Скачать презентацию Upravljanje fondom digitalne biblioteke Jelena Mitrovic Proces Скачать презентацию Upravljanje fondom digitalne biblioteke Jelena Mitrovic Proces

d294cae03b898e159000086e9cbf1c8a.ppt

  • Количество слайдов: 24

Upravljanje fondom digitalne biblioteke Jelena Mitrovic Upravljanje fondom digitalne biblioteke Jelena Mitrovic

Proces upravljanja fondom Obuhvata veliki broj zadataka: formulisanje skupa pravila odabira materijala upravljanje pristupom Proces upravljanja fondom Obuhvata veliki broj zadataka: formulisanje skupa pravila odabira materijala upravljanje pristupom izvorima informacija donošenja odluka o zadržavanju i čuvanju izvora informacija

Odabir materijala Najvažniji deo programa upravljanja fondom. U tradicionalnim bibliotekama - nekoliko standardnih pomagala Odabir materijala Najvažniji deo programa upravljanja fondom. U tradicionalnim bibliotekama - nekoliko standardnih pomagala (nacionalne bibliografije, katalozi izdavača, recenzije knjiga, preporuka korisnika i izdavača) U svetu digitalnih biblioteka ne postoji jedinstven katalog svih različitih vrsta digitalnih izvora informacija, niti pomoćni izvori; uska povezanost s tehnologijom – materijal se ne može koristiti bez odgovarajućeg hardvera i softvera.

Kriterijumi odabira materijala Tradicionalni: Kredibilitet izdavača i autora - ugled i kvalifikacije autora; da Kriterijumi odabira materijala Tradicionalni: Kredibilitet izdavača i autora - ugled i kvalifikacije autora; da li je autor napisao još neka dela iz iste oblasti? ; reputacija izdavača. Opseg pokrivenosti materije, razradjenost teme – širina i dubina pokrivenosti teme u nekom delu. Postupak i nivo prezentacije građe - odgovara li materija ciljanoj publici tj. korisnicima; relevantnost. Organizacija sadržaja. Posebna svojstva – zašto se određeni izvor informacija razlikuje od njemu sličnih.

Koji se odnose posebno na digitalne izvore: Sadržaj i format izvora. Kvalitet i sveobuhvatnost Koji se odnose posebno na digitalne izvore: Sadržaj i format izvora. Kvalitet i sveobuhvatnost podataka i slika, tačnost, lakoća pretraživanja i čitanja, prenosivost, izdržljivost. Neki digitalni izvori informacija su replike svojih štampanih verzija, dok su drugi dostupni samo u digitalnom obliku. Tehnički zahtevi, zahtevi softvera, hardvera i mreže. - oprema koja je potrebna za korišćenje izvora informacija, naročito za proizvode na CD-ROMu (može li da radi na mreži ? ).

 Korisničko sučelje i pristup, mehanizam pronalaženja informacija. Trebalo bi da odgovara izvoru informacija Korisničko sučelje i pristup, mehanizam pronalaženja informacija. Trebalo bi da odgovara izvoru informacija i ciljanim korisnicima. Neki proizvodi imaju više od jednog sučelja da bi se ispunile potrebe korisnika s različitim nivoima sposobnosti pronalaženja informacija. Mora li određeni informacioni proizvod da se koristi samo uz sučelje koje dolazi uz njega? Mnoge kompanije, npr. Ovid Online i Ingenta nude jedno pretraživačko sučelje za više proizvoda. Mnoge digitalne biblioteke korisnicima nude samo jedno sučelje za pretraživanje velikog broja proizvoda.

 Dobijanje licence – bibliotekari koji upravljaju fondom odgovorni su i za pregovaranje o Dobijanje licence – bibliotekari koji upravljaju fondom odgovorni su i za pregovaranje o licenciranju elektronskih izvora informacija. Čuvanje – digitalni podaci moraju da se osvežavaju (ponovo digitalno kopiraju, uz upotrebu raznih tehnika za otkrivanje i ispravljanje grešaka) i da se prebacuju (sa jedne generacije računarske opreme i programa na sledeću); Obično se koristi neki od standardnih formata, kao što je ASCII, ili se postupkom emulacije elektronska publikacija ili dokument čuva zajedno sa pripadajućim metapodacima. Pored toga, dodaju se specifikacije računarske opreme i programa koji su poslužili za izradu zapisa, da bi u budućnosti bilo moguće izraditi program koji „emulira“ (oponaša) tu opremu i program.

 Dozvoljeni broj istovremenih korisnika. Kontrola pristupa – preko lozinke, autorizacije zastupničkog servera itd. Dozvoljeni broj istovremenih korisnika. Kontrola pristupa – preko lozinke, autorizacije zastupničkog servera itd. Lakoća korišćenja i neophodna obuka/zahtevi koje korisnik treba da ispuni. Cena, dobijanje licence i dogovori u vezi s dobijanjem autorskih prava.

