ГЕОНАСЛЕЂЕ ВОЈВОДИНЕ ЛАЈОШ СЕКЕ март 2010 КОЛАРАЦ

ГЕОНАСЛЕЂЕ ВОЈВОДИНЕ ЛАЈОШ СЕКЕ, март 2010, КОЛАРАЦ

ОПШТИ ПОДАЦИ О ВОЈВОДИНИ • • • Површина = 21. 506 км 2 Број становника = 2. 013. 889 Равничарски рељеф – преко 95% Обрадиво земљиште - 84% Ниске планине: Вршачки брег и Фрушка гора • Највиши врхови: - Гудурички вис – 610 м - Иришки Венац 595 м

ГЕОЛОШКЕ ПРИЛИКЕ Бранислав Миловановић, 1939; Војводина I - Од најстаријих времена до велике сеобе Поглавље: Војводине Геолошка историја У великој низији Паноније и Војводине, које географски и геолошки представљају једну нераздвојиву целину, таласи њива и простране пустаре покривају данас скоро последње трагове једне бурне историје. Преко мирне земље у којој геолог неће наћи ни много интересантних ни много разноврсних ствари, скоро нема никаквих трагова да су се тек недавна отекла огромна језера, а баруштине замењене степом и житоридним тлом. Међутим, дубоко испод данашње површине леже стотинама метара дебели слојеви талози егзотичних мора која су широко преплављивала велики средњоевропски панонски басен, повлачила се и поново надирала, док су се на њиховим обалама у води и на дну смењивали светови. Геолошка прошлост Војводине, бурнија од њене политичке историје, ћути сакривена морем плодне и племените земље, сачувана у моћним слојевима стена, јединих али изванредно објективних докумената који нас, као у некој легенди, враћају у времена скоро несхватљиво удаљена од садашњице у доба када се уместо велике низије у Панонији дизао планински крај сличан даншњим Родопским Планинама на Балканском полуострву.

ГЕОЛОШКЕ ПРИЛИКЕ Фрушка гора Вршачки брег

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА из ПАЛЕОЗОЈИК-а - Вршачки Брег

1. КОЗЛУК – Гранити (херцинска орогенеза)

2. Вршачка кула – хомогени мигматити ( гранитоидни, амигдалоидни и окцасти гнајсеви)

2. Вршачка кула – хомогени мигматити ( гранитоидни, амигдалоидни и окцасти гнајсеви)

3. Вршачка кула – хетерогени мигматити ( лептинити, аплити и пегматити)

3. Вршачка кула – хетерогени мигматити ( лептинити, аплити и пегматити)

3. Вршачка кула – хетерогени мигматити ( лептинити, аплити и пегматити)

Црква Св. Герхарда – катедрала (1860 -1863, неоготика)

“Два пиштоља” (барок) – ту је живео и радио Јован Стерија Поповић (1806 -1856)

Паја Јовановић: Вршачки Триптих

Манастир Месић – црква Св. Јована Крститеља XV. Век (Јован Бранковић)

“Геолог сишао је АЛЕКСАНДАР В. ПОПОВИЋ 1847 - 1877 У оне дубље слоје, Научним гоном гоњен, На сваке жртве склоњен У свога живља стан” Споменик “Шандору В. Поповићу” Ј. Јовановић - Змај

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ИЗ ПЕРИОДА КАДА ЈЕ ПОДРУЧЈЕ ВОЈВОДИНЕ ПОКРИВАО ВЕЛИКИ МЕЗОЗОЈСКИ ОКЕАН – ТЕТИС (ОД 250 ДО 65 милиона година)

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ТРИЈАСКЕ СТАРОСТИ (ОД 250 ДО 210 милиона година) 1. ЈАЗАКА (Бели Поток); 3. ЈАЗАК (Дреновац) 4. ЛЕЖИМИР; ЉУБА; 7. ПОПОВ ЧОТ

1. ЈАЗАК (Долина Белог Потока) – доњи тријас ( 250 -245 милиона година) (конгломерата; љубичасти глинци и пешчари)

3. ЈАЗАК (Дреновац) – средњи тријас ( 248 -228 милиона година) (слојевити, банковити до масивни кречњаци са азуритом и малахитом)

Манастир Јазак (друга половина XV. Века – деспот Јован Бранковић). Мошти св, Цара Уроша

Манастир Јазак – иконостас (Димитрије Бачевић са својим ученицима Теодором Крачуном и Димитријем Поповићем; 1769)

4. ЛЕЖИМИР – доњи тријас ( 240 -210 милиона година) (метаморфисане, ушкриљене карбонатне стене)

Манастир Шишатовац, (1520) - жички монаци посветили су Рођењу пресвете Богородице

ЉУБА – доњи тријас ( 240 -210 милиона година) (сиви, црвенкасто-сиви мермерисани кречњаци –бречизирани)

Карстно врело – извор Косјача (Љуба); вода извире из дубине од око 200 m; t= 20 o. C; Q = 10 l/s

