i saldiranje, Informisanje

Berzanske robe i berzanski listing • Najznačajnije berzanske robe su: sirova nafta, gas i derivati, obojeni, plemeniti i crni metali, žitarice, uljarice, šećer, kafa, kakao, pamuk, vuna, kaučuk, guma, živa stoka, meso, krompir, drvena oblovina. • Berzanski listing predstavlja kompanije čije robe i vrednosni papiri mogu da se pojavljuju u procesu kupovine i prodaje na berzi. • Prvoklasne kompanije imaju mogućnost da svoje berzanske materijale prodaju kontinuirano i na pultu- ringu berze, dok drugorazredne kompanije posluju u vanberzanskoj trgovini.

Trgovanje- utvrđivanje berzanske cene (kotacije) • Nalog je najznačajniji dokument za poslovanje na berzi - daje ga kupac ili prodavac, a berza uparuje naloge. Kada se nalozi upare, sačinjava se berzanska potvrda, na bazi koje kupac i prodavac (odnosno njihov broker) sačinjavaju berzansku zaključnicu. • Kao dokaz da roba postoji potvrdu daje skladištar za robu, a banka za hartije od vrednosti. • Berzanska cena naziva se kotacija, koja se može odrediti na bazi limitiranog ili tržišnog (uslovnog) naloga.

Kliring i saldiranje • Obračun i izvršenje kupoprodajnih transakcija predstavlja završnu fazu berzanskog posla - obuhvata transfer robe kupcu i novca prodavcu, sve u dogovorenom roku - vode se računi svih učesnika u trgovanju, kao i računi pojedinih predmeta trgovanja, sve na principima dvojnog računovodstva. • I sama skladišta moraju da zadovolje određene kriterijume da bi mogla da uđu u mrežu ovlašćenih berzanskih skladištara. • U savremenim uslovima na značaju dobijaju i centralni registri, kao specijalizovane institucije za registraciju hartija od vrednosti.

Informisanje i kontrola berzanskih poslova • Berzanski poslovi, u principu, imaju javni karakter, koji se ispoljava u: • Načinu zaključivanja ugovora; • Objavljivanju zaključenih poslova, • Izveštavanju o berzanskim cenama za zaključene poslove.

BERZANSKI POSLOVI • Trguje se robama, finansijskim sredstvima i pravima • Finansijske berze se dele na novčane (trgovanje kratkoročnim dužničkim instrumentima, sa dospećem do godinu dana i devizama) i kapitalne (trgovanje dugoročnim hartijama od vrednosti, bilo da su dužnički papiri -obveznice, hipotekarne založnice, komercijalni papiri, ili vlasnički - razni oblici akcija). • Tržište kapitala se deli na primarno i sekundarno.

• Najvažnija podela berzanskih poslova je na promptne i terminske. • Promptni poslovi se izvršavaju za 48 sati, a najčešće se odnose na kupovinu robe i deviza, uvek se efektivno izvršavaju, nisu špekulativnog karaktera i ne sadrže elemente hedžing poslova. • Robni promptni poslovi se u pogledu načina isporuke mogu zaključiti kao: loko posao, prompt isporuka, prompt utovar, prompt posao za robu na putu i oročeni prompt posao.

Berzanski poslovi • Terminski poslovi predstavljaju kupoprodaju fiksne količine određene (standardizovane) robe po fiksnoj ceni na dan ugovaranja, čija se isporuka i plaćanje izvršava na fiksirani dan u budućnosti - rokovi isporuka kod ovih poslova su duži i iznose do godinu dana. • Pojavljuju se kao: forvard (forward), fjučers (futures), opcije (option), svopovi (swap), i hedžing (hedging) poslovi.

Terminski poslovi • Forvard je pojedinačni nestandardni terminski ugovor - cilj je da se dođe do željene robe, da se zaradi ili da se izbegnu ili umanje rizici. • Ovi ugovori se realizuju tačno na dan isteka i nije moguća njihova kupovina i prodaja na berzi, pre isteka njihovog roka. • Forvard poslovi se zaključuju na vanberzanskim sastancima ili sredstvima komunikacija - u njihovo poslovanje nije uključena klirinška kuća.

• Fjučers je ugovor o isporuci robe, valute ili finansijskog instrumenta, po unapred ugovorenoj fjučers ceni i na ugovoreni termin u budućnosti. • Fjučers, za razliku od forvarda, ne mora biti izvršen, njime se može trgovati svakodnevno na berzi pre roka dospeća. • Brzo se može pretvoriti u novac, pa fjučerse nazivaju likvidni terminski ugovori.

