АНТРОПОЛОГИЈА 2 Дејан Бошковић ОШ Иво Андрић Београд

АНТРОПОЛОГИЈА 2 Дејан Бошковић ОШ „Иво Андрић“ Београд

Нервни систем • Омогућава везу са спољашњом средином и сналажење у њој, али и са унутрашњом средином и усаглашава рад органа. Важан је и за више нервне делатности.

Питања • Какав је нервни систем код дупљара? a) лествичаст b) врпчаст c) мрежаст d) цеваст • Какав је нервни систем код кичмењака? a) лествичаст b) врпчаст c) ганглиомеран d) цеваст

Делови НС • Централни нервни систем ЦНС мозак и кичмена мождина • Периферни нервни систем ПНС нерви и ганглије • Аутономни нервни систем АНС симпатикус и парасимпатикус

Нервно ткиво • Чине га нервне и глија (потпорне) ћелије. • Оне се не деле, већ само изумиру током година. • Замењује их масно ткиво.

Нервна ћелија (неурон) • Дендрити • Тело нервне ћелије • Аксон (неурит) • Мијелински омотач седефасте боје (изолатор) • Нервни завршеци

Физиологија нервног система • На организам делују дражи. • Да би нервна ћелија могла да их осети, потребно је да буду одређеног интензитета (праг дражи). • Она их проводи као надражај, брзином од 120 m/s. • Том приликом се троши енергија.

Синапса • Синапса је физиолошка веза између нервних ћелија. • Са једне на другу преносе неуротрансмитер (најпознатији је ацетилхолин).

Питања • Кратки наставци на телу нервне ћелије су? a) аксони b) дендрити c) неурони d) нервни завршеци • Како се назива веза између две нервне ћелије? a) тетива b) зглоб c) синапса d) шав

Кичмена мождина • Пружа се од лобање до другог слабинског пршљена. • Обавијена је са три опне: vчврстом vпаучинастом vмеком • Између паучинасте и меке је ликвор, мождано-мождинска течност. • Ликвор и опне штите мождину.

Бела и сива маса • Тела нервних ћелија чине сиву масу. • Аксони чине белу масу.

Грађа кичмене мождине • Бела маса • Сива маса – Предњи рогови – Задњи рогови • Централни канал • (Осећајни) нерв

Питања • Сиву масу чине који делови нервних ћелија? a) аксони b) мијелински омотачи c) тела нервних ћелија d) неурити • Који део је обележен стрелицом? a) кичмена мождина b) нерв c) сива маса d) наставак кичменог пршљена

Нерви • Између свака два кичмена пршљена излазе нерви.

Рефлекси • Покрети без учешћа воље; настају као реакција на дејство дражи. • Могу бити урођени или безусловни и стечени или условни.

Рефлексни лук • Рецептор (пријемник дражи) • Осећајни нерв • Центар рефлекса (сива маса) • Покретачки нерв • Ефектор (мишић или жлезда)

Питања • Између које две опне се налази ликвор? a) тврде и меке b) меке и паучинасте c) тврде и паучинасте d) све три • Стечени рефлекс се назива још и? a) урођени b) условни c) безусловни d) краткотрајни

Еволуција мозга • Бескичмењаци немају прави мозак, он се јавља код кичмењака.

Опште карактеристике • Просечна тежина: 1. 350 грама. • Заштићен је лобањом и опнама: тврдом, паучинастом и меком. • Чине га мождано стабло (продужена мождина, мождани мост и средњи мозак), међумозак, мали и велики мозак. • Четири мождане коморе су испуњене ликвором.

1. Продужена мождина • Наставља се на кичмену мождину, налази се у потиљачном делу. • „Чвор живота”: центри за дисање, рад срца, гутање, кијање, кашљање, повраћање, лучење пљувачке. . . • Укрштају се „нервни путеви”.

2. Мали мозак • Налази се у потиљачном делу. • Има две хемисфере, између којих је „црв”. • Центри за корекцију финих покрета и за равнотежу.

3. Средњи мозак • Налази се изнад можданог моста. • Садржи примарне центре вида и слуха, центар за покретање очних јабучица, за одржавање напетости мишића насупрот Земљиној тежи.

