Investiranje 12 INVESTIRANJE PREDMETI INVESTIRANJA 2

Investiranje 12

INVESTIRANJE PREDMETI INVESTIRANJA 2

PREDMETI INVESTIRANJA q AKTIVA TRŽIŠTA NOVCA q HOV SA FIKSNIM PRIHODOM q AKCIJE q FINANSIJSKI DERIVATI q VALUTNI PAROVI – FOREX q NEKRETNINE q PLEMENITI METALI q OSTALI BERZANSKI MATERIJALI 3

AKTIVA TRŽIŠTA NOVCA TRŽIŠTE NOVCA q Trezorski zapisi q Depozitni certifikati q Komercijalni zapisi q Bankarski akcepti q Repo i obrnuti repo q Brokerske kratkoročne pozajmice q Eurodolari q Federalni fondovi q LIBOR tržište q EURIBOR tržište q BELIBOR tržište 4

HOV SA FIKSNIM PRIHODOM ? ? OBVEZNICE q U finansijama, Bond – dugovna HOV - instrument finansiranja tuđim sredstvima, uz fiksnu ili promenljivu kamatnu stopu q Emitent se obavezuje da donosiocu pozajmljeni iznos vrati i plati tekuću kamatu ili izvrši neko posebno činjenje q Reguliše kreditni odnosi između lica koja ih emituju i lica koja ih kupuju i koje u formalnom smislu obavezno moraju da sadrže: • rok dospeća (Maturity Date) • kamatnu stopu (Interest rate) • nominalnu vrednost duga (Principal Value, 5 Face Value).

q kada se emituju, prodaju se po par ili nominalnoj vrednosti. . . q izdavalac snosi sve troškove izdavanja i primarne prodaje. . q Vlasnici obveznica, svake godine dobijaju fiksni iznos kamata sve do njenog dospeća. . . q Emitovane u vreme kada su kamatne stope bile visoke - cenjene na sekundarnom tržištu. . . q Obrnuto. . 6

CENA OBVEZNICA q. Cenu obveznice čini sadašnja vrednost svih njenih budućih novčanih tokova u korelaciji sa kamatnim stopama, ili q Vrednovanje obveznica se vrši metodom diskontovanja očekivanih novčanih tokova obveznica, po diskontnoj stopi ili stopi kapitalizacije. Zašto? q Zato što njenu cenu, određuje kamata koja se isplaćuje po obveznici kao i ekonomski uslovi u kojima posluje privreda zemlje u kojoj su obveznice izdate. q Cene obveznica i kamatnih stopa se ponašaju kao dve strane na klackalici: kada dođe do pada kamatnih stopa, 7 cene obveznica koje su u opticaju uglavnom rastu

CENA OBVEZNICA 8

CENA BESKUPONSKE OBVEZNICE Kamata se pripisuje, akumulira tokom perioda trajanja i isplaćuje se u celosti zajedno sa glavnicom o roku dospeća q q Nemaju kupone i ne postoji periodična isplata kupona, jer investitor svoj prinos realizuje kao razliku između kupovne i prodajne cene 9

CENA BESKUPONSKE OBVEZNICE Beskuponske obveznice su nerizične: njihov novčani tok je fiksan i jedini q q Algebarski izraz proizilazi iz formule za procenu sadašnje vrednosti novca, gde je: Zamenom simbola, tj. ako Bv označimo kao Pn ili nominalnu vrednost, a Sv kao P ili tekuću cenu obveznice, onda se cena beskamatne obveznice može izraziti kao: q r - bezrizična stopa na beskamatnu obveznicu, t – vreme dospeća obveznice. 10

CENA KUPONSKE OBVEZNICE Kamate se isplaćuju u redovnim vremenskim intervalima, a glavnica o roku dospeća q q Cene se menjaju u zavisnosti od: - visine kamatne stope na koju glase, - stepena izvesnosti naplate osnovnog duga - stope inflacije 1. Cena BEZRIZIČNE kuponske obveznice 2. Cena RIZIČNE kuponske obveznice 11

CENA KUPONSKE OBVEZNICE Cena bezrizične kuponske obveznice q fiksni novčani tokovi (kuponi) koji podsećaju na anuitete koji se isplaćuju u određenim vremenskim intervalima q finanlni novčani tok prilikom dospeća obveznice tj: 12

