1 Анализа финансијских извештаја банке Др Ката Шкарић

1 Анализа финансијских извештаја банке Др Ката Шкарић Јовановић

Шта се подразумева под анализом финансијских извештаја? Ú Анализа финансијских извештаја обухвата све технике које употребљавају корисници финансијских извештаја да би истакли важне односе између елемената финансијских извештаја. 2

Који су циљеви анализе финансијских извештаја Ú Анализа финансијских извештаја има за циљ да учини јаснијом слику приносног и финансијског положаја анализираног пословног субјекта (банке, инвестиционог фонда, осигуравајућег друштва и др) 3

Који су циљеви анализе финансијских извештаја Ú Јасан увид успешност и сигурност банке, основа је за процену њене успешности у протеклом периоду, али и за предвиђање будућег потеницијала и пратећих ризика. 4

Који су циљеви анализе финансијских извештаја Ú Процена успешности у протеклом периоду нема само за циљ валоризацију успешности рада управе, већ се утврђивањем тренда пословних прихода, расхода, добитка, кретања нето новчаног тока ствара основа за предвиђање успешности у будућности. 5

Који су циљеви анализе финансијских извештаја Ú Текући финансијски положај пружа основу за закључак о способности банке да одговори обавезама, о њеној сигурности, о довољности или недовољности новчаних средстава и висини пласмана. 6

Који су циљеви анализе финансијских извештаја Ú Немогуће је процењивати будући потенцијал и успешност без познавања успеха у прошлости и промена и тренутног финансијског положаја. 7

Инструменти финансијске анализе Ú 1. Хоризонтална анализа Ú 2. Анализа тренда Ú 3. Вертикална анализа Ú 4. Рацио анализа 8

Хоризонтална анализа Ú Хоризонтална анализа је техника којом се упоређују подаци банке у низу сукцесивних временских периода, при чему се један од периода означава као базни период. Промене исказане у процентима се израчунавају стављањем у однос износа промене према износу у претходној години. 9

Хоризонтална анализа Пример: Ú Ú Приход од камата је у 2013. години био 200 у 2014. 250 а у 2015. години износио је 300 хиљада. 10

Хоризонтална анализа Ú Узме ли се 2013. година као базна тада ће раст прихода у 2014. години износити 25%, а у 2015. години 50% Ú Обрачун за 2014. годину: (50/200)*100=25 11

Хоризонтална анализа Ú Предност: стопа јасније исказује висину промене од апсолутног износа. Ú Исти износ прораста или смањења може имати различиту релативну висину. Пораст од 50 на приход од 200 и пораст од 50 на рецимо приход од 50. 12

Хоризонтална анализа Ú Пажњa: исти раст или пад исказан стопом може имати потпуно различиту тежину што зависи од основе на коју се односи. 13

Анализа тренда Ú Анализа тренда је слична хоризонталној анализи, осим што се у анализу укључује више година, минимално три, обично пет и што се базна година означава са 100 те се повећање исказује у виду индекса. 14

Анализа тренда Ú Индекс се рачуна: 100 х (износ за индексну/ износ за базну годину) 15

Анализа тренда Пример: Ú У претходном примеру ако би приход од продаје у 2013. години био означен са 100 тада би приход у 2014. години износио 125, а у 2015. години 150. Ú Обрачун за 2014. годину: 100(250/200)=125 16

Вертикална анализа Ú Вертикалном анализом се исказује процентуално учешће различитих делова у коначном збиру. На пример: процентуално исказана структура пасиве. Укупна пасива се означава са 100, а учешће депозита, кредита, основног капитала, резерви, нерасподељене добити, се исказује процентуално у односу на укупну пасиву. 17

Вертикална анализа Ú Ова анализа је погодна за упоређење између банака. 18

Рацио анализа Ú Рацио анализом се утврђују значајни односи између два елемента у финансијском или финансијским извештајима. Ови односи се користе као смернице или пречице у анализи финансијског положаја и рентабилитета. 19

Рацио анализа Ú Они се увек користе заједно са осталим подацима везаним за банку и окружење 20

Рацио анализа Ú Рацио показатељи се уобичајено деле на: Ú - показатеље профитабилности Ú - показатеље ликвидности Ú - показатеље ефективности и Ú - показатеље тржишне вредности 21