Ворово

7. ПОПОВ ЧОТ – Гргуровачка пећина - средњи тријас ( 248 -228 милиона година) (меремерисани, сиви, танко слојевити кречњаци)

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ИЗ ДОБА ЈУРЕ (ОД 210 ДО 144 милиона година) 8. ПЕТРОВРАДИНСКА ТВРЂАВА; ПУТ ЦРВЕНИ ЧОТ-БЕОЧИН. 16. СТАРИ РАКОВАЦ (Стрелиште) СЕЛИШТЕ-РАШАЦ; 9. КРЧЕДИН

8. ПЕТРОВАРАДИНСКА ТВРЂАВА – утврђење на “комаду” океанске коре (средња до горња јура; 176 -144 милиона година)

Л и т а Д и ј а б а з и ДИЈАБАЗИ, КАЛЦИТ, РОЖНАЦ, ЕПИДОТ, БОРБА ЗА ЖИВОТ

8. ПЕТРОВАРАДИНСКА ТВРЂАВА – латити (око 40 милиона година)

ПУТ ЦРВЕНИ ЧОТ – БЕОЧИН (првобитно перидотит сад “само” серпентинит”)

16. СТАРИ РАКОВАЦ – Стрелиште ( серпентинит - средња до горња јура; 176 -144 милиона година – пробој латита - ; )

15. КОЗЈЕ БРДО ( перидотит - средња до горња јура; 176 -144 милиона година - накнадно хидротермално измењен)

Саборна срква Св. Никола (1762) Патријаршијски дом (1892 -1896)

Иконостас – рад Уроша Предића (1896) Прва српска Гимназија, отворена 1791. годинае

СЕЛИШТЕ - РАШАЦ ( кроситски шкриљци; средња до горња јура; 176 -144 милиона година – у фази затварања океана на високим притисцима и ниским температурама)

9. КРЧЕДИН ( танко слојевити лапоровити до банковити, компактни црни кречњаци горња јура-доња креда? ; 144 -140 милиона година

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА КРЕДНЕ СТАРОСТИ (ОД 144 ДО 65 милиона година) 11. ВРДНИЧКА КУЛА; 12. СРЕДЊЕ БРДО; 10. СТРАЖИЛОВО; 13. ЧЕРЕВИЋКИ ПОТОК

11. ВРДНИЧКА КУЛА ( танкослојевити крчњаци горња креда - кампан ; 75 -70 милиона година)

Врдничка кула (Реднак или бранич кула) –саграђена је 1315. године искључиво од камена

Манастир Раваница и црква која је посвећена вазнесењу Христовом (мошти кнеза Лазара) – XV-XVI

12. СРЕДЊЕ БРДО ( црвени кречњаци и сиви до сиво зелени карбонатни пешчари -горња креда -70 милиона година)

Заштитни знак и понос Фрушке Горе, Војводине и Србије – ОРАО КРСТАШ

10. СТРАЖИЛОВО (флиш: горња креда; 70 - милиона година)

Pevam danju, pevam noću, Pevam sele, što god hoću; I što hoću, to i mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam glasovito, Glasovito, silovito, Da te dignem sa zemljice, Da te metnem međ' zvezdice. Kad si zvezda, sele moja, Da si među zvezdicama, Među svojim, sele moja, Milim sestricama. Стражилово – спомен гробље Бранка Радићевића

13. ЧЕРЕВИЋКИ ПОТОК ( плитководни седименти: горња креда-мастрихт -70 -65 милиона година преко 160 врста фосила, сам J. Pethő више од 130 )

ОРЛОВЕ СТЕНЕ ( грубозрни пешчари, конгломерати - доња креда? 165 -160 )

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ВОЈВОДИНЕ У ПЕРИОДУ ОД ПОВЛАЧЕЊА ТЕТИСА ДО НАСТАНКА ПАНОНСКОГ МОРА – панонско копно ( од 65 до 17 милиона година) 17. ЈАНДА; 18. ВРДНИК – рудник мрког угља

17. ЈАНДА – тропска шума на обали ( речни седименти; шљунак, песак, глина – олиго-миоцен 65 -40 милиона година, Laurophyllum sp. , сличан листу ловора; Platanus fraxinifolia, листови чемпрес и палми)

18. ВРДНИК– “окамењена мочвара” ( слатководни седименти – миоцен 20 милиона година. Taxodium, Glyptostrobus, Sequoia, Myrica, Laurus, Quercus paprati iz familije Polypodiaceae, i dr. )

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ВОЈВОДИНЕ НАСТАЛИ У ПАНОНСКОМ МОРУ ( од 17 до око 7 -5 милиона година) 20. БУКОВАЦ; 25. МУТАЉ; 28. СТАРИ СЛАНКАМЕН; 26. ЕРДЕЉ БРДО; 23. ОПЋИШТЕ; 29. КРЧЕДИН; 30. ШАКОТИНАЦ; 31. ФИЛИЈАЛА; 32. ОШТРА ГЛАВИЦА; 33. ГРГЕТЕГ

