AВАНТУРА КРОЗ ЛИТЕРАТУРУ УПРАВО ПОЧИЊЕ Како да

AВАНТУРА КРОЗ ЛИТЕРАТУРУ УПРАВО ПОЧИЊЕ

Како да нађем oно што ми треба? – претрага литературе и информација на интернету Или: Имате ли нешто о. . . ?

n Па да почнемо. . .

Неке основне информације о. . . часопису: 1. Излази периодично, у једнаким временским интервалима, 2. Покрива одређено подручје људске делатности. О подели часописа на А) Ненаучне часописе – издавач није научна или академска установа, немају повезане свеске Б) Научне часописе – издавач је научна или академска установа. Штампају се у виду издавачких целина у току једне године које се називају волумен (годиште). Волумен се састоји од једног или више бројева (свезака). n

Шта је шта у научном часопису n n n Изворни научни чланак – Прва објава оригиналних научних резултата који су проверљиви. Организован по схеми УМРИД (Увод, Методе, Резултати И Дискусија). Прегледни научни чланак – преглед најновијих дела објављених у некој области или које је објавио аутор или група аутора ради анализе, провере или синтезе. Кратки научни чланак –неки елементи шеме УМРИД могу изостати. Стручни чланак- приказује већ познате резултате истраживања са становишта њихове практичне употребе или ширења знања. Приказ књиге, рецензија критика Претходно саопштење

Како најлакше претражити часописе? n n Шта је Ко. БСОН? Скраћеница од Конзорцијум Библиотека за Обједињену Набавку Како је настао? Иницијативом водећих научних библиотека у Србији n - - Због чега је настао? Да би се на најбољи могући начин набавиле научне информације Да би се прешло са папирних на електронска издања часописа Да се унапреди приступ електронским информацијама Због промоције домаћег издаваштва

Kaко доћи до Ко. БСОНА? n n • n Преко претраживача Гугла (Google-a) Када одете на сајт Универзитетске библиотеке http: //www. unilib. bg. ac. rs/ па на линк Ко. БСОН који вас води на следећу страницу са линком којим идете на: http: //kobson. nb. rs/ Ко. БСОН се може користити само са компјутера који су на Академској мрежи (компјутера на Факултетима, у Универзитетској и Народној библиотеци у Београду, као и Универзитетским библиотекама у Нишу, Крагујевцу, Библиотеци Матице Српске)

http: //kobson. nb. rs/kobson. 82. html је почетна страница са које крећемо у претрагу, путем линка Еле. Час (EleČas), што нас води на формулар којим крећемо у претрагу:

Претраживање може бити према: • наслову, одн. некој речи из наслова (нпр. Biosystematic, zoology. . . – даље су потребни ваше знање и идеје) • ISSN број – само ако га знате • Области коју часопис обухвата • и, у новијој верзији од ове коју овде видите, можете изабрати сервис по коме можете претраживати

Какав хаос! Па шта од понуђеног да изаберем?

ИФ? Шта је то и да ли уопште треба да ме занима? Одговор је да треба, јер импакт фактор (фактор утицаја) је. . . n просечна очекивана цитираност сваког чланка објављеног у одређеном часопису у датој години. n Израчунава се када се број цитата радова објављених у току пет посматраних година подели са укупним бројем радова објављеним у тих пет година. n Објављује се у Џурнал ситејшн репорту (Јournal citation report) u jуну месецу текуће године за претходну.

Утицај часописа у научној јавности n n Исказује се укупним бројем цитата (цитираност). И фракционо, када се узима у обзир и удео аутора у цитираном раду.

Цитати n у Хетероцитат је када аутор цитира друге ауторе свом раду: Ако је аутор рада Петров Иван, а коаутори Бригита Петров, Драгана Цветковић-Миличић, Тамара Каран Жнидаршич онда би хетероцитат у том случају био: Seifert, B. 1988 A taxonomical Revision of the Myrmica species of Europe, Asia Minor, and Caucasica (Hymenoptera, Formicidae). Abh. Ber. Naturkundesmuseum Görlitz 62, 3, 1 -75.

Цитати n Коцитати настају цитирањем радова аутора посматраног рада који су раније публиковани у сарадњи са другим ауторима: - У нашем случају: Petrov, I. Z. , Mesaroš, G. 1988. Prilog poznavanju mrava (Formicidae, Hymenoptera) Stare planine. Biositematika 14, 53 -60.