• Pri sklapanju kupoprodajnog ugovora se ne prenose ni roba ni novac, nego se stvaraju prava ili obaveze, to izaziva rizik, pa se ovi poslovi zaključuju preko Klirinške kuće (Clearing House), na koju se prenose uslovi ugovora, pa ona postaje dvostruki ugovorni partner i kupca i prodavca. • U vreme sklapanja ugovora obe strane plaćaju inicijalnu maržu, i jednakom iznosu (kod robe i deviza 5 - 10%, kod hartija od vrednosti 3 -5% od vrednosti ugovora) - samo 5% ovih ugovora se realno izvršava.

Opcije • Opcija je izvedena hartija koja vlasniku (kupcu) daje pravo, ne i obavezu, da kupi ili proda određenu aktivu (robu) po unapred ugovorenoj (tzv. strajk ceni) i u određenom vremenskom periodu. • Evropske opcije realizuju se i gase na sam ugovoreni dan isteka opcije, a američke svaki dan do ugovorenog datuma isteka i na sam taj dan.

Opcije • Obaveza prodavca je da isporuči ugovorenu robu, kada kupac podnese opciju na realizaciju. • Obaveza kupca opcije je da plati premiju (npr. 3 -5% od vrednosti robe), kao garanciju kupovine, koju gubi ako od opcije odustane. • Ako kupac na dan isteka opcije želi da ima i opciju kupovine i opciju prodaje, onda uplaćuje duplu premiju, pa se ove opcije zovu opcije sa duplom premijom.

Opcije • Premija (depozit-kapara) opcije uvek pripada prodavcu kao nagrada za napor i obavezu da isporuči robu na prvi poziv kupca. • Ako kupac opciju ne podnese o roku na realizaciju, opcija prestaje da važi, a prodavcu pripada unapred uplaćena premija. • Zbog karaktera neizvesnosti, opcije se nazivaju nedovršeni ugovori.

Opcije • Opcije se dele na kupovne (put) i prodajne (call) opcije. • Razlika između strajk i tržišne cene predstavlja mogućnost zarade za partnera koji je bolje predvideo kretanje cena. • Opcijama može da se trguje na zvaničnom berzanskom sastanku i van berze (over-thecounter).

Opcije • Kod realizacije opcija postoji kratka i duga pozicija. • Duga pozicija je kada se opcijski ugovori kupuju, pa se ulaže novac, a kratka pozicija, kada se ovi ugovori prodaju za novac, pa se nelikvidna aktiva pretvara u likvidnu. • Vrednost opcije, kao i premija koja se na nju plaća, najviše zavisi od promenljivosti cene, kamate, odnosno deviznog kursa, zavisno da li se trguje robama, hartijama od vrednosti ili valutama.

• Svop (swap) poslovi na berzi, znače zamenu jedne imovine za drugu, radi zaštite interesa učesnika u poslu, a najčešće se radi o hedžing poslu. • U praksi se ređe radi o zameni aktive, a češće o zameni određenih potraživanja ili dugovanja, kamata i deviznih kurseva, jednih za druge, najčešće uz pomoć klirinške kuće. • Svop znači trampa, a cela operacija zamene (trampe) potraživanja naziva se svopovanje.

Svop poslovi Najčešći svop poslovi su: • Svop potraživanja, kada neka poznata banka ili druga finansijska kuća prenosi na kupca određeno potraživanje uz obećanje da će isto otkupiti, po istim uslovima, ako glavni dužnik postane nesolventan. • Kod kamatnog svopa radi se o manje rizičnim i poželjnijim svopovima, najčešće o zameni promenljivih kamata za fiksne.

Svop poslovi • Valutni svopovi (zamene) se obično ugovaraju preko posrednika, komercijalnih banaka. • Mogući su različiti aranžmani: zamena koja uključuje dve ili više valuta, zamena sa opcijskim svojstvima, te valutna zamena povezana sa kamatnom zamenom.

Hedžing poslovi • Hedžing poslovi su specifična vrsta berzanskih poslova kojima nije cilj špekulacije radi zarade (fjučersi i opcije), nego im je cilj zaštita od rizika odnosno od promene cene, deviznog kursa i kamatne stope. • Hedžing se najčešće vrši preko forvarda, fjučersa, opcija i svopova. • U praksi su najčešći robni hedžing i zaštita deviznog kursa.