4. Међумозак • Налази се у средишњем делу мозга. • Садржи центре вегетативног нервног система: за ситост, глад, жеђ и терморегулацију. • Доњи део је хипоталамус и за њега је закачена хипофиза.

Питања • Који део нервног • Који део мозга има система се назива две хемисфере? чвором живота? a) мали мозак a) кичмена мождина b) међумозак b) продужена мождина c) средњи мозак d) продужена мождина d) међумозак

5. Велики (предњи) мозак • Највећи део, покрива све остале. • Подељен на две хемисфере, које спаја мождана греда. • Избраздан је • Има центре за пријем дражи, вољне покрете и више нервне делатности (учење, читање, памћење, говор. . . )

Питања • Велики мозак је избраздан како би имао већу? a) површину b) обим c) запремину d) дужину • За који део мозга је закачена хипофиза? a) мали мозак b) међумозак c) средњи мозак d) велики мозак

Бела и сива маса • Само код великог и малог мозга је сива маса споља, бела унутра. Код осталих је обрнуто.

Сан • Активности мозга током спавања бележи електроенцефалограф. • Фазе спавања: РЕМ – фаза сна НРЕМ – без сна

Питања • Са колико опни је заштићен мозак? a) једном b) две c) три d) много • Који део мозга садржи центар за терморегулацију? a) мали мозак b) међумозак c) средњи мозак d) велики мозак

Нерви • Нерви су попут нити; више аксона је обавијено заједничким омотачем.

Врсте нерава • Могу бити: v. Осећајни (сензитивни) v. Покретачки (моторички) v. Мешовити

Ганглије • Најчешће на осећајним нервима се налазе задебљања – ганглије.

ПНС • Чине га сви нерви који полазе из кичмене мождине (мождински) и из мозга (мождани). • Мождински инервишу телесну мускулатуру.

АНС • Чине га симпатикус и парасимпатикус који утичу на унутрашње органе без утицаја воље. • Симпатикус се налази са обе стране кичме, а парасимпатикус у унутрашњим органима.

Питања • Који нерв покреће мишиће? a) осећајни b) сензитивни c) моторни d) мешовити • Коју од следећих функција убрзава симпатикус? a) перисталтику црева b) грчење желуца c) покрете једњака d) удисај плућа

Болести • Менингитис (упала можданих опни) • Енцефалитис (упала мозга) • Дечја парализа (вирус напада сиву масу кичмене мождине) • Мултипла склероза (нестајање мијелинског омотача) • Беснило (вирусна болест) • Душевне болести • Болести зависности

Питања • Која од наведених болести није болест зависности? a) пушење b) алкохолизам c) наркоманија d) болест спавања • Коју од следећих функција убрзава парасимпатикус? a) рад мозга b) грчење желуца c) покрете мускулатуре d) удисај плућа

Чула • Чула су рецептори (пријемници) дражи из спољашње и унутрашње средине. • У вези су са осећајним нервом, који преноси надражаје до центра у мозгу.

Подела рецептора • Механорецептори • Терморецептори • Хеморецептори • Фоторецептори

Питања • Које од наведених чула у кожи је терморецептор? a) додир b) бол c) хладноћа d) притисак • Са којим нервном су чула у директној вези? a) покретачким b) моторним c) сензитивним d) мешовитим

Чула о унутрашњој средини • Чуло мишићне осетљивости се налази у мишићима, тетивама и зглобовима и обавештава нас о положају и стању наших мишића. • Чуло дубоке осетљивости се налази у зидовима унутрашњих органа, обавештава нас о њиховом стању, што ми осећамо као бол.

Чуло мириса • Чине га ћелије са трепљама, смештене у слузокожи горњег свода носне дупље.

Чуло укуса горко слано кисело • Налази се у многобројним квржицама у слузокожи језика. слатко

Питања • Које од наведених • Које чуло има ћелије чула је хеморецептор? са трепљама? a) додир a) укуса b) бол b) мириса c) укус c) бола d) мишићне осетљивости