Цитати n Aутоцитат настаје када аутор цитира своје претходне радове: Петров, И. З. 1986. Прилог познавању фауне мрава (Formicidae, Hymenoptera) неких храстових заједница на Јастрепцу. Bull. Mus. Nat. Београд Б 41, 109 -114.

Квалитет часописа n n n Библиометрија: Библиометрија се бави квантитативним проучавањем феномена као што су ауторство, издаваштво, читање, и цитирање. Користи цитате (индексе Користи цитате ( цитираности) за утврђивање квалитета и рангирање публикација

Цитатни индекс n n Врста библиографске базе, индекс цитата који могућава кориснику да утврди који се рад цитира (цитирани), а који цитира (цитирајући), Прати ширење неке идеје у друге гране науке

Зашто баш цитатни индекс? n 1. 2. Полазна идеја за стварање првог цитатног индекса: стварање базе података у којој ће бити могуће пратити развој идеја у науци превазилажење дотадашњих крутих класификационих система поделе научних радова

Али постоје и. . . Ограничења о којима се мора водити рачуна: А) мотив због кога се неки рад цитира Б) колико и како је научна литература из неке области покривена цитатним индексима В) Различита пракса цитирања у различитим научним дисциплинама.

Цитатне базе n n n До података о цитираности радова долазимо преко цитатних база које садрже велики број података о: ауторима, референцама, цитатима радовима и часописима индексираним тако да се лако могу пронаћи по различитим критеријумима.

у цитатне базе спадају: 1. Web of science (Wo. S (ISI Thompson)) има индексирно укупно око девет хиљада часописа са највећим утицајем у светској науци, n преко сајта Web of knowledge а) пружа приступ подацима о цитираности часописа које индексира, б) листи од 250 најцитиранијих аутора за 21 научну област за последњих 20 година прошлог века, в) као и бази података о основним наукометријским индикаторима. n

1. 2. 3. 4. Scopus (Elsevier) је комерцијална база апстраката и цитата из научних и академских часописа. Индексира велики број рецензираних часописа из природних, техничких , медицинских и друштвених наука. Доступна је на Интернету за све оне који се претплате (Ко. БСОН је претплаћен). Омогућава ауторима да виде цитираност својих радова, при чему постоји могућност искључења самоцитата.

n n n Google Scholar (Google) је претраживач интернета. Пописује све доступне изворе на светској мрежи и успоставља везе између њих, између осталог и преко цитиране литературе. Није објављено које часописе и остале публикације покрива, зна се само да покрива све у отвореном приступу, бар до нивоа апстракта

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОТВОРЕН ПРИСТУП (OPEN ACCESS INICIATIVE) n n n Настала из потребе да се наука учини доступном свима. Подразумева да сваки корисник који има приступ интернету било где у свету има право да чита, преузима, чува штампа и користи дигитални садржај; Једина обавеза да се коректно цитира коришћани садржај;

Типови база отвореног приступа n n 1. 2. Репозиторијуми - организоване збирке различитих докумената (књига, чланака слика и др. ) у дигиталном облику. Материјал: оригинално настао у дигиталном облику (born digital) накнадно дигитализован. Процес самоархивирања позразумева да: аутори сами уносе своје радове у систем и описују их стандардизованим метаподацима. Према врсти материјала, репозиторијуми се могу поделити на: Тематске, који садрже радове из одређене области, Институционалне, који садрже радове који су настали као резултат рада неке установе (нпр. универзитета) или радове значајне за њен рад.

Вики је: n 1. 2. n 1. 2. врста веб сајта (или колекција веб страница), дизајнирана тако да омогући било коме ко јој приступи да допринесе и уређује садржај који се у њој налази. Користи читач веба и поједностављену синтаксу, тзв. вики синтаксу, корисници викија могу да додају, мењају и унапређују садржај без већих техничких знања. Викији се користе: за креирање сајтова у којима ће доприносити већи број људи, односно чији је циљ стварање онлајн заједнице сарадника који имају одређени заједнички циљ (најпознатијих викија је слободна енциклопедија Википедија), у пословним организацијама као системи за управљањем знањем и информацијама које те организације поседују. . Wiki. Web серверска технологија омогућава: да свака страница садржи више веза које воде на друге странице, тако да читалац одлучује коју следећу информацију жели да види. Ако постоје хијерархијске структуре за навигацију, оне овде играју секундарну улогу.