 Procedure arhiviranja. Mnoge biblioteke i institucije sada su uključene u procedure i pravila Procedure arhiviranja. Mnoge biblioteke i institucije sada su uključene u procedure i pravila arhiviranja i čuvanja naučnih publikacija. - velika količina veoma važnih informacija se često izgubi; izmene na web sajtovima je teško videti, što se tiče sadržaja, dizajna i drugih svojstava. Internet Arhiv (www. archive. org) Osnovan je 1996. i sadrži fond od preko 100 terabajta teksta i pokretnih slika, od čega preko 40 terabajta teksta, 1000 filmova. Preko Internet Arhiva korisnici mogu pristupiti arhivima bilo kog sajta.

Elektronski časopisi Pristup obezbeđuje ili sam izdavač ili sakupljač. Izdavači obezbeđuju pristup sa svojih Elektronski časopisi Pristup obezbeđuje ili sam izdavač ili sakupljač. Izdavači obezbeđuju pristup sa svojih web sajtova. Ako se jedna biblioteka pretplatila na štampanu verziju časopisa, pristup njegovoj elektronskoj verziji biće joj dostupan besplatno, ili uz malu doplatu. Cena verzije koja se može koristiti samo online uglavnom je za nijansu niža od cene štampane verzije. Sakupljači za elektronske časopise različitih izdavača nude jedno korisničko sučelje i sistem pretraživanja; organizuju pristup elektronskim časopisima, upravljaju lozinkama, tabelom sadržaja, korisničkim statistikama i arhiviranjem.

 Nekoliko modela pristupa: -Pomoću lozinke da bi korisnici pristupili određenom elektronskom časopisu ili Nekoliko modela pristupa: -Pomoću lozinke da bi korisnici pristupili određenom elektronskom časopisu ili usluzi od sakupljača. -Usluzi se može pristupiti sa bilo kog mesta u okviru određene mreže, tj. određenog opsega IP adresa. -Servis automatski prepoznaje autorizovane korisnike preko IP adrese računara koji koriste Danas postoji i nekoliko besplatnih visokokvalitetnih i produktivnih naučnih elektronskih časopisa.

 Štampani fond biblioteke - časopisi u posedu biblioteke kada se na njih pretplati Štampani fond biblioteke - časopisi u posedu biblioteke kada se na njih pretplati i čak iako pretplata prestane biblioteka zadržava stare brojeve časopisa i korisnici imaju pristup. Online fond - prava pristupa često postoje samo dok važi pretplata; biblioteka koja plaća pretplatu dobija prava pristupa jednom ili nekoliko izdanja časopisa, dok materijal ostaje u posedu nekog drugog-izdavača ili sakupljača. Ako biblioteka prekine s plaćanjem pretplate, može izgubiti pravo na korišćenje prethodnih izdanja časopisa.

 Zato bi program upravljanja fondom digitalne biblioteke trebalo da uzme u obzir nekoliko Zato bi program upravljanja fondom digitalne biblioteke trebalo da uzme u obzir nekoliko pitanja: - ko poseduje stara izdanja? - kako im se može pristupiti? - šta se dešava kada pretplata istekne?

 JSTOR (www. jstor. com) servis je arhivska baza podataka koja obuhvata preko 1198 JSTOR (www. jstor. com) servis je arhivska baza podataka koja obuhvata preko 1198 najznacajnijih časopisa iz svih naučnih oblasti od početka izlaženja pa do najviše 10 a najmanje 3 godine unazad. Značajna je za pretraživanje starije literature, posebno iz društvenih i humanističkih nauka. Biblioteke se mogu priključiti JSTORu kroz pretplatu. Institucije koje su uključene obično plaćaju dve vrste pretplate: 1) jednokratnu - a one-time archive capital fee (ACF), kojom se dobijaju prava pristupa informacijama u određenom fondu arhive 2) godišnja pretplata za pristup (AAF-Annual Access Fee), kojom se pokrivaju svi budući troškovi održavanja arhive.

Elektronske knjige Jeftinije su od svojih štampanih verzija. Dostava je trenutna. Prenosive su na Elektronske knjige Jeftinije su od svojih štampanih verzija. Dostava je trenutna. Prenosive su na uređajima za čitanje, ili na laptopovima. Moguće ih je pretraživati. Lako se koriste jer korisnici na raspolaganju imaju hiperveze i mogu da kopiraju određene delove teksta. Korisnici mogu da vide slike, grafiku i multimedijalne dokumente.