Рациа профитабилности Ú Апсолутни износ добитка не пружа праву основу за оцену успешности банке упоређењем са успехом из прошлости нити упоређењем са сличним предузећима будући да исти износи добитка могу бити остварени уз ангажовање различитог износа капитала. 22

Рациа профитабилности Ú Најбољи начин за оцену профитабилности је да се израчуна рацио познат као стопа приноса (поврат на ангажовани капитал). Овај рацио се утврђује стављањем у однос профита и ангажованог капитала и исказује се у виду процента. Ú Како се уобичајено означава овај показатељ? 23

Рациа профитабилности Пример: Ú Банка је у 2015. години остварила добит пре опорезивања у износу од 3. 210 хиљада динара. Ú Капитал на почетку периода износио је 107. 307 хиљада динара, а на крају године 157. 950 хиљада динара. Ú Просечан капитал: 136. 285 хиљада динара 24

Рациа профитабилности Ú Стопа приноса на ангажовани капитал: Ú (3210/ 136. 285) х 100= 2, 355% 25

Рациа профитабилности Ú Проблем који се код утврђивања овог рациа јавља што обе величине и профит и капитал могу бити дефинисане на различите начине и отуда могу дати различиту висину стопе. 26

Рациа профитабилности Профит Капитал Профит из пословања Укупна имовина Нето профит пре камата и пореза Укупна имовина без нематеријалних улагања Нето профит пре пореза Укупна имовина без краткорочних обавеза Нето профит после опорезивања Сопствени капитал Нето профит после пореза и префернцијалних дивиденди Сопствени капитал без преференцијалних акција Сопствени капитал увећан за дугорочне кредите Сопствени капитал увећан за обавезе = укупна пасива 27

Рациа профитабилности Ú Који профит и који капитал изабрати? Важно је да су бројилац и именилац међусобно повезани, а избор зависи од циља. 28

Најчешће се користе следећи показатељи: Ú 100(нето профит после опорезивања/ просечан сопствени капитал Ú Процентуално повећање сопственог капитала, проистекло из добити која остаје за расподелу. Ú Како се још означава овај показатељ? 29

Пример: Ú Банка је у 2015. години остварила добит пре опорезивања у износу од 3. 210 хиљада динара. Ú Сопствени капитал на почетку 2015. износио је 15. 975 хиљада динара, а на крају 19. 478 хиљада динара. Просечан сопствени капитал: 17. 727 30

Рациа профитабилности Ú Стопа приноса на сопствени капитал: Ú (3210/17. 727)х100=18, 11% 31

Рациа профитабилности Ú 2. Ú 100(нето профит после пореза и преференцијалних дивиденди/просечан сопствени капитал без преференцијалних акција) 32

Рациа профитабилности Ú Показује повећање сопственог капитала по основу обичних акција након што се из добити исплате гарантоване дивиденде на преференцијалне акције 33

Рациа профитабилности Ú 3. Ú 100(Профит пре опорезивања и камата/дугорочни капитал) Ú Укамаћење дугорочног капитала банке 34

Рациа профитабилности Ú Стопа каматне марже Ú (нето приход од камата/приходе од камата)100 Ú На шта указује овај показатељ? Ú Којем показатељу је аналоган када се ради о анализи профитабилности предузећа? 35

Пример: Ú У 2015. години банка је осварила нето приход од камата у висини од 5410 хиљада динара, а приходи од камата су износили 8. 123 хиљаде динара. Ú Стопа каматне марже износи: Ú (5. 410/8123) х 100=66, 66% 36

Рациа профитабилности Ú Стопа прихода од накнада Ú Нето приходи од накнада/Приходи од накнада Ú Пример: банка је у току године остварила приходе од накнада и провизија у висини од 3. 357 хиљада динара, док расходи по основу накнада и провизија износе 257 хиљада динара. 37

Рациа профитабилности Ú Нето приход од накнада и провизија: 3. 357 -257=3100 Ú Стопа нето прихода од накнада и провизија Ú (3100/3. 357)х100=92. 3% Ú Како треба прочитати овај показатељ? 38

Анализа продуктивности Ú Однос између улагања – inputa и резултата – output-a. Ú У банкама се продуктивност мора исказати другачије него у производним предузећима. 39