Да ли да користим радове у отвореном приступу? Да то није литература “ниже вредности” n n n Преко 15% часописа у отвореном приступу 90% издавача дозвољава да аутори објављују препринте прихваћене за објављивање поставе у репозиторијуме својих установа или међународне тематске репозиторијуме У свом програму “Хоризонт 2020” ЕУ постиче објављивање научних резултата у отвореном приступу Због свега овога овакав начин објављивања радова не треба сматрати литературом ниже вредности!

Имате ли нешто о. . . , али на српском? И да могу да га користим од куће? n n Е па има и то, а назива се Српски Цитатни индекс (SSCI-Serbian science citation index) СЦИ је базa пуног текста и национални цитатни индекс Ова база садржи велики број радова из преко 400 домаћих научних часописа, око два милиона референци и омогућава ефикасну претрагу по различитим критеријумима.

n n део је иницијативе за слободан приступ подацима. Повезан је са Google Scholar-ом, Ко. БСОН-ом, Cross. Ref, БИЧ (библиометријским извештајем о часописима). Српски цитатни индекс је развијен као допуна међународним (Томпсон-ИСИ (ISI Thompson)) цитатним индексима. Његовим развојем и одржавањем се бави Центар за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН) и Народна библиотека Србије Приступ СЦИ индексу, његово претраживање и преузимање информација из СЦИ индекса у истраживачке сврхе је неограничено и бесплатно за све.

Систематско преузимање података на било који могући или немогући начин сматра се недопуштеним. - Издавач задржава право да, надзирући употребу забрани приступ, без упозорења корисницима који су повредили добре обичаје коришћења отворених електронских архива. n Копирање ССЦИ индекса или његових делова ради прештампавања или дистрибуције на неки други начин, без сагласности носилаца ауторских права, строго је забрањено по закону. n

COBISS

Како написати академски (семинарски, мастер или докторски) рад

Писање академског рада или академско писање n n n n Под академским писањем подразумева се писање текстова у академско-научне сврхе; То су текстови различитог обима, форме и садржаја: есеј; семинарски рад; приказ (књиге); дипломски рад; научни чланак; мастер/докторски рад.

СТРУКТУРА АКАДЕМСКОГ РАДА Сваки писани рад, био он литераран или академски, састоји се из три основна дела: n Увода, n Разраде, n Закњучка.

Увод Доноси: n Тему о којој говоримо, n n n Мотивацију која нас је навела да пишемо баш о овој теми, Циљ рада, Преглед претходних истраживања или радова, Методе које смо користили, Постављамо тезу или хипотезу коју желимо да изведемо у раду. n n n Дужине је 1 -2 странице Јасан Информативан

Увод би онда, речником кувара, био: n «. . . укусно предјело које ћемо сервирати своме читаоцу, пре него што му изнесемо главно јело. . . « (Живковић, Д. : Прави пут и странпутице у писању, О композицији и стилу писаних састава, БИГЗ, Београд, 1978, стр. 36. )

Разрада n n n Садржи: Говоримо о нашој теми, критички се n Јасна објашњења, бавећи њом, која не би требало Износимо аргументацију, да буду Анализирамо проблем преопширна, Повезујемо га са другим сличним n Цитате који проблемима и подржавају нашу питањима, тезу, Постављамо појмове основне за нашу n Фусноте. тему, Уводимо нове скраћенице.

n n 2. Теза Садржи информацију о ставу аутора, Поткрепљује се аргументима и доказима; Кратка је и информативна. Изражава се употребом кључних речи довољно прецизних да изразе сиже аргумената или анализе представљене у раду.

Теза или хипотеза? n 1. n n n Формулишу се у једној или две реченице у облику тврдње али: Хипотеза: је релевантна, једноставна, проверљива и одговарајућа за предмет истраживања; се коришћењем одговарајућих научних метода тестира, Кроз обраду материјала и резултата истраживања прихвата или одбацује Има сврху у усмеравању истраживања ка чињеницама Ако је постављена хипотеза потврђена, закључак је идентичан хипотези, што није случај супротном, или ако је хипотеза делимично потврђена.

