Федерико Гарсија Лорка Романса месечарка Федерико Гарсија

Федерико Гарсија Лорка Романса месечарка

Федерико Гарсија Л орка (1898 - 193 6 )

Биографија • Један од највећих шпанских песника, представник европског модернизма: песник, драмски писац, глумац, романсијер, сценограф, врстан музичар. • Рођен је 1898. у андалузијском граду Гранади (Андалузија – покрајина у Шпанији). Студирао је право. Био је прогресивно оријентисан. • По избијању грађанског рата одлази из Мадрида у родни град да би се склонио од франкиста, али и ту га проналазе, одводе и убијају 1936. године.

Стваралаштво • Лоркино стваралаштво карактерише спој традиције и авангарде; присуство експресионистичких и надреалистичких елемената, присуство мотива љубави, мотива смрти, крви, Гранаде, Андалузије, Цигана. • Његова поезија је настањена јужњачким темпераментом и циганским страстима, што је условљено Лоркиним пореклом и поднебљем. Богата је метафорама и симболима, посебно бојама. • Његова најзначајнија дела су збирке песама: Књига песама (1921), Песме(1927), Цигански романсеро (1928), Песник у Њујорку (1940), драме: Крвава свадба (1928) и Дом Бернарде Албе (1936). • Песма Романса месечарка је из збирке Цигански романсеро.

Романса месечарка Зелено, волим те, зелено. Зелен ветар, зелене гране. Брод на мору и коњ у планини. Опасана сенком она сања на веранди, зелене пути, косе зелене, са очима од хладног сребра. Зелено, волим те, зелено! Под луном Циганком ствари пиље у њу а она их не види. Зелено, волим те зелено! Велике звезде од иња долазе са рибом сенке што отвара пут зори. Смоква трља ветар кором својих грана, а брег, мачак лупеж, јежи своје љуте агаве. Али ко ће доћи? И одакле? Она чека на балкону, зелене пути, косе зелене, сањајући горко море. -Куме, даћу ти коња за кућу, седло за њено огледало, ноћ за њен огртач. Куме, долазим крварећи из Кабриних кланаца. -Када бих могао, младићу, лако би се нагодили. Али ја више нисам ја нити је мој дом више мој. -Куме, хоћу да умрем пристојно у својој постељи од челика и, ако је могуће, са холандским чаршавима. Зар не видиш моју рану од груди до грла? -Триста црвених ружа покривају твој бели грудњак. Крв ти ври и мирише око појаса. Али ја више нисам ја нити је мој дом више мој. -Пусти ме бар на високе веранде; пустите ме да се понем! Пустите ме на зелене веранде. Верандице месечеве, где капље вода. Већ се пењу два кума на високе веранде остављајући траг крви. Остављајући траг суза. Дрхтали су кровови, фењерчићи од лима. Хиљаду стаклених дефова рањавало је зору. Зелено, волим те, зелено! Зелен ветар, зелене гране. Два кума су се попела. широк ветар остављао је у устима чудан укус жучи, ментола и босиљка. -Куме, где је, реци ми, где је твоје горко девојче? -Колико пута те је чекала свежа лица, црне косе, на тој зеленој веранди. Над огледалом бунара Циганка се њиха. Зелене пути, косе зелене, са очима од хладног сребра. Месечев сталактит од леда држи је над водом. Ноћ је постала интимна као мали трг. Пијани су жандари лупали на врата. Зелено, волим те, зелено! Зелен ветар, зелене гране. Брод на мору и коњ у планини.

Субјекти у песми ДЕВОЈКА РАЊЕНИ МЛАДИЋ ДЕВОЈЧИН ОТАЦ ЖАНДАРМИ

Песничке целине • Сањарење и чекање младе Циганке • Дијалог рањеног младића и старог Циганина • Долазак жандарма

Мотиви • мотив чекања • мотив љубави • мотив љубавне чежње • мотив слутње смрти • мотив крви • мотив чежње за смирењем • мотив смрти • мотив насиља

“зелен ветар, зелене гране” - симбол живота и природе “зелене пути, косе зелене” - симбол младости “Зелено, волим те, зелено” - симбол љубавне чежње “горко девојче” на “зеленој веранди” сања “горко море” “зелен ветар, зелене гране” - симбол горке фаталности, зле слутње - симбол смрти

Црвено ЉУБАВ, СТРАСТ Бело ЧИСТОТА “Триста црвених ружа покривају твој бели грудњак” црвене руже – крв бели грудњак - смрт

Остали симболи (метафоре) ветар очи од хладног сребра брод на мору и коњ у планини жуч, ментол, босиљак пијани жандарми - симбол немира, жудње за неким - чистота, чедност; изгубљен поглед - даљина - смрт - насиље

“Романса месечарка” - балада лирско – емоције, страст епско – радња, догађаји, прича драмско - дијалог