Svetske berze Londonski berzanski centar: • Međunarodna berza nafte (IPE) • Londonska berza metala (LME) • Londonska robna berza (London Commodity Exchange) • Londonska međunarodna berza fjučersa i opcija (LIFFE), od 2008. u vlasništvu NASDAQ.

Svetske berze • U SAD dva velika berzanska centra Njujork i Čikago: • Njujorška trgovinska berza (NYMEX) • Njujorška robna berza (New. York Commodity Exchange) • Čikaška merkantilna berza (CME) • Čikaška berza opcija (CBOT)

SVETSKI TRGOVINSKI CENTRI • Svetski trgovinski centri su poslovni kompleksi osnovani sa ciljem promocije i unapređenja međunarodne trgovine i zaključivanja spoljnotrgovinskih poslova. • Poseduju prostor za izložbu robe, neposrednu trgovinu i informacije značajne za zaključivanje spoljnotrgovinskih poslova, sa stanovišta mogućih kupaca i isporučioca sa svim ponuđenim uslovima.

SVETSKI TRGOVINSKI CENTRI • Prvi svetski trgovinski centar je osnovan 1943 u Nju Orleansu, a najveći je bio u Njujorku, sagrađen 1970, a srušen u terorističkom napadu 2001. godine. • Postoji i Asocija svetskih trgovinskih centara (WTCA), smeštena u Njujorku a osnovana odlukom donetom 1970. godine u Tokiju na predlog tadašnjih sedam svetskih trgovinskih centara. • https: //www. youtube. com/watch? v=o. Sum 8 M 7 i 30 E • https: //www. wtca. org/

MEĐUNARODNI TENDERI • Zajedno sa berzama i aukcijama, međunarodni tender, spada u najrigoroznije kanala marketinga i načina prodaje, gde tržište deluje u izvornom obliku. • Ovde, pogotovo kada se radi o transparentom tzv. Ofertalnom tenderu, deluje pravo svetsko tržište i svetska konkurencija svih zainteresovanih, koji zahtevanu robu ili uslugu nude na bazi raspisanog međunarodnog tendera. • http: //www. dgmarket. com/? goo=10001&gclid=CJmi 0 Yqlh 8 w. CFcfg. Gwodbzs. I 3 w

MEĐUNARODNI TENDERI • Tender se najčešće raspisuje za krupne projekte (izgradnja puteva, železnice, mostova, metroa, delova gradova, značajnijih stambenih objekata, obimnije opreme islično). • Prvo se objavljuje tender za predkvalifikaciju, gde učesnici dokazuju svoje reference, kao garanciju da projekat mogu izvesti kvalitetno i u roku.

Na tenderu svi ponuđači moraju imati: • Zahtevan kavalitet i rok isporuke, • Jasno izražene cene na istom paritetu • Uporedive uslove plaćanja. Tender može biti konačan (ofertalan) i uslovan. • Ponuđač kod međunarodnog tendera obavezan je da priloži i potrebne garancije koje traži investitor.

PRIKUPLJANJE PONUDA MINIMALNOG BROJA PONUĐAČA • U ovom slučaju kupac poziva nekoliko poznatih firmi koje mogu zadovoljiti njegovu kupovinu, a izbor vrši komisija kupca na bazi najboljih uslova ponude. • Ovo nije čisto svetsko tržište, nego pristrasan način kupovine. • Poziv može biti oglašen putem telefona, faksa ili interneta. • Ovaj kanal kupoprodaje razlikuje se od međunarodne licitacije, koja se najčešće primenjuje kod robe široke potrošnje i repromaterijala. • Njena je karakteristika da se raspisuje konkurs, pa konkurišu svi zainteresovani, slično tenderu, ali je procedura manje složena i brža.

PRODAJA PREKO SOPSTVENIH PREDUZEĆA I PREDSTAVNIŠTAVA Razni su načini posedovanja preduzeća u inostranstvu: • Green field investicije (proizvodnja, skladišta, trgovinski lanci) • Preuzimanje stranih preduzeća kroz koncesiju • Preduzeća u BOT (Build, Operate, Transfer) sistemu • Zajednička preduzeća sa domaćim partnerom (Joint venture) • Preuzimanjem akcija, udela ili odobravanjem dugoročnih kredita određenom stranom preduzeću

PRODAJA PREKO DILERA • Diler predstavlja stranu firmu (najčešće trgovinsku) preko koje određeni prodavac iz inostranstva prodaje svoje robe u zemlji kupca. • Ako diler radi za više firmi, princip je da one nisu iz istog proizvodnog i prodajnog programa. • Diler je prodavac koji radi u svoje ime i za svoj račun, a ima čvrst ugovor sa stranim isporučiocem, koji precizno reguliše prava i obaveze ugovornih partnera.