Анализа продуктивности Ú Inputi: број запослених, број клијената, и сл. Ú Оutputi-поред натуралних показатеља ефеката улагања као што су број трансакција често се у анализи користи и вредносни израз ефеката улагања на пример: приходи или добитак. 40

Анализа продуктивности Ú Ако се користи резултат тада је сврсисходно узети пословну добит, односно добит из редовне пословне активности. 41

Показатељи продуктивности Ú 1. трошкови зарада/број запослених Ú 2. оперативни расходи/број запослених Ú 3. пословни приходи/број запослених Ú 4. пословни резултат/број запослених Ú 5. пословни резултат пре амортизације +трошкови зарада/број запослених 42

Анализа продуктивности Ú За банке које претежно раде са становништвом или делове банака који се овим пословима баве продуктивност се може исказати утврђивањем следећих показатеља: 43

Анализа продуктивности Ú 1. пословини приходи/број клијената Ú 2. трансакције са ХОВ/број клијената Ú 3. оперативни расходи/број клијената Ú 4. пословни резултат/број клијената 44

Анализа продуктивности Ú Продуктивност у обављању брокерских послова: Ú 1. приходи од провизија/број трансакција са ХОВ Ú 2. Оперативни расходи/број трансакција са ХОВ Ú 3. Пословни резултат/број трансакција са ХОВ 45

Показатељи економичности пословања Ú Да ли приходи од одређеног банкарског посла покривају њиме изазване трошкове односно расходе. Ú Ако се банка посматра као целина онда оперативни расходи – расходи изазвани пословањем и губици по основу реализације ризика са којима се банка суочава треба да буду покривени приходима. 46

Показатељи економичности Ú 1. стопа трошкова = 100 х (оперативни расходи/оперативне приходе) Ú 2. стопа губитака по Ú основу ризика = губици по основу ризика/ оперативне приходе Ú 3. оперативни расходи+губици по основу ризика/оперативне приходе 47

Показатељи финансијског положаја банке Ú Финансијски положај банке као уосталом и предузећа одређен је њеном активом и пасивом. Анализа финансијског положаја отуда обухвата анализу квалитета активе, анализу квалитета пасиве, анализу ликвидности. 48

Показатељи финансијског положаја банке Ú Анализа квалитета активе се своди на процену ризика повезаних са средствима банке, пре свега на процену изложености банке кредитном ризику, валутном, тржишном и ризику ликвидности. 49

Показатељи финансијског положаја банке Ú Анализа квалитета пасиве је анализа извора и тиче се анализе депозита по клијентима, по географским подручјима, по делатностима. Ú Циљ ове анализе је утврђивање степена изложености банке ризику ликвидности, валутном ризику и ризику каматне стопе. 50

Показатељи финансијског положаја банке Ú О показатељима на основу којих се врши оцена степена изложености банке ризицима било речи претходним предавањима. 51

Показатељи финансијског положаја Ú 1. Учешће обавеза у укупној пасиви Ú Обавезе/ укупну пасиву Ú Пример: Банка је у на крају 2015. године имала обавезе у висини од 138. 472 хиљаде динара. Укупна пасива банке је износила 157. 950 хиљада динара. 52

Показатељи финансијског положаја банке Ú Учешће обавеза у пасиви банке је износило 87, 66%. Ú Капитал банке на крају исте године је износио 19. 478 хиљада динара. Ú Учешће капитала у пасиви банке је износило 12, 33% 53

Рациа улагања или рациа тржишне вредности Ú 1. Дивидендна стопа Ú (Дивиденда по акцији/тржишна цена акције)100 Ú Мери се принос који акционар остварује на акције према њиховој тржишној вредности. 54

Рациа улагања или рациа тржишне вредности Ú Дивиденда по акцији Ú (Нето профит после опорезивања и преференцијалних дивиденди/ уплаћене обичне акције)100 Ú Показује колика би дивиденда могла бити исплаћена на редовне акције у датој години. 55

Рациа улагања или рациа тржишне вредности Ú Зарада по акцији Ú Нето профит после опорезивања и дивиденди на преференцијалне акције/пондерисани број обичних акција током године Ú Показује висину нето профита који отпада на једну редовну акцију 56

Рациа улагања или рациа тржишне вредности Ú Рацио тржишне цене и зараде по акцији Ú Тржишна цена акције/зарадa по акцији Ú Показује колико пута је зарада по акцији садржана у тржишној цени 57