CENA KUPONSKE OBVEZNICE Cena bezrizične kuponske obveznice ili P – tekuća cena obveznice C – vrednost kupona r – kamatna stopa bezrizične obveznice Pn – nominalna vrednost-cena obveznice n – broj perioda do dospeća t – konkretan period obveznice. 13

CENA KUPONSKE OBVEZNICE Cena Rizične kuponske obveznice RKO su obveznice korporacija. Zašto su rizične? 14

Cena Rizične kuponske obveznice q Modifikacija procene tekuće vrednosti obveznica bez rizika – diskontovanje kuponske kamatne stope i ako su u ovom slučaju samo obećani, a ne očekivani novčani tokovi q Što je veći rizik neispunjenja obaveze veća je i sama diskontna stopa. Algebarski izraz: r. D - diskontna stopa koja je veća od stope za obveznice bez rizika. q Kod procena vrednosti obveznica koje imaju duge periode dospeća, najjednostavnije je da se primeni anuitetska 15 jednačina. . .

PRINOS NA OBVEZNICE - KONV MODEL Tekući prinos na obveznice (Rto ili CY) Prva i najjednostavnija mera prinosa Rto - tekući prinos obveznice (%), C – vrednost kupona – godišnji kuponski prinos, Pn – nominalna vrednost - cena obveznice - ne uključuje akumuliranu kamatu. 16

PRINOS NA OBVEZNICE - KONVENCIONALNI MODEL Tekući prinos na obveznice (Rto ili CY) q gruba mera quvažava jedino kupon sa kuponskom stopom qne uzima u obzir kapitalnu dobit ili gubitak ukoliko kupi diskontnu ili premijsku obveznicu q Premijske obveznice nastaju u slučaju kada je investitor plaća ili kupuje po ceni višoj od njene nominalne vrednosti. q Diskontne obveznice nastaju kada se kupuju po ceni nižoj od nominalne q Tekući prinos predstavlja precizniju meru prinosa obveznica samo ukoliko je cena obveznice približna nominalnoj 17 vrednosti i ukoliko joj je duži rok dospeća.

PRINOS NA OBVEZNICE - KONVENCIONALNI MODEL Prinos na obveznice do njihovog dospeća (Rdo ili Ytm) q Rdo označava diskontnu stopu koja izjednačava kupovnu cenu hartija od vrednosti ili druge finansijske aktive sa sadašnjom vrednošću svih očekivanih godišnjih neto novčanih tokova q Rdo predstavlja prosek tržišnih kamatnih stopa kojima se diskontuju kamatna plaćanja dobijena u različitim periodima 18

PRINOS NA OBVEZNICE - KONVENCIONALNI MODEL Prinos na obveznice do njihovog dospeća (Rdo ili Ytm) Rdo– prinos do dospeća Pn – nominalna vrednost diskontovane obveznice Pk – kupovna cena diskontovane obveznice Preciznija mera: Rddo – prinos do dospeća na diskontnoj osnovi Pn – nominalna vrednost diskontovane obveznice Pk – kupovna cena diskontne obveznice 19

PRINOS NA OBVEZNICE - KONVENCIONALNI MODEL Prinos na obveznice do njihovog dospeća (Rdo ili Ytm) Kriva prinosa q Što je duže vreme dospeća => viši je prinos q Kriva prinosa = odnos između dospeća i prinosa obveznica 20

VLASNIČKE HOV AKCIJE 1. obične ili redovne 2. proritetne ili preferencijalne Pravo na prinos q Dividenda q Kapitalna dobit Pravo na upravljanje Pravo slobodnog raspolaganja 21

PROCENA VREDNOSTI AKCIJA q Akcije mogu ali i ne moraju da imaju nominalnu vrednost q Stvarana cena akcija se formira na tržištu i bitno je različita od nominalne vrednosti. To znači, da postoje: q Knjigovodstvena q Likvidaciona q Tržišna vrednost akcija

q Knjigovodstvena vrednost akcija Razlika između vrednosti imovine (aktiva) i svih obaveza (deo pasive) = sopstveni kapital Co tj.