PRODAJA PUTEM FRANŠIZINGA • Franšizing je potpuno kompleksan sistem prodaje na bazi trgovinske marke franšizera, kao nosioca franšize. • Franšizant kupuje, po tačno određenim uslovima, pravo korišćenja znaka ili komercijalne formule, za šta plaća franšizu, koja je ili u fiksnom iznosu ili se plaća kao procenat od prihoda (3 -5%), i naziva se Royalty odnosno tantijeme.

Franšizing • Franšizing može u praksi uzeti i razne najsloženije oblike saradnje dva partnera: • Zajedničku proizvodnju po tehnologiji franšizera (tzv. proizvodni franšizing) • Prodaju po franšizi (tzv. prometni franšizing) • Obavljanje određene usluge po franšizi vlasnika (npr. Mc. Donald’s, hotelski lanci, rezervacioni sistemi u turizmu, bankarske tehnologije i sl. ) • https: //www. entrepreneur. com/franchise 500 • http: //www. forbes. com/sites/petercarbonara/2015/06/17/ameri cas-best-and-worst-franchises-to-buy/#50 e 8 b 9 a 14 c 2 c

PRODAJA PUTEM LIZINGA • Lizing, kao kanal prodaje, može postojati jedino ako postoji prodajna operativa u zemlji kupca - lizing organizacije su, najčešće, nezavisna preduzeća ili su u vlasništvu banaka. • Lizing se deli na direktni, kada opremu iznajmljuje njen proizvođač i indirektni ili finansijski, kada se pojavljuje i treće lice, davalac lizinga, finansijer.

PRODAJA PUTEM ZASTUPNIKA I POSREDNIKA • Zastupstvo je trajniji i dugoročniji kanal prodaje od posredništva, u sebi ima i određene elemente franšizinga. • Zastupnik radi u ime i za račun principala i za to dobija proviziju (3 -10%) od prodaje, a ako je zadužen za naplatu, uživa i tzv. delkredere proviziju. • Posredništvo najčešće podrazumeva uključivanje sposobnih stranih lica u akviziciju posla. • Posrednik radi u svoje ime a za račun strane firme i uzima proviziju (1 -3% zavisno od visine posla oko koga je posredovao).

STRATEŠKE ALIJANSE • Strateške alijanse su oblici trajnije ili trajne saradnje izvoznih firmi nastale radi uvećanja profita i potpunijeg korišćenja svih faktora proizvodnje, kojima ugovorni partneri raspolažu.

STRATEŠKE ALIJANSE Najčešći oblici su: • Međusobno i u istom procentu ulaganje u akcije (recipročna saradnja) • Zajedničko korišćenje kapaciteta (Tojota i Ford) • Zajedničko osvajanje tržišta trećih zemalja • Zajedničko kreiranje ideja, izučavanje poslovnih mogućnosti, pravljenje projekata i slično • Zajednička nabavka

PRODAJA PUTEM KATALOGA • Putem kataloga prodaju se uspešno mnoge robe, naročito kvalitetna pića, cigarete, parfemi, kozmetika, oprema za ličnu higijenu, elektronika. • Katalog je brošura u kojoj su sadržani nazivi robe koja se može kupiti, njene cene, a često i kratak opis robe sa njenom slikom. • Pored kupovine prilikom putovanja u free shop-u, na bazi kataloga se kupuje i roba raznih proizvođača naručivanjem putem pošte (Neckermann i sl. )

PRODAJA PUTEM KATALOGA

PRODAJA U MULTILEVELU • Multilevel marketing označava markentiški prodajni program u kome učestvuju razni saradnici (distributeri) koji sami prodaju, a najčešće regrutuju druge pojedinačne trgovce, a tim da svaki učesnik ima određeni procenat od prodaje. • Prvo se vrši prezentacija i obuka, a posle se regrutuju budući prodavci. Jedni prodavci regrutuju druge, pa otuda i naziv. Prodavci nisu stalno zaposleni, nego rade na procenat (Kirbi usisivači, Cepter posuđe).

