Бајка Илић Павле 2006 Српски језик и књижевност

Бајка Илић, Павле (2006): Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Нови Сад: Прометеј. Николић, Милија (1999): Методика наставе српског језика и књижевности, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Цветковић, Томислав (2003): Методика наставе српског језика и књижевности, Сомбор: Учитељски факултет.

Бајка Стара фантастична прича о борби добра и зла, блиска миту. Сматра се једноставним обликом. Настаје из самог језика и у приближно истом облику на разним странама света, што је довело до више теорија о њеном пореклу. Једноставни облици: Мит, легенда, бајка, басна, сага, шала (виц), загонетка, пословица Писани облици бајке развијени су из усмених који су изворниу (Караџић, Браћа Грим, Андерсен, Перо). Из њих настаје и савремена поетска бајка (Д. Максимовић, Г. Олујић), као и други књижевни облици, роман-бајка (Мали принц Сент Егзиперија), роман-басна (нпр. Орвелова Животињска фарма), филмска животињска бајка (нпр. Дизнијеве филмске екранизације).

Бајка је прича о сновима и идеалима у сликама велике моћи уживљавања. То је лична утопија која очарава дечју машту. Лично постојање смешта се у универзални поредак, најбоље смисаоно место које се може наћи. Сматра се да је бајка нужна у одрастању и зрењу детета које иште страст, суочавање са тешкоћама, натприродним, страхом од прождирања, напуштања и лишавања.

Рецепција бајке Одрасле опет очарава прасликама колективног несвесног (детињство народа) и виђењем живота као самог чуда. Полазиште у тумачењу су: лик, фабула, свет бајке, фантастично, чудесно, персонифицирање.

Свет бајке Фантастичан свет бајке настањују стварна и чудесна бића, виле, змајеви, вештице, демони. Широко су означени и препуштени очараној дечјој машти да их замишља и у времену продужено дограђује. Реална бића етички су одређена као добра и зла. Прати их узрастан и социјални предзнак, нпр. млађи и старији, нижи и виши, али ни она немају имена.

Епски простор бајке целовито је јединство овостраног и оностраног света. Раздваја их граница постављена између живог и неживог. У граници је капија вечности (лимес), намењена бесмртницима. Отворена је и прелазна за божанства и демоне, отуд овамо и обрнуто, не и за људе.

Лимес Главном јунаку бајке бива допуштено да пређе лимес и да остане жив, краткотрајно док не испуни подвиге и у новом се виду врати у овај свет. Добро срце га при томе чува да не постане демон. Преплитање реалног и чудесног старије је од облика бајке. Познају га и други књижевни облици који смештају човека у универзално и тако чувају духовну слику света (човек смештен у универзум). Поједини облици разликују се у начину како се ова граница искушава и коме јунаку прелазност бива допуштена.

Лимес Овај свет (људи) → Онај свет (божанства и демони) ↔

Ко прелази границу? Облици: У миту: божанства и демони У легенди: бог, свеци У епској песми: јунак на коњу У бајци: обичан човек У новели: граница није прелазна Напомена: Новела (шаљива прича, анегдота) прича је у којој влада узрочност реалног света. Постојање чудесног у њој није признато.

Карактеризација ликова фантастични помагачи противници реални добри зли

Помагачи Час када се појаве помагачи означава јунаков улазак у чаробни свет. Улога им је да провере јунаково добро срце пре но што му буде предата онострана моћ.

Појам чудесног У доживљају фантастичног, различите су најаве и испољавање чудесног: Стварно, праћено недовољно рационалним објашњењем; Ауторово поновно зачаравање света; Чудесно као веровање у наприродни свет (претежно народна бајка).

Порекло бајке По Фрају, порекло бајке је у миту. На место божанства из мита долазе други главни јунаци. мит→легенда →епска песма →бајка →шаљива прича Бог → светац → јунак (херој) → обичан човек → смешна луда

Авантуристичка прича Пустоловно је образац текстовне градње. Јунак напушта свој дом и отискује се у велики и непознат свет. Онамо се препушта ризику авантуре: ризичном, кобном, опаком и неизвесном.