Neki uređaji za čitanje elektronskih knjiga Amazon’s Kindle Sony’s PRS 500 Bookeen’s Cybook Gen Neki uređaji za čitanje elektronskih knjiga Amazon’s Kindle Sony’s PRS 500 Bookeen’s Cybook Gen 3, Cybook Opus i Cybook Orizon Longshine’s Shine. Book Barnes&Noble’s Nook Apple’s i. Pad

 Preko Interneta je mnogo knjiga dostupno u punom tekstu. To su knjige za Preko Interneta je mnogo knjiga dostupno u punom tekstu. To su knjige za koje su autorska prava istekla ili su nosioci autorskih prava na to pristali. Moguće ih je naći preko više adresa, od kojih su najpoznatije: Internet Public Library http: //www. ipl. org/ Project Gutenberg www. gutenberg. org Intute http: //www. intute. ac. uk/

net. Library (www. netlibrary. com) Servis koji je napravio značajne promene u svetu elektronskih net. Library (www. netlibrary. com) Servis koji je napravio značajne promene u svetu elektronskih knjiga. Odsek OCLC Online Computer Library Center. - novi model elektronske knjige. Knjige se proizvode u digitalnom obliku i digitalne biblioteke plaćanjem članarine za net. Library svojim korisnicima mogu omogućiti pristup tim knjigama. - pristup velikom broju priručnika, naučnih i stručnih knjiga. Fond sadrži hiljade naslova vodećih izdavača: ABC-CLIO, Cambridge University Press, John Wiley and Sons, Inc. , Oxford University Press, Palgrave and Routledge. Title Select usluga bibliotekarima omogućava pretraživanje kataloga elektronskih knjiga kako bi videli celokupni fond.

Questia (www. questia. com) Online pristup velikoj kolekciji knjiga i časopisa iz oblasti društvenih Questia (www. questia. com) Online pristup velikoj kolekciji knjiga i časopisa iz oblasti društvenih nauka. - alati za pretraživanje i čitanje dokumenata online, veliki opseg alata za zapisivanje i hvatanje beležaka za korisnike. Individualni korisnici mogu se pretplatiti: -mesečno US$ 19. 95 -godišnje US$ 119. 95 preko 70. 000 naslova (preko 45. 000 knjiga i preko 25. 000 članaka) iz raznih oblasti društvenih nauka (istorija, filozofija, ekonomij, političke nauke, književnost, obrazovanje, psihologija i sociologija. )

e. Brary (www. ebrary. com) Pristup za preko 40. 000 elektronskih knjiga iz raznih e. Brary (www. ebrary. com) Pristup za preko 40. 000 elektronskih knjiga iz raznih akademskih oblasti. Servis je moguće koristiti: - putem brze pretrage kolekcije knjiga (Quick. View) - osnovne i napredne pretrage knjiga - pregleda knjiga po oblastima (browse) Može se koristiti i kreiranjem lične biblioteke - Bookshelf, registracijom svog korisničkog imena.

Nudi mogućnosti: Čuvanja i direktnog pristupa odabranim knjigama prilikom svakog sledećeg pristupa. Čuvanja i Nudi mogućnosti: Čuvanja i direktnog pristupa odabranim knjigama prilikom svakog sledećeg pristupa. Čuvanja i direktnog pristupa obeleženim (podvučenim) delovima teksta. Čuvanja i direktnog pristupa beleškama. Dodatne funkcije servisa nalaze se u okviru menija Info. Tools i predstavljaju lično elektronsko radno okruženje.

 Dva modela plaćanja: Biblioteke mogu da plate tzv. flat rate - neograničenu pretplatu Dva modela plaćanja: Biblioteke mogu da plate tzv. flat rate - neograničenu pretplatu i tako ponude korisnicima neograničeno korišćenje knjiga i članaka. Korisnici plaćaju: biblioteke mogu da izaberu da korisnici postave sopstveni nalog za ebrary i da sami obavljaju transakcije za sopstvene primerke. Prosečna cena po transakciji je 15 do 50 US centi po strani.

 Ingenta (www. ingenta. com) Više od 280 izdavača i 19. 000 biblioteka širom Ingenta (www. ingenta. com) Više od 280 izdavača i 19. 000 biblioteka širom sveta uzda se u Ingentine usluge. Factiva (www. factiva. com) Okuplja blizu 28. 000 izvora iz više od 157 zemalja i na 23 jezika, uključujući stalne televizijske transkripte sa televizija BBC, ABC, CBS, NBC, Fox, CNN. Mnogo informacionih servisa sada je dostupno besplatno preko interneta, ali održivost tih besplatnih izvora nije osigurana i kvalitet nije uvek visok.

 Hvala! Hvala!