Па шта изабрати? n n Хипотеза је изјава која подлеже провери, док је теза афирмативна реченица којом се изражава став аутора о теми о коју је истраживао, потврђује његово гледиште или мишљење. Избор зависи од потребе рада

Али Водите рачуна да не говорите о ономе што ни ви сами нисте разумели. Када наиђете на нешто такво, тражите објашњење даље кроз литературу, и тек када га нађете, изложите га и другима

Фусноте n n Упућују на изворе свих ваших чињеница; Дефинишу или расправљаjу о појмовима који нису најважнији за сам рад, али јесу важни за разумевање рада; Упућују на друге радове или део нашег рада где се неко питање обрађује детаљније; Упућује на супротна или другачија мишљења од оних изнетих у раду;

n n n Налазе се обично на крају странице на којој се на њих упућује. Обележене су обично малим бројем на крају цитата или друге врсте навода. Ако су наведене на крају текста, иза закључка, онда се називају ендноте.

Закључак n n Представља крај нашег излагања Прати логику нашег рада (не одступа од дотадашњег става аутора) Истиче важност одређених аспеката рада, Представља став аутора о стеченом сазнању у току рада

ТЕХНИКА И СТИЛ ПИСАЊА Сваки академски рад садржи два типа страница: n Насловну n Страницу (једну или више) са текстом

Насловна страница Даје основне информације о: n Теми рада n Типу рада n Аутору (име, презиме, статусу. . . ) n (ако постоји) Ментору n Издавачу n Установи на којој је рад рађен n Години када је рад издат

Изглед насловне стране и њене одлике n n n Врх насловне стране: Установа на којој је рад рађен, Средина стране: Наслов рада (назив теме обрађене у раду), Леви доњи угао стране: Име, презиме и титула ментора, Десни доњи угао: име и презиме и број индекса аутора, Дно стране: година издања,

Странице са текстом n n Standardne margine u kompjuerskim programima za pisanje su 2, 5 cm gore i dole, i 3 cm levo i desno , Razmak između redova bi trebalo da omogući da na jednu stranicu stane 30 -40 redova teksta (standardno podešeno u programima za pisanje),

Да ли је и ваше лице изгледало овако када сте читали горње реченице?

Па хајде да их поновимо, али сада читљивије, са још додатних напомена о писању текста: n n Стандардне маргине у компјуерским програмима за писање су 2, 5 цм горе и доле, и 3 цм лево и десно (опште правило је да маргине горе и доле буду мање од оних лево и десно због естетског изгледа) Размак између редова би требало да омогући да на једну страницу стане 3040 редова текста (стандардно подешено у програмима за писање).

А да ми лице не би изгледало као пре два слајда, требало би да обратим пажњу и на то да: • Слова треба да буду читљива, а најчешће се бира тип фонта Тајмс њу Pоман (Times new Roman), величине 12, са коришћењем дијакритичких знакова (ч, ћ, ђ, ш, ж), • Истицање текста постиже се коришћењем слова исписаних у курзиву, болдовано или подвучено.

Шта још треба радити а шта не треба? n ne treba birati ekstravagantan tip slova, али n n n Када изаберете један тип слова немојте га мењати и стилски уједначите целокупан свој рад, Водите рачуна о граматици и правопису нашег језика и трудите се да правилно употребљавате знаке интерпункције, Не мешајте писма којима пишете, али

Наставак са претходне. . . Када пишете рад, а наиђете на неко име које је на страном језику, напишите га у српској транскрипцији, а у загради ставите како се пише у оригиналу, n За тако нешто користите Правопис (наша библиотека поседује најновије издање), n И на крају. . . n

А јооој зар има још? Е, па има, али још мало правила, све остало су препоруке: n Када први пут уводите неку скраћеницу, напишите цео назив који она означава n Увек користите исту скраћеницу за исти назив у даљем тексту, n У свакој једначини коју уводите у текст, обавезно објасните све њене чиниоце и односе међу њима

А где да ставим попис свега онога што сам прочитао да бих написао рад?