Авантуристичка прича Када се наужива предавања свом храбром срцу и срећи судбине, богат, угледан и овенчан славом, опет се враћа у сигурност свог дома. А како долази у новом статусу, обично му се и изглед мења.

Авантуристичка прича Изворни облик бајке садржи сентименталну и социјалну згоду. Бајка има композициону градњу сложену из три различите епизоде или микроприче. Прва епизода је сентиментална: казује о провери јунаковог доброг срца када прима помоћнике; друга је хероична: јунак испуњава врхунски подвиг и доказује срчаност; трећа је социјална: казује о измени јунаковог статуса и његовом праву на ново место у друштву.

Читалачки доживљај бајке Промене у акценту рецепције Од (некад) фантастичног до (сада) чудесног Од (некад) немогућег до (сада) пожељног

Различите дефиниције бајке Бајка је фантастична прича у којој добро побеђује зло. Фантастично је у разликовању „оног што не може бити” (Вук), тј. стварног од нестварног света (романтичари). Бајка је прича жеља. Онај ко казује своје скровите снове, започиње бајку, личну утопију. Тако је снази воље придружена преданост циљу (Кајзер, Бетелхајм). Бајка је прича у којој је најмање један елемент чудесан. Као место неодређености, фантастично се у читању доживљајно открива било као реално, било као чудесно (Тодоров).

Структура фантастичног чудесно ↔ реално (недоумица у читању) Основно тумачење бајковног лика потиче од Бетелхајма (Бетелхајм, Б. 1989) Принц и принцеза у бајци симболизују највише постојање.

Немогуће или пожељно? Дете за себе жели да успешно управља својим краљевством и да се срећно сједини с најпожељнијим партнером који га никад неће напустити. По Бетелхајму, бајка помаже детету да управља јаким и разорним емоцијама усмереним према најближим. То се постиже деобом истог лика на два различита бића. Ако једно одбаци, друго ће се још увек прихватити.

Управљање емоцијама мати • отац • браћа добра вила зла вештица • љути змај • дивови • добри краљ • патуљци

Митска прича Митови су приче на почецима језичког фабулирања и сматрају се најстаријим усменим обликом. У њима се такође види посвећено знање. Најранији митови казују о постанку света на почетку времена , у игри, на свадбовању или у сукобима демијурга, божанствараоца, Сунца, Месеца, звезде Данице, Мајке Божије, итд. Каснији казују о другим појавама, првој реци, шуми, животињама, усеву.

Митска прича Из митова настају култови (штовања) и ритуали (обичаји) који народни живот смештају у осмишљен простор и време и тако га уређују. • С распадањем митова, настају песничке слике у језику. • У легендарним причама постање се већ доводи у везу са историјским или измишљеним личностима која имају имена. Слој митско-легендарних прича казује о културним јунацима који људима доносе благодати цивилизације или културна добра. Културнин јунаци су јунаци знања (мудраци, чаробњаци) и сталног напретка. •

Митска универзалија Културна добра су оно чега до тада у природи није било, материјална, нпр. град, мост, дом, манастир, биљни усеви, и духовна, нпр. култ државе (савеза), обожавање родитеља и крвног сродства, искуство брака (давање невесте, уместо старе отмице), орођавање, етичко сродство, итд. • Најпознатији су Прометеј, Едип, св. Сава, заштитник дома, млада Гојковица, војвода Момчило, итд. •

Митски архетипови (праслике) Упореди делове нашег мита са његовим индоевропским праузорима (генотипом) • Србљи приповједају да је кукавица била жена која је имала брата, па јој је брат умро и она је за њим тако много тужила и кукала док се није претворила у кукавицу. (Вук, Српски рјечник) • Божанска кћи на сувој грани дрвета тужи за братом, коњоликим божанством које су у пролећном обреду плодности растргли људи. (Р. Катичић) •

Дрво света Индоевропско дрво света (праслика васељење универзума), замишља се с кореном у подземљу, стаблом на земљи и гранама у небесима. Код нас у песмама и бајкама сачувана је ова праслика: Вила зида град, Женидба сјајног Мјесеца, Чардак ни на небу ни на земљи