PRODAJA U MULTILEVELU

PRODAJA PUTEM POŠTE • Prodaja putem pošte (mail order) više se koristi u unutrašnjoj nego u spoljnoj trgovini. • Pogodan oblik prodaje za proizvode manje vrednosti i za stanovnike udaljenih krajeva gde nisu razvijeni drugi kanali marketinga. • Najčešće isporuka knjiga, novina, časopisa, suvenira i uzoraka. • Pošta je ovlašćena za pregled i carinjenje robe.

PRODAJA PUTEM POŠTE

DIREKTNA POGODBA Direktnoj pogodbi obično prethodi: • Oglašavanje robe na TV, internetu, novinama i časopisima, • Plasiranje uzoraka preko pošte, DHL i trgovinskih putnika, • Opisivanje standardne oznake proizvoda • Upit za kupovinu robe • Porudžbina i potvrda porudžbine. Najčešće se radi o saradnji proverenih partnera, robi manje vrednosti i kontinuiranom snabdevanju.

ELEKTRONSKA TRGOVINA • Elektronska trgovina (e-commerce) primarno se sastoji od marketinga, kupovine, prodaje, plaćanja, distribucije i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskog sistema, kao što je internet i druge mreže (intranet, ekstranet). • Ona uključuje i upravljanje lancem snabdevanja, elektronsku razmenu podataka (EDI), sistem obeležavanja (EAN), sistem plaćanja na kasi (POS), sistem nabavke (“just in time”), totalno upravljanje kvalitetom u trgovini (TQM), kao i automatske sisteme plaćanja, a najpoznatiji je SWIFT.

ELEKTRONSKA TRGOVINA E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta. • Šira definicija obuhvata razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih veza i vođenje poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mreža, uključiv i elektronsku dokumentaciju. • Uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem elektronske mreže.

Elektronski poslovni modeli • • Najznačajniji elektronski poslovni modeli su: Proizvođač ka proizvođaču (B 2 B-Business to Business) Proizvođač ka kupcu (B 2 C-Business to Consumer) Kupac ka proizvođaču (C 2 B- Consumer to Business) Kupac ka kupcu (C 2 C- Consumer to Consumer)

Elektronski poslovni modeli Najznačajniji model je B 2 B, čija osnovna namena i podela mehanizama izgleda kao što sledi: • E-prodaja (e-Selling) • E-kupovina (e-Buying) • E-tržišta (e-Markets)-tržišta bazirana na internetu koja olakšavaju trgovinu između više kupaca i prodavaca. • E-mehanizam za podršku (e-Collaboration)korišćenje interneta u širem smislu • http: //www. car 4 use. com/

Elektronski poslovni modeli • B 2 C (Business to Consumer) predstavlja trgovinsku delatnost koja prodaje proizvode i usluge krajnjim potrošačima posredstvom internet tehnologije (on line prodavnice) • B 2 C sajtovi su portali koji povezuju preduzeća i potrošače (Amazon, e-Bay) • C 2 B (Consumer to Business) predstavlja model u kome potrošači zahtevaju proizvod ili uslugu od prodavca, tako što postavljaju svoj zahtev sa odgovarajućim budžetom preko interneta, a prodavci šalju ponude.

Elektronski poslovni modeli • C 2 C (Consumer to Consumer) je model u kome potrošači vrše prodaju jedni drugima uz pomoć Internet kreatora tržišta, koji obično naplaćuje proviziju, pa bi se ovaj model mogao nazvati i C 2 B 2 C, obično su u formi aukcije (ebay).

Mobilna trgovina • Mobilna trgovina podrazumeva mobilno trgovanje uz pomoć bežičnih digitalnih uređaja u cilju obavljanja transakcija na Web-u. • Tipični prenosivi uređaji su mobilni telefoni, palm i lap top, prenosivi računari i lični digitalni pomoćnici (PDA). • Prednosti mobilne trgovine i/ili plaćanja su: jednostavnost korišćenja, trenutna spremnost za upotrebu, neposredna kontrola od strane korisnika i sve širem spektru personalizovanih usluga

Mobilna trgovina • Mobilno poslovanje predstavlja elektronsko poslovanje koje se obavlja u bežičnom okruženju uz pomoć bežičnih uređaja. • Kod mobilnog poslovanja razlikuju se sledeće oblasti: mobilna poslovna komunikacija; mobilna trgovina i mobilna plaćanja. • Prva oblast pokriva odnos preduzeća i komunikaciju između zaposlenih unutar samog preduzeća, dok druge dve oblasti reprezentuju odnose tipične između preduzeća i potrošača, B 2 C;