Да се не бисте више питали, ево одговора: n n n Литературу наводимо на крају текста Различити су начини навођења литературних података, али је свима заједничко да садрже: Презиме и Име аутора (може бити у виду иницијала): наслов дела, Издавач, Место издања, Година издања (за књигу) Презиме и Име аутора: наслов дела, наслов часописа или зборника у коме је објављен, волумен и број, број страна (од – до) Наводимо само оно што смо користили у

А којим редоследом да наведем литературу? Литературу навести под редним бројевима n Редослед навођења је одређен према: 1. азбучном реду ( ако пишемо ћирилицом), 2. абецедном (ако пишемо латиницом) n

И то би напокон било то о правилима академског писања, али како да све то постигнем? n n n Најбоље би било да се почетак писања одлаже до крајњег рока, Када се бира тема, то треба радити без било каквог истраживања, онако одокативно, само да се то пребрине, Никако се не сме прочитати део уџбеника који обрађује изабрану тему, колико год он био дугачак, А тек прегледати литературу на крају уџбеника – е то тек никако! Библиотека – и јууу пуј, даље од нас! Питати библиотекара: ма шта они знају – они само читају тамо неке књиге и седе у запећку!

И тако постижете најбоље резултате И бићете задовољни својим радом, као и људи на следећем слајду

Упс, погрешан слајд. . . Или можда није?

Ово би у ствари требало да буде прави слајд, али шта треба да радим да имам изглед као на овој слици?

Урадите управо супротно: n n Планирајте своје време. Направите планове тако да они укључују ваше обавезе, одмор, али време које вама одговара да се бавите својим академским писањем Водите рачуна да понеки дани неће бити инспиративни и да ћете тада теже писати, па и то укључите у свој план. Тих дана своју пажњу обратите на техничке аспекте вашег рада А да би сте ви и ваш ментор били задовољни док радите ваш рад постоји неколико ствари:

Прво: изаберите праву тему, а да би то урадили, требало би: n 1. 2. 3. 4. 5. 6. Да истражујете и утврдите: шта би ти било најинтересантније да се тиме бавите Да ли је то актуелна тема за науку и праксу, Да ли је могућа за истраживање Да ли оговара по обиму врсти академског рада који радите Прикладна за вас који је истражујете Важна за ниво студија и смер на којем се рад пише

Друго: увек треба имати у виду да се академски рад пише да би га други читали n 1. 2. 3. 4. 5. 6. Стога би било добро да се направи план у коме ће бити: Дефинисан проблем; Уобличена скица садржаја; Укључене методе и ток истраживања; Укључени очекивани резултати истраживања; Постављен нацрт закључка; Направљен преглед литературе коју треба читати.

Треће: Истраживање n 1. 2. 3. Истраживање треба да има добро дефинисане: Проблем који ће указивати на то чиме ће се рад бавити, објашњавати проблематику истраживања и разлоге због којих се врши истраживање. Формулисаћемо га у облику питања. Предмет истраживања којим ћемо прецизирати проблем истраживања. Циљ истраживања који ће прецизно дефинисати шта се жели постићи истраживањем.

Истраживање по свом типу може укључивати: 1. Прикупљање литературног материјала 2. Обављање експерименталног дела 3. Или друге активности које нам омогућавају да дођемо до информација важних за наш рад Избор методе истраживања зависи од научне области из које се рад пише n

Четврто: Прављење прве верзије рада n n Прва верзија рада је, у почетку, само скица. Мења се током стицања нових сазнања и сваког новог ишчитавања рада. Почиње се писањем оних делова рада за које постоји јасна идеја о чему писати. Водити рачуна о циљу који се жели постићи, али и публици којој се

Пето: Стално ишчитавање текста рада n n 1. У току писања мисли се објективизују односно одвајају од њиховог аутора и добијају самостално постојање Стога, када студент изнова ишчитава овако формиране сопствене изјаве он се суочава са објективном стварношћу својих мисли Исправља грешке настале током писања

Ради још боље написаног рада било би добро: n Укључити још некога, по могућству колегу или некога ко познаје тематику не би ли нам помогао својом критиком (или чак и похвалом) нашег текста или садржаја и уочио нама теже уочљиве грешке.

На крају: Крааај! n 1. 2. 3. 4. Писање завршити када: је структура рада прихватљива; су предмет и методе рада добро дефинисане; Ако се сматра да је постигнут довољан научни допринос у раду; Постоји довољан број обрађених литературних радова.