Primer 1. Nominalna vrednost akcija (15. 000 x 10 EUR). . 150. 000 EUR 2. Kapitalni višak (ažio, emisiona premija). . . . 25. 000 3. Zadržani profit (neraspoređena dobit). . . . . 400. 000 4. Ukupna vrednost akcijskog kapitala (1+2+3). . 575. 000 EUR 5. Knjigovodstvena vrednost jedne akcije (4/15. 000) 38, 33 EUR Likvidaciona vrednost akcija korporacije, vrednost koja ostaje kada korporacija proda svu imovinu i podmiri sve svoje obaveze. Tržišna vrednost akcija se razlikuje od knjigovodstvene i likvidacione cene akcije, obuhvata korporaciju u kontinuitetu, odnosno u neprekidnom poslovanju. Akcionari kupuju akcije na osnovu trenutne i procenjene buduće vrednosti profita, sačinjavaju bilanse koji im pomažu da vrednuju korporaciju.

PROCENA VREDNOSTI REDOVNIH AKCIJA q Preko prinosa q. Akcionari mogu da ostvare zaradu ili prinos po dva osnova, i to: § po osnovu dividende § po osnovu kapitalne dobiti Algebarski: R – stopa prinosa, Div 1 – očekivana dividenda po akciji Po – trenutna cena akcije P 1 – očekivana cena akcije

Primer 1: Ako se akcija neke korporacije trenutno prodaje po ceni od 1000 Din, a investitori (kupci akcija) nakon jedne godine očekuju dividendu od 70 Din, po akciji u gotovini, kao što očekuju da će se akcijom nakon jedne godine trgovati po ceni od 1100 Din, izračunati koliki je očekivani povrat ili stopa profitabilnosti (R)?

q. Stvarni prinos može da bude veći ili manji od prethodno očekivanog: §manji očekivanog ukoliko npr. ne dođe do isplate dividende ili ako se ostvari mnaja buduća tržišna cena od trenutne, §veći ukoliko se poveća ili dividenda ili kapitalna dobit ili se povećaju oba elementa zajedno. q. Vrednost akcije iz primera se može objasniti i preko upoređivanja ove akcije sa sličnim akcijama na tržištu, odnosno preko Sadašnje vrednosti novčanih tokova: Ako je: onda je: pa je:

MODEL PROCENE AKCIJA POMOĆU DISKONTOVANIH DIVIDENDI (Dividend Discount Model –DDM) Sadašnja vrednost svih očekivanih budućih dividendi Znači: q Vrednost akcije predstavlja sadašnju vrednost dividendi koje će investitor (akcionar) naplatiti tokom investicionog perioda (t) uvećan za sadašnju vrednost očekivane cene na kraju tog vremena. q Vrednost akcije ostaje uvek ista bez obzira na proteklo vreme

Diskontovanje dividendi bez rasta Div 1= Div 2=. . . = Divt =. . . Diskontna stopa „R“ je stopa povrata koju investitori zahtevaju pri ulaganju u druge akcije istog rizika. EPS 1 - zarada po akciji sledeće godine

= Diskontovanje dividendi sa stalnim rastom q. Uprošćavanje preko dividendi koje stalno rastu po istoj stopi - tzv. Gordonov model po kome se umesto projektovanja neograničeno velikog broja dividendi, utvrđuje samo prva dividenda i njena stopa rasta P 0 = q. Model stalnog rasta generalizuje formulu za beskonačni novčani tok uzimajući u obzir konstantan rast dividendi. Logično je da ako raste „g“ raste i cena akcije međutim, formulu konstantnog rasta je moguće primeniti samo kada je g“ manje od „R. “ U suprotnom, tj. ako se projektuje večni rast dividende po stopi koja je viša od zahtevane stope povrata (diskontna stopa R), pomenuta formula više ne bi imala nikakvog smisla, jer daje netačne rezultate

Diskontovanje dividendi sa promenljivim rastom Za korporacije koje rastu brzo i po nepredvidivim i različitim stopama rasta u određenim vremenskim intervalima dok se taj rast ustali, model diskontovanih dividendi stalnog rasta se ne može koristiti. Utvrđivanje cene akcije odvija se po fazama tako što se najpre izračuna sadašnja vrednost u prvoj fazi, a zatim u drugoj fazi sabere sadašnja vrednost dividendi sa sadašnjom vrednošću cene akcije na kraju investicionog period I faza – sadašnja vrednost dividende od 1. godine do poslednje godine „t“, II faza - sadašnja vrednost cene akcije u poslednjoj godini „t“