Mobilna trgovina • Mobilna trgovina ima za cilj obavljanje trgovinskih transakcija primenom mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala za poslovanje. • Kao pioniri u ovom poslu javili su se mobilni operateri koji su na ovaj način nastojali da isporuče fakturu i time ostvare naplatu za svoje usluge. • Kao tehnologija mobilni telefoni nalaze primenu najviše u oblasti maloprodaje, što će reći u modelu B 2 C

Mobilna plaćanja • Servisi mobilnog plaćanja još uvek su u početnoj fazi razvoja i još ni jedno rešenje nije prihvaćeno kao najbolje koje bi zadovoljilo kritičnu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na tržištu. • Razvoj mobilnog plaćanja će se nastaviti sve dok se jedno ili dva rešenja ne izdvoje i postanu opšteprihvaćen način plaćanja. • Za sada je nekoliko rešenja pokazalo zavidne rezultate u ovoj oblasti.

Mobilna plaćanja • Prvi pokušaji mobilnog plaćanja su bili u obliku integracije standardnih bankarskih kredtinih/debitnih kartica i mobilnog telefona. • Kompanije takođe nude usluge mobilnog plaćanja koja ne koriste smart kartice. Korisnici obavljaju transakcije tako što unose poseban broj, koji se odnosi npr. na parking servis ili bilo koji drugi servis. • Bluetooth je tehnologija koja omogućava bežičnu komunikaciju između uređaja na malim razdaljinama (od 1100 metara) u zavisnosti od klase koju ti uređaji podržavaju.

Aplikacije u M-trgovini • Danas različite aplikacije u m-trgovini povećavaju pristupnost sistemima koje svojom mogućnošću daju mobilnim servisima da pristupe svojim mobilnim uređajima svakodnevno i na svakoj geografskoj lokaciji. • Aplikacije u m-trgovini se generalno mogu podeliti na oblasti upravljanje transakcijama, slanje digitalnih sadžaja i telemetrijske usluge

Propisi za oblast elektronskog poslovanja • Srpski zakoni o informacionom društvu doneti nakon 2003. godine usklađeni su sa zakonodavstvom Evropske Unije. • Krovni dokument u ovoj oblasti na nivou EU, koji je pokušao da na jedan sveobhvatan način da okvire elektrosnkoj trgovini i da je prepozna i reguliše kao takvu je Direktiva o elektronskoj trgovini 2000/31 EZ. • Prvi sistemski zakon koji uređuje informaciono društvo bio je Zakon o elektronskom potpisu (Službeni glasnik RS 135/04). • Zakon o elektronskoj trgovini (Službeni glasnik RS 41/09, ) • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini (proglašen i objavljen u „Sl. glasniku RS”, br. 95/2013

Propisi za oblast elektronskog poslovanja • Izmenama i dopunama se, pre svega, vrši preciziranje i brisanje nekih formulacija (koje stvaraju konfuziju), preciznije se reguliše “polje primene” Zakona, odgovornost pružaoca usluge, otklanja se postojeća kontradikcija u pogledu zakonskih uslova punovažnosti ugovora, unapređuje pravna zaštita itd. • Najvažniji pravni institut u ovom zakonu su ugovori u elektronskom obliku. • Zakonom o elektronskoj trgovini su na nov način uređena neka opšta pravila ugovaranja. • Posebno je regulisano ograničenje odgovornosti pružaoca usluga koji prenosi elektronske poruke. • Zakon uređuje i određena pravila reklamiranja.

Propisi za oblast elektronskog poslovanja • Zakon o elektronskom dokumentu (Službeni glasnik RS 51/09) usvojen je početkom jula ove 2009. • Za elektronski dokument je posebno važno pitanje originalnosti dokumenta. • Dostavljanje je pravna radnja od koje se računaju rokovi u mnogim pojedinačnim pravnim poslovima i posebno je uređena kada su u pitanju elektronski dokumenti. • Kao nov način utvrđivanja originalnosti za elektronske dokumente Zakon uvodi vremenski žig. • Za puno dejstvo novih zakona o informacionom društvu potrebni su dodatni zakoni. • Što se tiče elektronske trgovine, nedostatak instrumenata elektronskog plaćanja jeste prepreka njenom razvoju, ali tu postoji veliki neiskorišćen prostor za poboljšanje stanja.