БУКОВАЦ – рађање Панонског мора ( плитководни седименти: конгломерат, шљунак, песак, кречњак – морски јежеви, крупни пектени и мноштво љуштура из рода Хетеростегина – средњи миоцен (баден) – око 17 -16 милиона година)

МУТАЉ – живот у Панонском мору (лајтовачки кречњаци и мноштво фосила; најчешће пектени, хламис понеки морски јеж, конуси, натике итд. – средњи миоцен (баден) – око 17 -16 милиона година)

СТАРИ СЛАНКАМЕН – живот у Панонском мору ( плитководни седименти – карбонатни пешчари и литотамнијски (лајтовачки) кречњаци и мноштво фосила; најчешће пектени, хламис понеки морски јеж, конуси, натике итд. – средњи миоцен (баден) – око 17 -16 милиона година)

ЕРДЕЉ БРДО – живот у “ослађеном” Панонском мору (посебна врста лајтовачких кречњака –тзв. “церитски лајтовац” – пужеви рода Cerithium, прослојци туфита; горњи баден – око 12 -11 милиона година)

ОПЋИШТЕ (Беочински манастир) – продукти вулканске активности у Панонском мору (туфово и туфити – зеолитизиранигорњи баден – око 17 -16 милиона година)

Од укупно 64 врсте орхидеја које су нађене у Србији, на Фрушкој гори расте 31

Манастир Беочин - обновили га монаси избегли из манастира Рача на Дрини 1708. године

КРЧЕДИН – живот у Панонском мору (плитководни седименти, конгломерати, пешчари и танки прослојци кречњака са прегршт фосила – сармат - 13 -12 милиона година)

ШАКОТИНАЦ – “три на једном месту” (панон (10 -8) – сармат (12 -11) – баден (15 -13); посебно се истичу тракасти глинци сармата – одраз климатских промен 8 -15 милиона година)

ФИЛИЈАЛА (површински коп у Беочину)– седименти из дубљих делова Панонског мора чија је вода знатно “ослађена” (лапоровите глине, сиво до плавичасти и потпуно бели лапорци - горњи миоцен (панон) (10 -8) и понт (8 -6) милиона година) Стратиграфско-палеомагнетска проучавања (2009) – ради корелације неогена у Европи

ОШТРА ГЛАВИЦА (Филијала - Беочин) – трагови одумирања Панонског мора (дискордантно преко лапораца горњег понта лежи серија гвожђевитих алеврита и конгломерата са мноштвом фосила – горњи понт 5 -4 милиона година( Горњин понт Горњи панон

ГРГЕТЕГ – живот у приобаљу “знатно ослађеног” Панонског мора ( “гргетешки слојеви” сиви до жућкасти пескови са преко 40 врста пужева и шкољака – понт 6 – 5 милиона година)

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ВОЈВОДЕ ИЗ ВРЕМЕНА “ХИЉАДУ ЈЕЗЕРА” ( од око 7 - 5 до око 1, 5 милиона година) 34. КАРЛОВАЧКА ЦИГЛАНА; 35. ЧЕРЕВИЋ (изнад села); 6. КАЛАКАЧА

34. КАРЛОВАЧКА ЦИГЛАНА – Панонско море је заувек нестало (слатководни јесзерски седименти: песковите глине и глине са прослојцима угља и многобројним фосилима - “гргетешки слојеви” - сиви до жућкасти пескови са преко 40 врста пужева и шкољака – понт 6 – 5 милиона година)

35. ЧЕРЕВИЋ – на ушћу реке у слтаководно језеро (различито обојни пескови и конгломерати – горњи плиоцен – палудин; пре око 4 -3 милиона година)

6. КАЛАКАЧА – језерски седименти а у кровини оно што тек следи (различито обојни пескови и конгломерати – горњи плиоцен – палудин; пре око 4 -3 милиона година) Л е с

ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ВОЈВОДИНЕ ИЗ ЛЕДЕНОГ ДОБА ( последњих 1, 5 милиона година) 36. СТАРИ СЛАНКАМЕН

СТАРИ СЛАНКАМЕН – док се “цела” Европа смразавала у Војводини “није било зиме” (лес са прослојцима погребене земље)

ТИТЕЛСКИ БРЕГ – један од најмаркантнијих објеката геонаслеђа Војводине

ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА – јединствен објекат геонаслеђа ове врсте у Европи

КИКИНДА –глинокоп Тоза Маркови (барски лес)

ОСТАЛИ ОБЈЕКТИ ГЕОНАСЛЕЂА ВОЈВОДИНЕ Думбовачки водопад Добри водопад Срнећи водопад Лазин вир

Свилошки водопад

Испосница Исаиа Париводича, јеромонаха раковачког – исклесана 1771. године – исклесана у доњомииценским (горњи баден) лајтовачким кречњацима насталим пре око 14 - 13 милиона година

СТАРИ РАКОВАЦ – Бели мајдан – ГАЛЕРИЈА