Model procene očekivanih stopa prinosa , P 0 = R=

FJUČERSI (Futures) q. FINANSIJSKI DERIVATI § Ugovor o kupoporodaji određenog berzanskog efekta po ceni ili kursu na dan transakcije sa isporukom u budućnosti (1, 3, 6 ili 12 meseci) § 3 Sistema trgovanja (B; VB; E) § Klirinška kuća § Standardizacija fjučers ugovora § Sistem marži (margina-depozita) i mehanizam dnevnog prilagođavanja § valutni ili devizni § kamatni fjučersi § fjučersi na HOV § fjučersi na tržišne indekse OPCIJE (Options) § Pravo. . . ne i obaveza da se kupi (call) ili proda (put) osnovni instrument po unapred određenoj ceni do tačno određenog datuma u budućnosti (expire) § Cena = opciona premija § Investitor pravo može da: §Iskoristi §Proda §Ne iskoristi §Finansijske opcije § Robne § Realne 33

VALUTNI PAROVI – FOREX (Foreign Exchange-Trgovina valutama) q Tržište na kome se menjaju valute jedne države za valute druge države – OTC - vanberzansko q Najveće i najlikvidnije tržište (4 trl$) q Trgovina sa institucionalnim inv q Trgovanje valutama (internetom) direktno q Glavni učesnici: između banaka, dilera i investitora zbog: - vlade i CB - diverzifikacije, - poslovne banke - špekulacija i - hedžeri - hedžiranja valutnog rizika - špekulanti q Forex: - isključuje posrednike - veliki stepen likvidnosti - brzina i kvalitet izvršenja naloga - dvostrano tržište – trgovanje u parovima - niski troškovi izvršenja - visok nivo leverage 34

HEDŽERI (hedgers) q Zaštita od deviznog rizika – rizika promene kursa valuta q Npr. Evropska firma uvozi iz USA sa rokom plaćanja od godinu dana q dve opcije: § da odmah na spotu konvertuje evre u US$ po tekućem kursu § hedžing strategija: terminsko tržište=>kupviona fjučures ugovora q Hedžing: alat za upravljanje rizikom na Forexu u cilju zaštite otvorenih pozicija tj. Istovremeno držanje i duge i kratke pozicije u istim ili različitim valutnim parovima odnosno, svako trgovanje može da se odvija na dva načina: § držanjem duge i kratke pozicije u istom § držanjem duge pozicije u jednom, a držanje kratke pozicije u II 35 paru

ŠPEKULANTI q(Speculators) q Pokušavaju da zarade na na promeni deviznih kurseva q 10 -tak miliona malih špekulanata q Glavne valute kojima se trguje: US$, EUR, japanski jen, britanska funata. . q US$ je glavna svetska valuta i mera prema kojpoj se upoređujeu sve ost va q Sve valute se izražavaju u US$ - vodeća valuta još od 1944. q Evro q Japanski jen III valuta po obimu trgovanja q Britanska funta q Švajcarski franak ne pripada Evropskoj Monetarnoj Uniji ( 1 od 4) 36

Izvor: yahoo. finance. com 37

38

39

40

NEKRETNINE q Šta za investitora predstavlja ulaganje u nekretnine? q aktivu ili pasivu? q renta q Kada su zakupnine > od bankarskih anuiteta = ulaganje isplativo q Finansijski koeficijent procene ulaganja u nekretnine = zarada na ulog pozitivan neto gotovinski tok q Zarada na uloženo = ---------------------- sopstveni ulog 41

ZLATO, SREBRO I DRUGO q Zlato i srebro – jedan od najboljih predmeta investiranja q Eliminacija posrednika q. Uporedno kretanje q Razlozi investiranja u zlato i srebro: § za 5000 godina nikada nije propalo § potpuno privatna finansijska sredstva § nisu deo tuđe odgovornosti § u potpunom su vlasništvu investitora § sigurno utočište § dobro se ponašaju u periodu inflacije § velika gustina – velika vrednost § nizak raspon između kupovne i prodajne cene § svaka unca zlata ima istu vrednost § zlato i srebro su novac sami po sebi 42

43

44

DRUGE BERZANSKE ROBE 45

46

47

48