Globalni Indeks percepcije korupcije CPI Transparency International 2005

Globalni Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International 2005 www. transparentnost. org. yu www. transparency. org/surveys/#cpi

Indeks percepcije korupcije za 2005 • Meri stepen u kojem se opaža korumpiranost javnih službenika i političara • Indeks se sačinjava na osnovu 16 različitih istraživanja i studija, koje je sprovelo 10 nezavisnih institucija ispitujući preduzetnike, analitičare i lokalne stručnjake

CPI 2004. – Najbolji i najgori Zemlje percepirane kao najmanje korumpirane Rang Zemlja 1 Island 2 Finska Br. istraživanja Novi Zeland 3 Skor (1 -10) 9. 7 9. 6 9 Danska 9. 5 10 8 9 Zemlje percipirane kao najkorumpiranije Rang Zemlja 157 Haiti Mijanmar (Burma) Turkmenistan 158 Bangladeš Čad Skor (1 -10) 1. 8 Br. istraživanja 1. 7 7 6 4 4 4

Ciljevi CPI • Da se izmeri koliko prisustvo korupcije u javnom sektoru opažaju poslovni ljudi, stručnjaci i analitičari rizika • Da se unapredi komparativno razumevanje nivoa korupcije • Da ponudi presek viđenja donosilaca odluka koje utiču na trgovinu i investicije • Da stimuliše naučna istraživanja, analize uzroka i posledica korupcije, na međunarodnom i domaćem planu • Da doprinese podizanju svesti o korupciji u javnosti – i stvori klimu za promene.

Metodologija • CPI je “istraživanje grupe istraživanja” koje se odvija iz godine u godinu i pruža podatke koji se mogu kontinuirano pratiti. - Minimum 3 istraživanja po zemlji - Istraživanje pokriva prethodne 3 godine • Zemlje se boduju na skali od 10 (veoma ‘čiste’) do 0 (veoma korumpirane). • Ispituje se percepcija (opažanje) a ne činjenice (npr. broj osuda, broj tekstova u medijima) • Korupcija određena kao “zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist”

Mogućnost poređenja • Indeks predstavlja presek viđenja poslovnih ljudi i analitičara za prilika u pojedinim zemljama i ne odražava nužno trendove za pojedine godine • Skor je relevantniji od mesta na tabeli (zato što se broj država koje su uključene na listu stalno povećava) • Promene indeksa kod pojedinih država mogu biti rezultat promene uzorka – istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa

Nedostaci i prednosti CPI • Indeks ne odražava stepen napora uloženih u borbi protiv korupcije • Zemlje u razvoju mogu biti prikazane u lošijem svetlu usled pristrasnosti i predubeđenja stranih investitora (zato postoje i druga sredstva za merenje korupcije) • I druga sredstva za procenu korupcije dovode do sličnih rezultata kao i CPI • CPI je dobra šansa da se unapredi javna rasprava o korupciji • CPI je dobar podsticaj za sprovođenje daljih analiza • CPI obuhvata gotovo sve države sveta

Izvori • CU, the State Capacity Survey by the Center for International Earth Science Information Network (CIESIN) at Columbia University, 2003 • EIU, The Economist Intelligence Unit, 2005 • FH, Freedom House Nations in Transit, 2005 • II, Information International, Beirut, Lebanon, 2003 • IMD, the Institute for Management Development, Lausanne. We will use three annual publications from 2003 -2005 • MIG, Grey Area Dynamics Ratings by the Merchant International Group, 2005 • PERC, The Political and Economic Risk Consultancy, Hong Kong. We will use three annual publications from 2003 -2005 • Uneca, Africa Governance Report from the United Nations Commission for Africa, 2005 • WEF, The World Economic Forum. We will use three annual publications from 2003 -2005 • WMRC, The World Markets Research Centre, 2005

Izvor podataka u inicijalnim istraživanjima Izvor Uzorak 1 CU, EIU, FH, MIG i Opažanja nerezidenata; ispitanici WMRC uglavnom potiču iz razvijenih zemalja Zapada. 2 TI/GI, II 3 Opažanja nerezidenata; ispitanicia uglavnom potiču iz manje razvijenih zemalja. IMD, PERC, Uneca Opažanja rezidenata; ispitanici i WEF su uglavnom lokalni stručnjaci, lokalni poslovni ljudi i multinacionalne firme.

Rezultati CPI i Srbija • SCG obuhvaćena u 7 istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa • Velika većina istraživanja je objavljena tokom 2005 godine, dok su samo dva iz 2003 i 2004 • Rangiranje po pojedinim istraživanjima kreće se od 2, 2 do 4, 1 • Standardna devijacija u prihvatljivim granicama (0, 7)

CPI 2005 – bivša SFRJ Rang Zemlja Skor (1 -10) Skor 2003. 31 Slovenija 6, 1 (5, 9) (6, 0) 11 70 -76 Hrvatska 3, 4 (3, 7) (3, 5) 7 88 - 96 Bi. H 2, 9 (3, 3) (3, 1) 6 97 -102 Srbija i CG 2, 8 (2, 3) (2, 7) 7 103 -106 Makedonija 2, 7 (2, 3) (2, 7) 7 97. - 102. mesto Alžir Argentina Madagaskar Malavi Mozambik SCG Skor 2004. Istraživanja

Bivše socijalističke zemlje Evrope • • • Estonija Slovenija Mađarska Litvanija Češka Slovačka Letonija Bugarska Hrvatska Poljska Rumunija 6. 4 6. 1 5. 0 4. 8 4. 3 4. 2 4. 0 3. 4 3. 0 • • • Jermenija BIH Moldavija SCG Makedonija Belorusija Ukrajina Rusija Albanija Gruzija 2. 9 2. 8 2. 7 2. 6 2. 4 2. 3

Rangiranje Srbije i Crne Gore

Reakcije na dosadašnja rangiranja • Posle 2000: snažan podsticaj da se krene sa antikorupcijskim merama • 2003 Očekivan veći pomak na listi u Srbiji, ali percepcija se sporo menja • 2004 Napravljen novi pomak – približavanje realnom stanju stvari • 2005 Zadržan minimalan trend rasta – nema radikalnih promena koje bi dovele do brze promene percepcije korupcije • Dobro: nema povratka na pređašnje stanje • Loše: i dalje daleko od zemalja sa kojima bismo voleli da se poredimo

Rezultati CPI i Srbija • Zemlje mogu da ignorišu rezultate CPI samo na svoju štetu – čak i ako ne odražava u potpunosti realno stanje stvari, CPI je dobar pokazatelj onoga šta drugi misle o nama • Treba usvojiti strategiju za borbu protiv korupcije, izraditi kvalitetne akcione planove i dosledno raditi na njihovoj primeni • Stvoriti povoljan ambijent za poslovanje – pravna sigurnost, efikasna sudska zaštita i smanjenje birokratskih procedura • Nije dovoljno samo donositi antikorupcijske propise, već i sprovoditi ih u delo, da bi se popravila slika koja vlada o zemlji u svetu